Денгиз ўлимтигининг ҳалоллиги

Ov va taom · 7 ҳадис

باب إِبَاحَةِ مَيْتَاتِ الْبَحْرِ ‏‏

4998-ҳадисXalqaro 1935

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، ح وَحَدَّثَنَاهُ يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ بَعَثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَمَّرَ عَلَيْنَا أَبَا عُبَيْدَةَ نَتَلَقَّى عِيرًا لِقُرَيْشٍ وَزَوَّدَنَا جِرَابًا مِنْ تَمْرٍ لَمْ يَجِدْ لَنَا غَيْرَهُ فَكَانَ أَبُو عُبَيْدَةَ يُعْطِينَا تَمْرَةً تَمْرَةً - قَالَ - فَقُلْتُ كَيْفَ كُنْتُمْ تَصْنَعُونَ بِهَا قَالَ نَمَصُّهَا كَمَا يَمَصُّ الصَّبِيُّ ثُمَّ نَشْرَبُ عَلَيْهَا مِنَ الْمَاءِ فَتَكْفِينَا يَوْمَنَا إِلَى اللَّيْلِ وَكُنَّا نَضْرِبُ بِعِصِيِّنَا الْخَبَطَ ثُمَّ نَبُلُّهُ بِالْمَاءِ فَنَأْكُلُهُ قَالَ وَانْطَلَقْنَا عَلَى سَاحِلِ الْبَحْرِ فَرُفِعَ لَنَا عَلَى سَاحِلِ الْبَحْرِ كَهَيْئَةِ الْكَثِيبِ الضَّخْمِ فَأَتَيْنَاهُ فَإِذَا هِيَ دَابَّةٌ تُدْعَى الْعَنْبَرَ قَالَ قَالَ أَبُو عُبَيْدَةَ مَيْتَةٌ ثُمَّ قَالَ لاَ بَلْ نَحْنُ رُسُلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَفِي سَبِيلِ اللَّهِ وَقَدِ اضْطُرِرْتُمْ فَكُلُوا قَالَ فَأَقَمْنَا عَلَيْهِ شَهْرًا وَنَحْنُ ثَلاَثُ مِائَةٍ حَتَّى سَمِنَّا قَالَ وَلَقَدْ رَأَيْتُنَا نَغْتَرِفُ مِنْ وَقْبِ عَيْنِهِ بِالْقِلاَلِ الدُّهْنَ وَنَقْتَطِعُ مِنْهُ الْفِدَرَ كَالثَّوْرِ - أَوْ كَقَدْرِ الثَّوْرِ - فَلَقَدْ أَخَذَ مِنَّا أَبُو عُبَيْدَةَ ثَلاَثَةَ عَشَرَ رَجُلاً فَأَقْعَدَهُمْ فِي وَقْبِ عَيْنِهِ وَأَخَذَ ضِلَعًا مِنْ أَضْلاَعِهِ فَأَقَامَهَا ثُمَّ رَحَلَ أَعْظَمَ بَعِيرٍ مَعَنَا فَمَرَّ مِنْ تَحْتِهَا وَتَزَوَّدْنَا مِنْ لَحْمِهِ وَشَائِقَ فَلَمَّا قَدِمْنَا الْمَدِينَةَ أَتَيْنَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْنَا ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏ "‏ هُوَ رِزْقٌ أَخْرَجَهُ اللَّهُ لَكُمْ فَهَلْ مَعَكُمْ مِنْ لَحْمِهِ شَىْءٌ فَتُطْعِمُونَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَأَرْسَلْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْهُ فَأَكَلَهُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Юнус ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Абуз-Зубайр Жобирдан ривоят қилди, (ҳ) яна буни бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Абу Хайсама Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан хабар берди. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни жўнатди ва устимизга Абу Убайдани амир қилди — биз Қурайш карвонини кутиб олишимиз учун. У бизга биздан бошқа нарса топмагани учун бир халта хурмони озуқа қилиб берди. Абу Убайда бизга биттадан-биттадан хурмо бериб турарди.» Мен: «Уни қандай ер эдинглар?» дедим. У: «Бола сўрганидек сўрар эдик, сўнг устидан сув ичар эдик, шу бизга кунимиздан кечгача кифоя қиларди. Таёқларимиз билан (дарахт) баргини қоқар, сўнг уни сувда ҳўллаб ер эдик» деди. У деди: «Биз денгиз соҳили бўйлаб юрдик, денгиз соҳилида бизга катта қум тепасидек бир нарса кўринди. Унинг олдига келдик, мана, у анбар деб аталадиган бир ҳайвон экан.» У деди: Абу Убайда: «Ўлик (жасад)» деди, сўнг: «Йўқ, балки биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг элчиларимиз ва Аллаҳ йўлидамиз, сизлар заруратга қолдингиз — енглар» деди. У деди: «Биз унинг олдида бир ой турдик, биз уч юз киши эдик, ҳатто семириб кетдик. Мен ўзимизни унинг кўзи косасидан кўзалар билан ёғ олаётганимизни ва ундан ҳўкиздек — ёки ҳўкиз ҳажмида — бўлаклар кесиб олаётганимизни кўрдим. Абу Убайда биздан ўн уч кишини олиб, уларни унинг кўзи косасига ўтқазди, қовурғаларидан бирини олиб тиклади, сўнг биз билан бирга бўлган энг катта туяга эгар урди ва у (туя) унинг остидан ўтиб кетди. Биз унинг гўштидан қовурилган бўлаклар (озуқа) тайёрладик. Мадинага келганимизда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдик ва буни унга айтдик. У: ‹У Аллаҳ сизлар учун чиқарган ризқдир. Унинг гўштидан сизларда бирор нарса борми, бизга ҳам едирсангиз?› деди.» У деди: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга ундан жўнатдик, у еди.»

4999-ҳадисXalqaro 1935

حَدَّثَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعَ عَمْرٌو، جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ يَقُولُ بَعَثَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ ثَلاَثُمِائَةِ رَاكِبٍ وَأَمِيرُنَا أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ الْجَرَّاحِ نَرْصُدُ عِيرًا لِقُرَيْشٍ فَأَقَمْنَا بِالسَّاحِلِ نِصْفَ شَهْرٍ فَأَصَابَنَا جُوعٌ شَدِيدٌ حَتَّى أَكَلْنَا الْخَبَطَ فَسُمِّيَ جَيْشَ الْخَبَطِ فَأَلْقَى لَنَا الْبَحْرُ دَابَّةً يُقَالُ لَهَا الْعَنْبَرُ فَأَكَلْنَا مِنْهَا نِصْفَ شَهْرٍ وَادَّهَنَّا مِنْ وَدَكِهَا حَتَّى ثَابَتْ أَجْسَامُنَا - قَالَ - فَأَخَذَ أَبُو عُبَيْدَةَ ضِلَعًا مِنْ أَضْلاَعِهِ فَنَصَبَهُ ثُمَّ نَظَرَ إِلَى أَطْوَلِ رَجُلٍ فِي الْجَيْشِ وَأَطْوَلِ جَمَلٍ فَحَمَلَهُ عَلَيْهِ فَمَرَّ تَحْتَهُ قَالَ وَجَلَسَ فِي حَجَاجِ عَيْنِهِ نَفَرٌ قَالَ وَأَخْرَجْنَا مِنْ وَقْبِ عَيْنِهِ كَذَا وَكَذَا قُلَّةَ وَدَكٍ - قَالَ - وَكَانَ مَعَنَا جِرَابٌ مِنْ تَمْرٍ فَكَانَ أَبُو عُبَيْدَةَ يُعْطِي كُلَّ رَجُلٍ مِنَّا قَبْضَةً قَبْضَةً ثُمَّ أَعْطَانَا تَمْرَةً تَمْرَةً فَلَمَّا فَنِيَ وَجَدْنَا فَقْدَهُ ‏.‏

Бизга Абдулжаббор ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди. У деди: Амр Жобир ибн Абдуллаҳни шундай деганини эшитди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни — уч юз сувори эдик — жўнатди, амиримиз Абу Убайда ибн ал-Жарроҳ эди, Қурайш карвонини пойлаб турамиз деб. Соҳилда ярим ой турдик, бизга шундай қаттиқ очлик етдики, ҳатто (дарахт) баргини едик, шу сабабли (бу қўшин) Жайшул-Хабат (Барг қўшини) деб номланди. Денгиз бизга анбар дейиладиган бир ҳайвонни чиқариб ташлади, биз ундан ярим ой едик ва унинг ёғидан мой қилдик, ҳатто танамиз соғайди (кучга кирди).» У деди: «Абу Убайда унинг қовурғаларидан бирини олиб тик қилди, сўнг қўшиндаги энг баланд кишига ва энг баланд туяга қаради, уни (кишини туяга) миндириб, у (туя) унинг остидан ўтди.» У деди: «Унинг кўз косасида бир неча киши ўтирди.» У деди: «Биз унинг кўзи косасидан анча-мунча кўза ёғ чиқардик.» У деди: «Биз билан бирга бир халта хурмо бор эди, Абу Убайда ҳар биримизга биттадан-биттадан ҳовуч (хурмо) бериб турарди, сўнг биттадан-биттадан хурмо берди, у тугаганда эса унинг йўқлигини сездик.»

5000-ҳадисXalqaro 1935

وَحَدَّثَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعَ عَمْرٌو، جَابِرًا يَقُولُ فِي جَيْشِ الْخَبَطِ إِنَّ رَجُلاً نَحَرَ ثَلاَثَ جَزَائِرَ ثُمَّ ثَلاَثًا ثُمَّ ثَلاَثًا ثُمَّ نَهَاهُ أَبُو عُبَيْدَةَ ‏.‏

Яна бизга Абдулжаббор ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди. У деди: Амр Жобирни Жайшул-Хабат (Барг қўшини) ҳақида шундай деганини эшитди: «Бир киши учта туя сўйди, сўнг яна учта, сўнг яна учта, сўнг Абу Убайда уни қайтарди.»

5001-ҳадисXalqaro 1935

وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، - يَعْنِي ابْنَ سُلَيْمَانَ - عَنْ هِشَامِ، بْنِ عُرْوَةَ عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ بَعَثَنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ ثَلاَثُمِائَةٍ نَحْمِلُ أَزْوَادَنَا عَلَى رِقَابِنَا ‏.‏

Яна бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абда — яъни ибн Сулаймон — Ҳишом ибн Урвадан, у Ваҳб ибн Кайсондан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди. У деди: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизни жўнатди, биз уч юз киши эдик, озуқаларимизни елкаларимизда кўтариб юрардик.»

5002-ҳадисXalqaro 1935

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي نُعَيْمٍ، وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، أَخْبَرَهُ قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً ثَلاَثَمِائَةٍ وَأَمَّرَ عَلَيْهِمْ أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ فَفَنِيَ زَادُهُمْ فَجَمَعَ أَبُو عُبَيْدَةَ زَادَهُمْ فِي مِزْوَدٍ فَكَانَ يُقَوِّتُنَا حَتَّى كَانَ يُصِيبُنَا كُلَّ يَوْمٍ تَمْرَةٌ ‏.‏

Ва менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий Молик ибн Анасдан, у Абу Нуъайм Ваҳб ибн Кайсондан ривоят қилдики, Жобир ибн Абдуллаҳ унга хабар бериб деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уч юз кишилик бир сарийя (қўшин)ни жўнатди ва уларнинг устига Абу Убайда ибн ал-Жарроҳни амир қилди. Уларнинг озуқаси тугади, шунда Абу Убайда уларнинг озуқасини бир халтага жамлади ва бу бизни шу даражада озиқлантирар эдики, ҳар куни бизга биттадан хурмо тегарди.»

5003-ҳадисXalqaro 1935

وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، - يَعْنِي ابْنَ كَثِيرٍ - قَالَ سَمِعْتُ وَهْبَ بْنَ كَيْسَانَ، يَقُولُ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَرِيَّةً أَنَا فِيهِمْ إِلَى سِيفِ الْبَحْرِ ‏.‏ وَسَاقُوا جَمِيعًا بَقِيَّةَ الْحَدِيثِ كَنَحْوِ حَدِيثِ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ وَأَبِي الزُّبَيْرِ غَيْرَ أَنَّ فِي حَدِيثِ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ فَأَكَلَ مِنْهَا الْجَيْشُ ثَمَانِيَ عَشْرَةَ لَيْلَةً ‏.‏

Яна бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, бизга ал-Валид — яъни ибн Касир — ривоят қилди. У деди: Мен Ваҳб ибн Кайсонни шундай деганини эшитдим: Мен Жобир ибн Абдуллаҳни шундай деганини эшитдим: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мен ҳам ичида бўлган бир сарийя (қўшин)ни денгиз соҳили томон жўнатди.» Улар ҳаммаси ҳадиснинг қолган қисмини Амр ибн Динор ва Абуз-Зубайр ҳадисига ўхшаш ривоят қилди; фақат Ваҳб ибн Кайсон ҳадисида: «Қўшин ундан ўн саккиз кеча еди» дейилган.

5004-ҳадисXalqaro 1935

وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الْمُنْذِرِ الْقَزَّازُ، كِلاَهُمَا عَنْ دَاوُدَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ مِقْسَمٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ، عَبْدِ اللَّهِ قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعْثًا إِلَى أَرْضِ جُهَيْنَةَ وَاسْتَعْمَلَ عَلَيْهِمْ رَجُلاً وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِنَحْوِ حَدِيثِهِمْ ‏.‏

Менга Ҳажжож ибн аш-Шўир ривоят қилди, бизга Усмон ибн Умар ривоят қилди, (ҳ) менга Муҳаммад ибн Рофиъ ҳам ривоят қилди, бизга Абул-Мунзир ал-Қаззоз ривоят қилди, иккаласи Довуд ибн Қайсдан, у Убайдуллаҳ ибн Миқсамдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилдики, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Жуҳайна ерига бир лашкар юборди ва уларга бир кишини сардор қилиб тайинлади. Сўнг у ҳадисни уларнинг ҳадиси мазмунида келтирди.