Расулуллаҳнинг гуноҳлардан узоқлиги ва Аллаҳ учун ўч олиши

Fazilatlar kitobi · 7 ҳадис

باب مُبَاعَدَتِهِ صلى الله عليه وسلم لِلآثَامِ وَاخْتِيَارِهِ مِنَ الْمُبَاحِ أَسْهَلَهُ وَانْتِقَامِهِ ل

6045-ҳадисXalqaro 2327

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، فِيمَا قُرِئَ عَلَيْهِ ح وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ، يَحْيَى قَالَ قَرَأْتُ عَلَى مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ مَا خُيِّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَمْرَيْنِ إِلاَّ أَخَذَ أَيْسَرَهُمَا مَا لَمْ يَكُنْ إِثْمًا فَإِنْ كَانَ إِثْمًا كَانَ أَبْعَدَ النَّاسِ مِنْهُ وَمَا انْتَقَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِنَفْسِهِ إِلاَّ أَنْ تُنْتَهَكَ حُرْمَةُ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у Молик ибн Анасдан — унга ўқиб берилган нарсалардан. (ҳ) Яна бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: Мен Моликка ўқиб бердим, у Ибн Шиҳобдан, у Урва ибн Зубайрдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг хотинлари Оишадан ривоят қилишича, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам икки иш орасида ихтиёр берилганда, агар гуноҳ бўлмаса, доимо улардан осонроғини олардилар. Агар гуноҳ бўлса, ундан одамларнинг энг узоғи бўлардилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўзлари учун ҳеч қачон ўч олмаганлар, фақат Аллаҳ азза ва жалланинг ҳурмати бузилгандагина (ўч олардилар).

6046-ҳадисXalqaro 2327

وَحَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، جَمِيعًا عَنْ جَرِيرٍ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ، بْنُ عَبْدَةَ حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ عِيَاضٍ، كِلاَهُمَا عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ مُحَمَّدٍ، فِي رِوَايَةِ فُضَيْلِ بْنِ شِهَابٍ وَفِي رِوَايَةِ جَرِيرٍ مُحَمَّدٍ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، ‏.‏

Яна бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Ишоқ ибн Иброҳим, иккаласи Жарийдан ривоят қилдилар. (ҳ) Яна бизга Аҳмад ибн Абда ривоят қилди, бизга Фузайл ибн Иёз ривоят қилди, иккаласи Мансурдан, у Муҳаммаддан — Фузайлнинг ривоятида ибн Шиҳоб, Жарийнинг ривоятида эса Муҳаммад Зуҳрий — у Урвадан, у Оишадан.

6047-ҳадисXalqaro 2327

وَحَدَّثَنِيهِ حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ نَحْوَ حَدِيثِ مَالِكٍ ‏.‏

Яна менга уни Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, у Ибн Шиҳобдан, ушбу иснод билан — Моликнинг ҳадисига ўхшаш.

6048-ҳадисXalqaro 2327

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا خُيِّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَمْرَيْنِ أَحَدُهُمَا أَيْسَرُ مِنَ الآخَرِ إِلاَّ اخْتَارَ أَيْسَرَهُمَا مَا لَمْ يَكُنْ إِثْمًا فَإِنْ كَانَ إِثْمًا كَانَ أَبْعَدَ النَّاسِ مِنْهُ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бири иккинчисидан осонроқ бўлган икки иш орасида ихтиёр берилганда, агар гуноҳ бўлмаса, доимо улардан осонроғини танлардилар. Агар гуноҳ бўлса, ундан одамларнинг энг узоғи бўлардилар.

6049-ҳадисXalqaro 2327

وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ إِلَى قَوْلِهِ أَيْسَرَهُمَا ‏.‏ وَلَمْ يَذْكُرَا مَا بَعْدَهُ ‏.‏

Яна бизга уни Абу Курайб ва Ибн Нумайр, иккаласи Абдуллаҳ ибн Нумайрдан, у Ҳишомдан, ушбу иснод билан «улардан осонроғини» деган сўзигача ривоят қилдилар. Ундан кейингисини зикр қилмадилар.

6050-ҳадисXalqaro 2328

حَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا ضَرَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا قَطُّ بِيَدِهِ وَلاَ امْرَأَةً وَلاَ خَادِمًا إِلاَّ أَنْ يُجَاهِدَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَمَا نِيلَ مِنْهُ شَىْءٌ قَطُّ فَيَنْتَقِمَ مِنْ صَاحِبِهِ إِلاَّ أَنْ يُنْتَهَكَ شَىْءٌ مِنْ مَحَارِمِ اللَّهِ فَيَنْتَقِمَ لِلَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏.‏

Бизга уни Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Усома ривоят қилди, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳеч қачон бирор нарсани қўллари билан урмаганлар, аёлни ҳам, хизматкорни ҳам (урмаганлар), фақат Аллаҳ йўлида жиҳод қилгандагина (урардилар). У кишига бирор озор етказилганда, уни қилган одамдан ўч олмаганлар, фақат Аллаҳнинг ҳаром қилган нарсаларидан бири бузилганда, Аллаҳ азза ва жалла учун ўч олардилар.

6051-ҳадисXalqaro 2328

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، وَوَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ يَزِيدُ بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ ‏.‏

Яна бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ибн Нумайр ривоят қилдилар, улар дедилар: Бизга Абда ва Вакииъ ривоят қилдилар. (ҳ) Яна бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Ҳишомдан, ушбу иснод билан — баъзилари баъзиларидан кўпроқ (қўшимча билан) ривоят қилдилар.