حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي أَيُّوبَ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ أَبِي الْوَلِيدِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَجُلاً، مِنَ الأَعْرَابِ لَقِيَهُ بِطَرِيقِ مَكَّةَ فَسَلَّمَ عَلَيْهِ عَبْدُ اللَّهِ وَحَمَلَهُ عَلَى حِمَارٍ كَانَ يَرْكَبُهُ وَأَعْطَاهُ عِمَامَةً كَانَتْ عَلَى رَأْسِهِ فَقَالَ ابْنُ دِينَارٍ فَقُلْنَا لَهُ أَصْلَحَكَ اللَّهُ إِنَّهُمُ الأَعْرَابُ وَإِنَّهُمْ يَرْضَوْنَ بِالْيَسِيرِ . فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ إِنَّ أَبَا هَذَا كَانَ وُدًّا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ وَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ أَبَرَّ الْبِرِّ صِلَةُ الْوَلَدِ أَهْلَ وُدِّ أَبِيهِ " .
Менга Абут-Тоҳир Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ ҳадис айтди, Абдуллаҳ ибн Ваҳб бизга хабар берди, менга Саид ибн Абу Айюб Валид ибн Абул-Валиддан, у Абдуллаҳ ибн Динордан, у Абдуллаҳ ибн Умардан хабар бердики, аъробийлардан (чўл арабларидан) бир киши унга Макка йўлида учради. Абдуллаҳ унга салом берди ва ўзи миниб юрган эшакка миндирди, ҳамда бошидаги саллани унга берди. Ибн Динор айтди: Биз унга: «Аллаҳ сизни ислоҳ қилсин, улар аъробийлар, улар озгина нарсага ҳам рози бўлишади», дедик. Абдуллаҳ: «Бу кишининг отаси Умар ибн Хаттобнинг суюкли дўсти эди, мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг: ‹Энг яхши яхшиликлардан бири — боланинг отасининг суюкли дўстлари билан алоқа қилишидир›, деганларини эшитганман», деди.