حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نَقُولُ فِي الصَّلاَةِ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم السَّلاَمُ عَلَى اللَّهِ السَّلاَمُ عَلَى فُلاَنٍ . فَقَالَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَاتَ يَوْمٍ " إِنَّ اللَّهَ هُوَ السَّلاَمُ فَإِذَا قَعَدَ أَحَدُكُمْ فِي الصَّلاَةِ فَلْيَقُلِ التَّحِيَّاتُ لِلَّهِ وَالصَّلَوَاتُ وَالطَّيِّبَاتُ السَّلاَمُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ السَّلاَمُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللَّهِ الصَّالِحِينَ فَإِذَا قَالَهَا أَصَابَتْ كُلَّ عَبْدٍ لِلَّهِ صَالِحٍ فِي السَّمَاءِ وَالأَرْضِ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ ثُمَّ يَتَخَيَّرُ مِنَ الْمَسْأَلَةِ مَا شَاءَ " .
Абдуллаҳ (ибн Масъуд) айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ортида намозда: "Ассалому алаллаҳ (Аллаҳга салом бўлсин), ассалому ало фулан (фалончига салом)" дер эдик. Бир куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга: "Албатта Аллаҳ — У саломдир (эсон-омонликнинг Ўзи); бас сиздан бирингиз намозда ўтирганида: ‹Ат-таҳийяту лиллаҳи вас-солавату ват-тоййибат; ассаламу алайка айюҳан-Набийю ва раҳматуллаҳи ва баракатуҳ; ассаламу алайна ва ало ибадиллаҳис-солиҳин› десин — чунки у буни айтганида, осмон ва ердаги ҳар бир солиҳ Аллаҳ бандасига (саломни) етказади — ‹ашҳаду ан ла илаҳа иллаллаҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳ›; кейин сўровдан хоҳлаганини ихтиёр қилсин (тиласин)" деди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ " ثُمَّ يَتَخَيَّرُ مِنَ الْمَسْأَلَةِ مَا شَاءَ " .
(Юқоридаги равийлар) Мансур(дан) шу иснод билан шу мислини (ривоят қилдилар) ва: "кейин сўровдан хоҳлаганини ихтиёр қилсин" (сўзини) зикр қилмадилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْجُعْفِيُّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَ حَدِيثِهِمَا وَذَكَرَ فِي الْحَدِيثِ " ثُمَّ لْيَتَخَيَّرْ بَعْدُ مِنَ الْمَسْأَلَةِ مَا شَاءَ أَوْ مَا أَحَبَّ " .
(Юқоридаги равий) Мансур(дан) шу иснод билан улар икковининг ҳадиси мисли (ривоят қилди) ва ҳадисда: "кейин сўнг сўровдан хоҳлаганини — ёки ёқтирганини — ихтиёр қилсин" деб зикр қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كُنَّا إِذَا جَلَسْنَا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الصَّلاَةِ . بِمِثْلِ حَدِيثِ مَنْصُورٍ وَقَالَ " ثُمَّ يَتَخَيَّرُ بَعْدُ مِنَ الدُّعَاءِ " .
Абдуллаҳ ибн Масъуд айтди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намозда ўтирганимизда (шундай дер эдик)... — Мансур ҳадиси мисли; ва: "кейин сўнг дуодан хоҳлаганини ихтиёр қилади" деди.
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا سَيْفُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ مُجَاهِدًا، يَقُولُ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَخْبَرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ مَسْعُودٍ، يَقُولُ عَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم التَّشَهُّدَ كَفِّي بَيْنَ كَفَّيْهِ كَمَا يُعَلِّمُنِي السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ . وَاقْتَصَّ التَّشَهُّدَ بِمِثْلِ مَا اقْتَصُّوا .
Ибн Масъуд айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ташаҳҳудни — менинг кафтим унинг икки кафти орасида (бўлган ҳолда), у менга Қуръандан сурани ўргатгандек — ўргатди — ва ташаҳҳудни улар келтирган мисли келтирди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رُمْحِ بْنِ الْمُهَاجِرِ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، وَعَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّهُ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُنَا التَّشَهُّدَ كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ فَكَانَ يَقُولُ " التَّحِيَّاتُ الْمُبَارَكَاتُ الصَّلَوَاتُ الطَّيِّبَاتُ لِلَّهِ السَّلاَمُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ السَّلاَمُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللَّهِ الصَّالِحِينَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ " . وَفِي رِوَايَةِ ابْنِ رُمْحٍ كَمَا يُعَلِّمُنَا الْقُرْآنَ .
Ибн Аббос айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга ташаҳҳудни — бизга Қуръандан сурани ўргатгандек — ўргатар эди; у: "Ат-таҳийятул-мубаракатус-солаватут-тоййибату лиллаҳ; ассаламу алайка айюҳан-Набийю ва раҳматуллаҳи ва баракатуҳ; ассаламу алайна ва ало ибадиллаҳис-солиҳин; ашҳаду ан ла илаҳа иллаллаҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан расулуллаҳ" дер эди. Ибн Румҳ ривоятида: "бизга Қуръанни ўргатгандек" (дейилди).
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُنَا التَّشَهُّدَ كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ .
Ибн Аббос айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга ташаҳҳудни — бизга Қуръандан сурани ўргатгандек — ўргатар эди.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ الأُمَوِيُّ - وَاللَّفْظُ لأَبِي كَامِلٍ - قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ يُونُسَ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ حِطَّانَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الرَّقَاشِيِّ قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ صَلاَةً فَلَمَّا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ قَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أُقِرَّتِ الصَّلاَةُ بِالْبِرِّ وَالزَّكَاةِ - قَالَ - فَلَمَّا قَضَى أَبُو مُوسَى الصَّلاَةَ وَسَلَّمَ انْصَرَفَ فَقَالَ أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا قَالَ فَأَرَمَّ الْقَوْمُ ثُمَّ قَالَ أَيُّكُمُ الْقَائِلُ كَلِمَةَ كَذَا وَكَذَا فَأَرَمَّ الْقَوْمُ فَقَالَ لَعَلَّكَ يَا حِطَّانُ قُلْتَهَا قَالَ مَا قُلْتُهَا وَلَقَدْ رَهِبْتُ أَنْ تَبْكَعَنِي بِهَا . فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أَنَا قُلْتُهَا وَلَمْ أُرِدْ بِهَا إِلاَّ الْخَيْرَ . فَقَالَ أَبُو مُوسَى أَمَا تَعْلَمُونَ كَيْفَ تَقُولُونَ فِي صَلاَتِكُمْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطَبَنَا فَبَيَّنَ لَنَا سُنَّتَنَا وَعَلَّمَنَا صَلاَتَنَا فَقَالَ " إِذَا صَلَّيْتُمْ فَأَقِيمُوا صُفُوفَكُمْ ثُمَّ لْيَؤُمَّكُمْ أَحَدُكُمْ فَإِذَا كَبَّرَ فَكَبِّرُوا وَإِذَا قَالَ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلاَ الضَّالِّينَ فَقُولُوا آمِينَ . يُجِبْكُمُ اللَّهُ فَإِذَا كَبَّرَ وَرَكَعَ فَكَبِّرُوا وَارْكَعُوا فَإِنَّ الإِمَامَ يَرْكَعُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَتِلْكَ بِتِلْكَ وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ . فَقُولُوا اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ . يَسْمَعُ اللَّهُ لَكُمْ فَإِنَّ اللَّهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى قَالَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ . وَإِذَا كَبَّرَ وَسَجَدَ فَكَبِّرُوا وَاسْجُدُوا فَإِنَّ الإِمَامَ يَسْجُدُ قَبْلَكُمْ وَيَرْفَعُ قَبْلَكُمْ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَتِلْكَ بِتِلْكَ . وَإِذَا كَانَ عِنْدَ الْقَعْدَةِ فَلْيَكُنْ مِنْ أَوَّلِ قَوْلِ أَحَدِكُمُ التَّحِيَّاتُ الطَّيِّبَاتُ الصَّلَوَاتُ لِلَّهِ السَّلاَمُ عَلَيْكَ أَيُّهَا النَّبِيُّ وَرَحْمَةُ اللَّهِ وَبَرَكَاتُهُ السَّلاَمُ عَلَيْنَا وَعَلَى عِبَادِ اللَّهِ الصَّالِحِينَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ " .
Ҳиттан ибн Абдуллаҳ ар-Рақоший айтди: Мен Абу Мусо ал-Ашъарий билан бир намоз ўқидим; қаъда (ўтириш) пайтида бўлганида, қавмдан бир киши: "Намоз бирр (яхшилик) ва закот билан (бирга) қарор топди (фарз қилинди)" деди. Абу Мусо намозни тугатиб салом берганида, (бизга) юзланди ва: "Қайсингиз фалон-фалон калимани айтувчи?" деди. (Ҳиттан:) Қавм жим турди. Кейин: "Қайсингиз фалон-фалон калимани айтувчи?" деди; қавм жим турди. У: "Эҳтимол сен, эй Ҳиттан, уни айтдинг" деди. У: "Мен уни айтмадим; ва мен сенинг у билан мени койишингдан қўрқдим" деди. Қавмдан бир киши: "Мен уни айтдим; мен у билан фақат яхшиликни ирода қилдим" деди. Абу Мусо: "Намозингизда қанай дейишни билмайсизми? Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга хутба қилди ва бизга суннатимизни баён қилди ҳамда бизга намозимизни ўргатди. У: ‹Намоз ўқиганингизда — сафларингизни тўғриланглар, кейин бирингиз сизларга имом бўлсин; у такбир айтганида, такбир айтинглар; у ‹ғайрил-мағзуби алайҳим ва лаззоллийн› деганида — ‹Омин› денглар — Аллаҳ сизларга жавоб беради (ижобат қилади). У такбир айтиб руку қилганида, такбир айтиб руку қилинглар; чунки имом сиздан олдин руку қилади ва сиздан олдин (бошини) кўтаради› деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Бас ўшаси (имомнинг олдин кўтарилиши) ўшаси (сизнинг кечиришингиз) билан (тенг — баробар) бўлади; у ‹Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деганида — ‹Аллаҳумма, роббано лакал-ҳамд› денглар — Аллаҳ сизларни эшитади; чунки Аллаҳ — табарака ва таоло — ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тили устида: «Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ» деди. У такбир айтиб сажда қилганида, такбир айтиб сажда қилинглар; чунки имом сиздан олдин сажда қилади ва сиздан олдин (бошини) кўтаради› деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): ‹Бас ўшаси ўшаси билан (тенг) бўлади. Қаъда пайтида бўлганида — бирингизнинг биринчи сўзингиз: «Ат-таҳийятут-тоййибатус-солавату лиллаҳ; ассаламу алайка айюҳан-Набийю ва раҳматуллаҳи ва баракатуҳ; ассаламу алайна ва ало ибадиллаҳис-солиҳин; ашҳаду ан ла илаҳа иллаллаҳ ва ашҳаду анна Муҳаммадан абдуҳу ва расулуҳ» бўлсин› деди" деди.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبِي ح، وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، كُلُّ هَؤُلاَءِ عَنْ قَتَادَةَ، فِي هَذَا الإِسْنَادِ بِمِثْلِهِ . وَفِي حَدِيثِ جَرِيرٍ عَنْ سُلَيْمَانَ عَنْ قَتَادَةَ مِنَ الزِّيَادَةِ " وَإِذَا قَرَأَ فَأَنْصِتُوا " . وَلَيْسَ فِي حَدِيثِ أَحَدٍ مِنْهُمْ " فَإِنَّ اللَّهَ قَالَ عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . إِلاَّ فِي رِوَايَةِ أَبِي كَامِلٍ وَحْدَهُ عَنْ أَبِي عَوَانَةَ . قَالَ أَبُو إِسْحَاقَ قَالَ أَبُو بَكْرِ ابْنُ أُخْتِ أَبِي النَّضْرِ فِي هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ مُسْلِمٌ تُرِيدُ أَحْفَظَ مِنْ سُلَيْمَانَ فَقَالَ لَهُ أَبُو بَكْرٍ فَحَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَالَ هُوَ صَحِيحٌ يَعْنِي وَإِذَا قَرَأَ فَأَنْصِتُوا . فَقَالَ هُوَ عِنْدِي صَحِيحٌ . فَقَالَ لِمَ لَمْ تَضَعْهُ هَا هُنَا قَالَ لَيْسَ كُلُّ شَىْءٍ عِنْدِي صَحِيحٍ وَضَعْتُهُ هَا هُنَا . إِنَّمَا وَضَعْتُ هَا هُنَا مَا أَجْمَعُوا عَلَيْهِ .
(Юқоридаги равийлар) Қатода(дан) шу иснодда шу мислини (ривоят қилдилар); Жарирнинг Сулаймондан, (у) Қатодадан (ривояти) ҳадисида зиёда (қисм бор): "У (имом) қироат қилганида — жим (эшитиб) туринг"; ва улардан ҳеч бирининг ҳадисида: "чунки Аллаҳ ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тили устида: ‹Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деди" (сўзи) йўқ — фақат Абу Комилнинг Абу Авонадан (ривояти)да(гина бор). (Равий:) Абу Ишоқ: Абу Бакр — Абу Назрнинг синглисининг ўғли — бу ҳадис ҳақида (гапирди); Муслим: "Сен Сулаймондан кўра ёдда сақловчироқми (деб ўйлайсанми)?" деди. Абу Бакр унга: "Бас Абу Ҳурайра ҳадиси-чи?" деди. У: "У саҳиҳ — яъни ‹у қироат қилганида — жим туринг›" деди. (Муслим): "У менинг ҳузуримда саҳиҳ" деди. У: "Нега уни шу ерга (китобингга) қўймадинг?" деди. У: "Менинг ҳузуримда ҳар бир саҳиҳ (нарса)ни шу ерга қўйган эмасман; мен шу ерга фақат улар (муҳаддислар) иттифоқ қилган (нарса)ни қўйдим" деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَقَالَ فِي الْحَدِيثِ " فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَضَى عَلَى لِسَانِ نَبِيِّهِ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " .
(Юқоридаги равийлар) Қатода(дан) шу иснод билан (ривоят қилдилар) ва ҳадисда: "чунки Аллаҳ — азза ва жалла — ўз Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тили устида: ‹Самиаллаҳу лиман ҳамидаҳ› деб ҳукм қилди" деди.