حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَتْ هِنْدٌ بِنْتُ عُتْبَةَ امْرَأَةُ أَبِي سُفْيَانَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ شَحِيحٌ لاَ يُعْطِينِي مِنَ النَّفَقَةِ مَا يَكْفِينِي وَيَكْفِي بَنِيَّ إِلاَّ مَا أَخَذْتُ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ عِلْمِهِ . فَهَلْ عَلَىَّ فِي ذَلِكَ مِنْ جُنَاحٍ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " خُذِي مِنْ مَالِهِ بِالْمَعْرُوفِ مَا يَكْفِيكِ وَيَكْفِي بَنِيكِ " .
Менга Али ибн Ҳужр ас-Саъдий ривоят қилди, бизга Али ибн Мушир, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, у деди: Ҳинд бинт Утба, Абу Суфённинг хотини, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига кириб: «Эй Аллаҳнинг Расули, Абу Суфён бахил киши, менга ва болаларимга етадиган нафақани бермайди, илло мен унинг молидан у билмаган ҳолда олганларимдан бошқа. Бунда менга бирор гуноҳ борми?» деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Унинг молидан ўзингга ва болаларингга етадиганча яхшилик билан (маъруф билан) ол», дедилар.
وَحَدَّثَنَاهُ مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَأَبُو كُرَيْبٍ كِلاَهُمَا عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، وَوَكِيعٍ ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، أَخْبَرَنَا الضَّحَّاكُ، - يَعْنِي ابْنَ عُثْمَانَ - كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ .
Бизга буни Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Абу Курайб ҳам, иккаласи Абдуллаҳ ибн Нумайр ва Вакиъдан ривоят қилди. (ҳ) Бизга Яҳё ибн Яҳё ҳам ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад хабар берди. (ҳ) Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ҳам ривоят қилди, бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, бизга аз-Заҳҳок — яъни Ибн Усмон — хабар берди, ҳаммаси Ҳишомдан шу иснод билан ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ هِنْدٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ مَا كَانَ عَلَى ظَهْرِ الأَرْضِ أَهْلُ خِبَاءٍ أَحَبَّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ يُذِلَّهُمُ اللَّهُ مِنْ أَهْلِ خِبَائِكَ وَمَا عَلَى ظَهْرِ الأَرْضِ أَهْلُ خِبَاءٍ أَحَبَّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ يُعِزَّهُمُ اللَّهُ مِنْ أَهْلِ خِبَائِكَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " وَأَيْضًا وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ " . ثُمَّ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ مُمْسِكٌ فَهَلْ عَلَىَّ حَرَجٌ أَنْ أُنْفِقَ عَلَى عِيَالِهِ مِنْ مَالِهِ بِغَيْرِ إِذْنِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ حَرَجَ عَلَيْكِ أَنْ تُنْفِقِي عَلَيْهِمْ بِالْمَعْرُوفِ " .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан хабар берди, у деди: Ҳинд Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига келди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, Аллаҳга қасамки, ер юзида бир чодир аҳли йўқ эдики, улар Аллаҳ томонидан хор қилиниши сизнинг чодир аҳлингиздан кўра менга севимлироқ бўлсин. Энди ер юзида бир чодир аҳли йўқки, улар Аллаҳ томонидан азиз қилиниши сизнинг чодир аҳлингиздан кўра менга севимлироқ бўлсин», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Яна ҳам (кўпаяди), жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки», дедилар. Сўнгра у: «Эй Аллаҳнинг Расули, Абу Суфён қўли қисиқ киши, унинг молидан оиласига унинг изнисиз нафақа қилсам менга гуноҳ борми?» деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Яхшилик (маъруф) билан уларга нафақа қилишингда сенга гуноҳ йўқ», дедилар.
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَخِي الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَمِّهِ، أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ هِنْدٌ بِنْتُ عُتْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَاللَّهِ مَا كَانَ عَلَى ظَهْرِ الأَرْضِ خِبَاءٌ أَحَبَّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ يَذِلُّوا مِنْ أَهْلِ خِبَائِكَ وَمَا أَصْبَحَ الْيَوْمَ عَلَى ظَهْرِ الأَرْضِ خِبَاءٌ أَحَبَّ إِلَىَّ مِنْ أَنْ يَعِزُّوا مِنْ أَهْلِ خِبَائِكَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَأَيْضًا وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ " . ثُمَّ قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سُفْيَانَ رَجُلٌ مِسِّيكٌ فَهَلْ عَلَىَّ حَرَجٌ مِنْ أَنْ أُطْعِمَ مِنَ الَّذِي لَهُ عِيَالَنَا فَقَالَ لَهَا " لاَ إِلاَّ بِالْمَعْرُوفِ " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Зуҳрийнинг жияни, амакисидан ривоят қилди, менга Урва ибн аз-Зубайр хабар берди: Оиша деди: Ҳинд бинт Утба ибн Рабиа келди ва: «Эй Аллаҳнинг Расули, Аллаҳга қасамки, ер юзида бир чодир йўқ эдики, улар хор қилиниши сизнинг чодир аҳлингиздан кўра менга севимлироқ бўлсин. Бугун эса ер юзида бир чодир йўқки, улар азиз қилиниши сизнинг чодир аҳлингиздан кўра менга севимлироқ бўлсин», деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Яна ҳам, жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки», дедилар. Сўнгра у: «Эй Аллаҳнинг Расули, Абу Суфён қўли қисиқ киши, унинг молидан оиламизни овқатлантирсам менга гуноҳ борми?» деди. У унга: «Йўқ, илло яхшилик (маъруф) билан», дедилар.