حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنِي سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أُسَيْرِ بْنِ جَابِرٍ، أَنَّ أَهْلَ الْكُوفَةِ، وَفَدُوا، إِلَى عُمَرَ وَفِيهِمْ رَجُلٌ مِمَّنْ كَانَ يَسْخَرُ بِأُوَيْسٍ فَقَالَ عُمَرُ هَلْ هَا هُنَا أَحَدٌ مِنَ الْقَرَنِيِّينَ فَجَاءَ ذَلِكَ الرَّجُلُ فَقَالَ عُمَرُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ قَالَ " إِنَّ رَجُلاً يَأْتِيكُمْ مِنَ الْيَمَنِ يُقَالُ لَهُ أُوَيْسٌ لاَ يَدَعُ بِالْيَمَنِ غَيْرَ أُمٍّ لَهُ قَدْ كَانَ بِهِ بَيَاضٌ فَدَعَا اللَّهَ فَأَذْهَبَهُ عَنْهُ إِلاَّ مَوْضِعَ الدِّينَارِ أَوِ الدِّرْهَمِ فَمَنْ لَقِيَهُ مِنْكُمْ فَلْيَسْتَغْفِرْ لَكُمْ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ҳошим ибн ал-Қосим ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн ал-Муғийра ривоят қилди, менга Саъид ал-Журайрий Абу Назрадан, у Усайр ибн Жобирдан ривоят қилдики, Куфа аҳли Умар ҳузурига келдилар, улар орасида Увайсни масхара қиладиганлардан бир киши бор эди. Умар: «Бу ерда Қоран қабиласидан кимдир борми?» деди. Ўша киши келди. Умар деди: «Албатта, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: ‹Сизлар олдингизга Ямандан Увайс деб аталувчи бир киши келади. У Яманда фақат онасини қолдиради. Унда оқариш (пес) бор эди, у Аллаҳга дуо қилди ва Аллаҳ уни ундан кетказди, фақат бир динор ёки дирҳам ўрни қолди. Сизлардан ким унга учраса, сизлар учун истиғфор сўрасин.›»
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، - وَهُوَ ابْنُ سَلَمَةَ - عَنْ سَعِيدٍ الْجُرَيْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ خَيْرَ التَّابِعِينَ رَجُلٌ يُقَالُ لَهُ أُوَيْسٌ وَلَهُ وَالِدَةٌ وَكَانَ بِهِ بَيَاضٌ فَمُرُوهُ فَلْيَسْتَغْفِرْ لَكُمْ " .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилдилар: бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Ҳаммод — у Ибн Саламадир — Саъид ал-Журайрийдан, шу иснод билан Умар ибн ал-Хаттобдан ривоят қилди. У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: «Албатта, тобеинларнинг энг яхшиси Увайс деб аталувчи бир кишидир. Унинг онаси бор ва унда оқариш (пес) бор эди. Унга буюринглар, сизлар учун истиғфор сўрасин.»
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَمُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، - قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرَانِ، حَدَّثَنَا - وَاللَّفْظُ، لاِبْنِ الْمُثَنَّى - حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ أُسَيْرِ بْنِ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ إِذَا أَتَى عَلَيْهِ أَمْدَادُ أَهْلِ الْيَمَنِ سَأَلَهُمْ أَفِيكُمْ أُوَيْسُ بْنُ عَامِرٍ حَتَّى أَتَى عَلَى أُوَيْسٍ فَقَالَ أَنْتَ أُوَيْسُ بْنُ عَامِرٍ قَالَ نَعَمْ . قَالَ مِنْ مُرَادٍ ثُمَّ مِنْ قَرَنٍ قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَكَانَ بِكَ بَرَصٌ فَبَرَأْتَ مِنْهُ إِلاَّ مَوْضِعَ دِرْهَمٍ قَالَ نَعَمْ . قَالَ لَكَ وَالِدَةٌ قَالَ نَعَمْ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَأْتِي عَلَيْكُمْ أُوَيْسُ بْنُ عَامِرٍ مَعَ أَمْدَادِ أَهْلِ الْيَمَنِ مِنْ مُرَادٍ ثُمَّ مِنْ قَرَنٍ كَانَ بِهِ بَرَصٌ فَبَرَأَ مِنْهُ إِلاَّ مَوْضِعَ دِرْهَمٍ لَهُ وَالِدَةٌ هُوَ بِهَا بَرٌّ لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ فَإِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ يَسْتَغْفِرَ لَكَ فَافْعَلْ " . فَاسْتَغْفِرْ لِي . فَاسْتَغْفَرَ لَهُ . فَقَالَ لَهُ عُمَرُ أَيْنَ تُرِيدُ قَالَ الْكُوفَةَ . قَالَ أَلاَ أَكْتُبُ لَكَ إِلَى عَامِلِهَا قَالَ أَكُونُ فِي غَبْرَاءِ النَّاسِ أَحَبُّ إِلَىَّ . قَالَ فَلَمَّا كَانَ مِنَ الْعَامِ الْمُقْبِلِ حَجَّ رَجُلٌ مِنْ أَشْرَافِهِمْ فَوَافَقَ عُمَرَ فَسَأَلَهُ عَنْ أُوَيْسٍ قَالَ تَرَكْتُهُ رَثَّ الْبَيْتِ قَلِيلَ الْمَتَاعِ . قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " يَأْتِي عَلَيْكُمْ أُوَيْسُ بْنُ عَامِرٍ مَعَ أَمْدَادِ أَهْلِ الْيَمَنِ مِنْ مُرَادٍ ثُمَّ مِنْ قَرَنٍ كَانَ بِهِ بَرَصٌ فَبَرَأَ مِنْهُ إِلاَّ مَوْضِعَ دِرْهَمٍ لَهُ وَالِدَةٌ هُوَ بِهَا بَرٌّ لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ فَإِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ يَسْتَغْفِرَ لَكَ فَافْعَلْ " . فَأَتَى أُوَيْسًا فَقَالَ اسْتَغْفِرْ لِي . قَالَ أَنْتَ أَحْدَثُ عَهْدًا بِسَفَرٍ صَالِحٍ فَاسْتَغْفِرْ لِي . قَالَ اسْتَغْفِرْ لِي . قَالَ أَنْتَ أَحْدَثُ عَهْدًا بِسَفَرٍ صَالِحٍ فَاسْتَغْفِرْ لِي . قَالَ لَقِيتَ عُمَرَ قَالَ نَعَمْ . فَاسْتَغْفَرَ لَهُ . فَفَطِنَ لَهُ النَّاسُ فَانْطَلَقَ عَلَى وَجْهِهِ . قَالَ أُسَيْرٌ وَكَسَوْتُهُ بُرْدَةً فَكَانَ كُلَّمَا رَآهُ إِنْسَانٌ قَالَ مِنْ أَيْنَ لأُوَيْسٍ هَذِهِ الْبُرْدَةُ
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий, Муҳаммад ибн ал-Мусанно ва Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилдилар. Ишоқ: «Бизга хабар берди» деди, қолган иккиси эса: «Бизга ривоят қилди» дедилар — лафз Ибнул-Мусанноники — бизга Муъоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Усайр ибн Жобирдан ривоят қилди. У деди: Умар ибн ал-Хаттоб ҳузурига Яман аҳлининг мададкор лашкарлари келганда, улардан: «Сизлар орасида Увайс ибн Омир борми?» деб сўрарди. Токи Увайснинг олдига келди ва: «Сен Увайс ибн Омирмисан?» деди. У: «Ҳа» деди. «Мурод қабиласидан, сўнг Қоран қабиласиданмисан?» деди. У: «Ҳа» деди. «Сенда пес бор эди, ундан бир дирҳам ўрнидан бошқаси тузалдими?» деди. У: «Ҳа» деди. «Онанг борми?» деди. У: «Ҳа» деди. «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: ‹Сизларнинг олдингизга Яман аҳлининг мададкор лашкарлари билан Мурод қабиласидан, сўнг Қоран қабиласидан Увайс ибн Омир келади. Унда пес бор эди, ундан бир дирҳам ўрнидан бошқаси тузалди. Унинг онаси бор, у унга яхшилик қилувчидир. Агар у Аллаҳга қасам ичса, Аллаҳ унинг қасамини рўёбга чиқаради. Агар у сен учун истиғфор сўрашига қодир бўлсанг, шундай қил.› Энди мен учун истиғфор сўра» деди. У эса у учун истиғфор сўради. Умар унга: «Қаёққа бормоқчисан?» деди. У: «Куфага» деди. «Сенга у ернинг амалига хат ёзиб бермайми?» деди. У: «Оддий одамлар ичида бўлишим мен учун ёқимлироқдир» деди. Кейинги йили уларнинг ашрофларидан бир киши ҳаж қилди ва Умарга учради. Умар ундан Увайс ҳақида сўради. У: «Мен уни эски уйли, оз мол-мулкли ҳолда қолдирдим» деди. Умар: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деганларини эшитдим: ‹Сизларнинг олдингизга Яман аҳлининг мададкор лашкарлари билан Мурод қабиласидан, сўнг Қоран қабиласидан Увайс ибн Омир келади. Унда пес бор эди, ундан бир дирҳам ўрнидан бошқаси тузалди. Унинг онаси бор, у унга яхшилик қилувчидир. Агар у Аллаҳга қасам ичса, Аллаҳ унинг қасамини рўёбга чиқаради. Агар у сен учун истиғфор сўрашига қодир бўлсанг, шундай қил.›» деди. У Увайснинг олдига келиб: «Мен учун истиғфор сўра» деди. У: «Сен яқиндагина солиҳ сафардан келдингми, сен мен учун истиғфор сўра» деди. У: «Мен учун истиғфор сўра» деди. У: «Сен яқиндагина солиҳ сафардан келдингми, сен мен учун истиғфор сўра» деди. У: «Умарга учрадингми?» деди. У: «Ҳа» деди. Шунда у унинг учун истиғфор сўради. Одамлар уни пайқаб қолдилар, у эса ўз йўлига кетиб қолди. Усайр деди: Мен унга бир бурд (чопон) кийдирдим. Ҳар гал уни бирор киши кўрса: «Увайсга бу бурд қаёқдан келди?» дерди.