حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ أَبِي الْوَلِيدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَعْرَابِ لَقِيَهُ بِطَرِيقِ مَكَّةَ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ عَبْدُ اللَّهِ وَحَمَلَهُ عَلَى حِمَارٍ كَانَ يَرْكَبُهُ وَأَعْطَاهُ عِمَامَةً كَانَتْ عَلَى رَأْسِهِ فَقَالَ ابْنُ دِينَارٍ فَقُلْنَا لَهُ أَصْلَحَكَ اللَّهُ إِنَّهُمُ الأَعْرَابُ وَإِنَّهُمْ يَرْضَوْنَ بِالْيَسِيرِ . فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ إِنَّ أَبَا هَذَا كَانَ وُدًّا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ وَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ أَبَرَّ الْبِرِّ صِلَةُ الْوَلَدِ أَهْلَ وُدِّ أَبِيهِ " .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ҳадис айтди, Абдуллаҳ ибн Ваҳб бизга хабар берди, менга Саид ибн Абу Айюб Валид ибн Абул-Валиддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар бердики, аъробийлардан (чўл арабларидан) бир киши унга Макка йўлида учради. Абдуллаҳ унга салом берди ва ўзи миниб юрган эшакка миндирди, ҳамда бошидаги саллани унга берди. Ибн Динор айтди: Биз унга: «Аллаҳ сизни ислоҳ қилсин, улар аъробийлар, улар озгина нарсага ҳам рози бўлишади», дедик. Абдуллаҳ: «Бу кишининг отаси Умар ибн Хаттобнинг суюкли дўсти эди, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Энг яхши яхшиликлардан бири — боланинг отасининг суюкли дўстлари билан алоқа қилишидир›, деганларини эшитганман», деди.
حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنِ ابْنِ، الْهَادِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَبَرُّ الْبِرِّ أَنْ يَصِلَ الرَّجُلُ وُدَّ أَبِيهِ " .
Менга Абут-Тоҳир ҳадис айтди, Абдуллаҳ ибн Ваҳб бизга хабар берди, менга Ҳайва ибн Шурайҳ Ибнул-Ҳоддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Энг яхши яхшилик — кишининг отасининг суюкли дўстлари билан алоқа қилишидир», дедилар.
حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، وَاللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ جَمِيعًا عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُسَامَةَ بْنِ الْهَادِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ إِذَا خَرَجَ إِلَى مَكَّةَ كَانَ لَهُ حِمَارٌ يَتَرَوَّحُ عَلَيْهِ إِذَا مَلَّ رُكُوبَ الرَّاحِلَةِ وَعِمَامَةٌ يَشُدُّ بِهَا رَأْسَهُ فَبَيْنَا هُوَ يَوْمًا عَلَى ذَلِكَ الْحِمَارِ إِذْ مَرَّ بِهِ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ أَلَسْتَ ابْنَ فُلاَنِ بْنِ فُلاَنٍ قَالَ بَلَى . فَأَعْطَاهُ الْحِمَارَ وَقَالَ ارْكَبْ هَذَا وَالْعِمَامَةَ - قَالَ - اشْدُدْ بِهَا رَأْسَكَ . فَقَالَ لَهُ بَعْضُ أَصْحَابِهِ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ أَعْطَيْتَ هَذَا الأَعْرَابِيَّ حِمَارًا كُنْتَ تَرَوَّحُ عَلَيْهِ وَعِمَامَةً كُنْتَ تَشُدُّ بِهَا رَأْسَكَ . فَقَالَ إِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ مِنْ أَبَرِّ الْبِرِّ صِلَةَ الرَّجُلِ أَهْلَ وُدِّ أَبِيهِ بَعْدَ أَنْ يُوَلِّيَ " . وَإِنَّ أَبَاهُ كَانَ صَدِيقًا لِعُمَرَ .
Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний бизга ҳадис айтди, Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд бизга ҳадис айтди, отам ва Лайс ибн Саъд, иккаласи Язид ибн Абдуллаҳ ибн Усома ибнул-Ҳоддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан бизга ҳадис айтдики, у Маккага чиққанида, уловга минишдан чарчаганида дам олиши учун бир эшаги ва бошига боғлайдиган бир салласи бўларди. Бир куни у ўша эшакда кетаётганида, олдидан бир аъробий ўтиб қолди. У: «Сен фалон ибн фалоннинг ўғли эмасмисан?» деди. У: «Ҳа», деди. Сўнг унга эшакни бериб: «Мана шунга мин», деди ва саллани ҳам: «Мана буни бошингга боғла», деди. Унинг баъзи дўстлари унга: «Аллаҳ сени мағфират қилсин, мана шу аъробийга дам олиб юрадиган эшагингни ва бошингга боғлайдиган саллангни бердинг?» дейишди. У: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Энг яхши яхшиликлардан бири — кишининг отаси вафот этганидан кейин унинг суюкли дўстлари билан алоқа қилишидир›, деганларини эшитганман», деди. Ва унинг отаси Умарнинг дўсти эди.