حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، حَدَّثَنِي سَعِيدٌ الْجُرَيْرِيُّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أُسَيْرِ بْنِ جَابِرٍ، أَنَّ أَهْلَ الْكُوفَةِ، وَفَدُوا، إِلَى عُمَرَ وَفِيهِمْ رَجُلٌ مِمَّنْ كَانَ يَسْخَرُ بِأُوَيْسٍ فَقَالَ عُمَرُ هَلْ هَا هُنَا أَحَدٌ مِنَ الْقَرَنِيِّينَ فَجَاءَ ذَلِكَ الرَّجُلُ فَقَالَ عُمَرُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ قَالَ " إِنَّ رَجُلاً يَأْتِيكُمْ مِنَ الْيَمَنِ يُقَالُ لَهُ أُوَيْسٌ لاَ يَدَعُ بِالْيَمَنِ غَيْرَ أُمٍّ لَهُ قَدْ كَانَ بِهِ بَيَاضٌ فَدَعَا اللَّهَ فَأَذْهَبَهُ عَنْهُ إِلاَّ مَوْضِعَ الدِّينَارِ أَوِ الدِّرْهَمِ فَمَنْ لَقِيَهُ مِنْكُمْ فَلْيَسْتَغْفِرْ لَكُمْ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Ҳошим ибн ал-Қосим ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн ал-Муғийра ривоят қилди, менга Саъид ал-Журайрий Абу Назрадан, у Усайр ибн Жобирдан ривоят қилдики, Куфа аҳли Умар ҳузурига келдилар, улар орасида Увайсни масхара қиладиганлардан бир киши бор эди. Умар: «Бу ерда Қоран қабиласидан кимдир борми?» деди. Ўша киши келди. Умар деди: «Албатта, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам шундай дедилар: ‹Сизлар олдингизга Ямандан Увайс деб аталувчи бир киши келади. У Яманда фақат онасини қолдиради. Унда оқариш (пес) бор эди, у Аллаҳга дуо қилди ва Аллаҳ уни ундан кетказди, фақат бир динор ёки дирҳам ўрни қолди. Сизлардан ким унга учраса, сизлар учун истиғфор сўрасин.›»