Савдолашувчиларга мажлис хиёри собитлиги

Savdo kitobi · 5 ҳадис

باب ثُبُوتِ خِيَارِ الْمَجْلِسِ لِلْمُتَبَايِعَيْنِ ‏‏

3853-ҳадисXalqaro 1531

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ الْبَيِّعَانِ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا بِالْخِيَارِ عَلَى صَاحِبِهِ مَا لَمْ يَتَفَرَّقَا إِلاَّ بَيْعَ الْخِيَارِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Моликка Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилганини) ўқиб бердим — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Икки савдолашгувчининг ҳар бири, улар ажралмагунча, бир-бирига (савдони қайтариш борасида) ихтиёрлидир, фақат ихтиёр савдоси (олдиндан ихтиёр шартланган савдо) бундан мустасно».

3854-ҳадисXalqaro 1531

حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، وَهُوَ الْقَطَّانُ ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي كُلُّهُمْ، عَنْ عُبَيْدِ، اللَّهِ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ح. وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ وَأَبُو كَامِلٍ قَالاَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - وَهُوَ ابْنُ زَيْدٍ - جَمِيعًا عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ح. وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى، بْنُ سَعِيدٍ ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، أَخْبَرَنَا الضَّحَّاكُ، كِلاَهُمَا عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ نَحْوَ حَدِيثِ مَالِكٍ عَنْ نَافِعٍ ‏.‏

Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилиб: бизга Яҳё, у ал-Қаттон, ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди — ҳаммаси Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан; (ҳ) ва менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб: бизга Исмоил ривоят қилди, дедилар; (ҳ) ва бизга Абу ар-Рабиъ ва Абу Комил ривоят қилиб: бизга Ҳаммод — у ибн Зайд — ривоят қилди, дедилар — ҳаммаси Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан; (ҳ) ва бизга Ибн ал-Мусанно ва Ибн Абу Умар ривоят қилиб: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилиб деди: Мен Яҳё ибн Саидни эшитдим; (ҳ) ва бизга Ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, бизга аз-Заҳҳок хабар берди — иккаласи Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан — Моликнинг Нофиъдан (қилган) ҳадиси мисли (ривоят қилди).

3855-ҳадисXalqaro 1531

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏ "‏ إِذَا تَبَايَعَ الرَّجُلاَنِ فَكُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا بِالْخِيَارِ مَا لَمْ يَتَفَرَّقَا وَكَانَا جَمِيعًا أَوْ يُخَيِّرُ أَحَدُهُمَا الآخَرَ فَإِنْ خَيَّرَ أَحَدُهُمَا الآخَرَ فَتَبَايَعَا عَلَى ذَلِكَ فَقَدْ وَجَبَ الْبَيْعُ وَإِنْ تَفَرَّقَا بَعْدَ أَنْ تَبَايَعَا وَلَمْ يَتْرُكْ وَاحِدٌ مِنْهُمَا الْبَيْعَ فَقَدْ وَجَبَ الْبَيْعُ ‏"‏ ‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Муҳаммад ибн Румҳ ривоят қилди, бизга ал-Лайс Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бердики, у деди: «Икки киши савдолашса, улар ажралмагунча ва бирга (турган) экан, ҳар бири ихтиёрлидир; ёки улардан бири бошқасини ихтиёрга қўйса (савдони танлашни таклиф қилса). Агар бири иккинчисини ихтиёрга қўйса ва шунга кўра савдолашса, савдо қарор топди (вожиб бўлди). Агар савдолашгандан кейин ажралиб кетса ва иккаласидан бирортаси савдони тарк этмаган бўлса, савдо қарор топди».

3856-ҳадисXalqaro 1531

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، كِلاَهُمَا عَنْ سُفْيَانَ، - قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، - عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَمْلَى عَلَىَّ نَافِعٌ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا تَبَايَعَ الْمُتَبَايِعَانِ بِالْبَيْعِ فَكُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا بِالْخِيَارِ مِنْ بَيْعِهِ مَا لَمْ يَتَفَرَّقَا أَوْ يَكُونُ بَيْعُهُمَا عَنْ خِيَارٍ فَإِذَا كَانَ بَيْعُهُمَا عَنْ خِيَارٍ فَقَدْ وَجَبَ ‏"‏ ‏.‏ زَادَ ابْنُ أَبِي عُمَرَ فِي رِوَايَتِهِ قَالَ نَافِعٌ فَكَانَ إِذَا بَايَعَ رَجُلاً فَأَرَادَ أَنْ لاَ يُقِيلَهُ قَامَ فَمَشَى هُنَيَّةً ثُمَّ رَجَعَ إِلَيْهِ ‏.‏

Ва менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ибн Абу Умар иккаласи Суфёндан — Зуҳайр: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, деди — у Ибн Журайждан ривоят қилди, у деди: Нофиъ менга ёздирди (имло қилди)ки, у Абдуллаҳ ибн Умарни шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Икки савдолашгувчи савдо қилса, ҳар бири, улар ажралмагунча, ўз савдосида ихтиёрлидир; ёки уларнинг савдоси ихтиёр (шарти) билан бўлса. Савдолари ихтиёр билан бўлса, савдо қарор топди». Ибн Абу Умар ўз ривоятида (шуни) қўшди: Нофиъ деди: У (Ибн Умар) бир киши билан савдолашса ва савдони қайтармоқчи бўлмаса, ўрнидан туриб бироз юрар, сўнг унга қайтар эди (токи савдо қарор топсин).

3857-ҳадисXalqaro 1531

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، و يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ وَقُتَيْبَةُ وَابْنُ حُجْرٍ قَالَ يَحْيَى بْنُ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ، عُمَرَ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ كُلُّ بَيِّعَيْنِ لاَ بَيْعَ بَيْنَهُمَا حَتَّى يَتَفَرَّقَا إِلاَّ بَيْعُ الْخِيَارِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё, Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва Ибн Ҳужр ривоят қилди; Яҳё ибн Яҳё: хабар берди, деди, бошқалари: ривоят қилди, деди — бизга Исмоил ибн Жаъфар Абдуллаҳ ибн Динордан ривоят қилдики, у Ибн Умарни шундай деяётганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Ҳар қандай икки савдолашгувчи ўртасидаги савдо, улар ажралмагунча, (қатъий) бўлмайди, фақат ихтиёр савдоси бундан мустасно».