حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ بْنِ عَبْدِ الْوَارِثِ، وَحَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، كِلاَهُمَا عَنْ عَبْدِ الصَّمَدِ، - وَاللَّفْظُ لِعَبْدِ الْوَارِثِ بْنِ عَبْدِ الصَّمَدِ - حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ جَدِّي، عَنِ الْحُسَيْنِ، بْنِ ذَكْوَانَ حَدَّثَنَا ابْنُ بُرَيْدَةَ، حَدَّثَنِي عَامِرُ بْنُ شَرَاحِيلَ الشَّعْبِيُّ، شَعْبُ هَمْدَانَ أَنَّهُ سَأَلَ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ أُخْتَ الضَّحَّاكِ بْنِ قَيْسٍ وَكَانَتْ مِنَ الْمُهَاجِرَاتِ الأُوَلِ فَقَالَ حَدِّثِينِي حَدِيثًا سَمِعْتِيهِ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ تُسْنِدِيهِ إِلَى أَحَدٍ غَيْرِهِ فَقَالَتْ لَئِنْ شِئْتَ لأَفْعَلَنَّ فَقَالَ لَهَا أَجَلْ حَدِّثِينِي . فَقَالَتْ نَكَحْتُ ابْنَ الْمُغِيرَةِ وَهُوَ مِنْ خِيَارِ شَبَابِ قُرَيْشٍ يَوْمَئِذٍ فَأُصِيبَ فِي أَوَّلِ الْجِهَادِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا تَأَيَّمْتُ خَطَبَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ فِي نَفَرٍ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَخَطَبَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى مَوْلاَهُ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ وَكُنْتُ قَدْ حُدِّثْتُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَحَبَّنِي فَلْيُحِبَّ أُسَامَةَ " . فَلَمَّا كَلَّمَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ أَمْرِي بِيَدِكَ فَأَنْكِحْنِي مَنْ شِئْتَ فَقَالَ " انْتَقِلِي إِلَى أُمِّ شَرِيكٍ " . وَأُمُّ شَرِيكٍ امْرَأَةٌ غَنِيَّةٌ مِنَ الأَنْصَارِ عَظِيمَةُ النَّفَقَةِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ يَنْزِلُ عَلَيْهَا الضِّيفَانُ فَقُلْتُ سَأَفْعَلُ فَقَالَ " لاَ تَفْعَلِي إِنَّ أُمَّ شَرِيكٍ امْرَأَةٌ كَثِيرَةُ الضِّيفَانِ فَإِنِّي أَكْرَهُ أَنْ يَسْقُطَ عَنْكِ خِمَارُكِ أَوْ يَنْكَشِفَ الثَّوْبُ عَنْ سَاقَيْكِ فَيَرَى الْقَوْمُ مِنْكِ بَعْضَ مَا تَكْرَهِينَ وَلَكِنِ انْتَقِلِي إِلَى ابْنِ عَمِّكِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ " . - وَهُوَ رَجُلٌ مِنْ بَنِي فِهْرٍ فِهْرِ قُرَيْشٍ وَهُوَ مِنَ الْبَطْنِ الَّذِي هِيَ مِنْهُ - فَانْتَقَلْتُ إِلَيْهِ فَلَمَّا انْقَضَتْ عِدَّتِي سَمِعْتُ نِدَاءَ الْمُنَادِي مُنَادِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنَادِي الصَّلاَةَ جَامِعَةً . فَخَرَجْتُ إِلَى الْمَسْجِدِ فَصَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَكُنْتُ فِي صَفِّ النِّسَاءِ الَّتِي تَلِي ظُهُورَ الْقَوْمِ فَلَمَّا قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلاَتَهُ جَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ وَهُوَ يَضْحَكُ فَقَالَ " لِيَلْزَمْ كُلُّ إِنْسَانٍ مُصَلاَّهُ " . ثُمَّ قَالَ " أَتَدْرُونَ لِمَ جَمَعْتُكُمْ " . قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " إِنِّي وَاللَّهِ مَا جَمَعْتُكُمْ لِرَغْبَةٍ وَلاَ لِرَهْبَةٍ وَلَكِنْ جَمَعْتُكُمْ لأَنَّ تَمِيمًا الدَّارِيَّ كَانَ رَجُلاً نَصْرَانِيًّا فَجَاءَ فَبَايَعَ وَأَسْلَمَ وَحَدَّثَنِي حَدِيثًا وَافَقَ الَّذِي كُنْتُ أُحَدِّثُكُمْ عَنْ مَسِيحِ الدَّجَّالِ حَدَّثَنِي أَنَّهُ رَكِبَ فِي سَفِينَةٍ بَحْرِيَّةٍ مَعَ ثَلاَثِينَ رَجُلاً مِنْ لَخْمٍ وَجُذَامَ فَلَعِبَ بِهِمُ الْمَوْجُ شَهْرًا فِي الْبَحْرِ ثُمَّ أَرْفَئُوا إِلَى جَزِيرَةٍ فِي الْبَحْرِ حَتَّى مَغْرِبِ الشَّمْسِ فَجَلَسُوا فِي أَقْرُبِ السَّفِينَةِ فَدَخَلُوا الْجَزِيرَةَ فَلَقِيَتْهُمْ دَابَّةٌ أَهْلَبُ كَثِيرُ الشَّعَرِ لاَ يَدْرُونَ مَا قُبُلُهُ مِنْ دُبُرِهِ مِنْ كَثْرَةِ الشَّعَرِ فَقَالُوا وَيْلَكِ مَا أَنْتِ فَقَالَتْ أَنَا الْجَسَّاسَةُ . قَالُوا وَمَا الْجَسَّاسَةُ قَالَتْ أَيُّهَا الْقَوْمُ انْطَلِقُوا إِلَى هَذَا الرَّجُلِ فِي الدَّيْرِ فَإِنَّهُ إِلَى خَبَرِكُمْ بِالأَشْوَاقِ . قَالَ لَمَّا سَمَّتْ لَنَا رَجُلاً فَرِقْنَا مِنْهَا أَنْ تَكُونَ شَيْطَانَةً - قَالَ - فَانْطَلَقْنَا سِرَاعًا حَتَّى دَخَلْنَا الدَّيْرَ فَإِذَا فِيهِ أَعْظَمُ إِنْسَانٍ رَأَيْنَاهُ قَطُّ خَلْقًا وَأَشَدُّهُ وِثَاقًا مَجْمُوعَةٌ يَدَاهُ إِلَى عُنُقِهِ مَا بَيْنَ رُكْبَتَيْهِ إِلَى كَعْبَيْهِ بِالْحَدِيدِ قُلْنَا وَيْلَكَ مَا أَنْتَ قَالَ قَدْ قَدَرْتُمْ عَلَى خَبَرِي فَأَخْبِرُونِي مَا أَنْتُمْ قَالُوا نَحْنُ أُنَاسٌ مِنَ الْعَرَبِ رَكِبْنَا فِي سَفِينَةٍ بَحْرِيَّةٍ فَصَادَفْنَا الْبَحْرَ حِينَ اغْتَلَمَ فَلَعِبَ بِنَا الْمَوْجُ شَهْرًا ثُمَّ أَرْفَأْنَا إِلَى جَزِيرَتِكَ هَذِهِ فَجَلَسْنَا فِي أَقْرُبِهَا فَدَخَلْنَا الْجَزِيرَةَ فَلَقِيَتْنَا دَابَّةٌ أَهْلَبُ كَثِيرُ الشَّعَرِ لاَ يُدْرَى مَا قُبُلُهُ مِنْ دُبُرِهِ مِنْ كَثْرَةِ الشَّعَرِ فَقُلْنَا وَيْلَكِ مَا أَنْتِ فَقَالَتْ أَنَا الْجَسَّاسَةُ . قُلْنَا وَمَا الْجَسَّاسَةُ قَالَتِ اعْمِدُوا إِلَى هَذَا الرَّجُلِ فِي الدَّيْرِ فَإِنَّهُ إِلَى خَبَرِكُمْ بِالأَشْوَاقِ فَأَقْبَلْنَا إِلَيْكَ سِرَاعًا وَفَزِعْنَا مِنْهَا وَلَمْ نَأْمَنْ أَنْ تَكُونَ شَيْطَانَةً فَقَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ نَخْلِ بَيْسَانَ قُلْنَا عَنْ أَىِّ شَأْنِهَا تَسْتَخْبِرُ قَالَ أَسْأَلُكُمْ عَنْ نَخْلِهَا هَلْ يُثْمِرُ قُلْنَا لَهُ نَعَمْ . قَالَ أَمَا إِنَّهُ يُوشِكُ أَنْ لاَ تُثْمِرَ قَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ بُحَيْرَةِ الطَّبَرِيَّةِ . قُلْنَا عَنْ أَىِّ شَأْنِهَا تَسْتَخْبِرُ قَالَ هَلْ فِيهَا مَاءٌ قَالُوا هِيَ كَثِيرَةُ الْمَاءِ . قَالَ أَمَا إِنَّ مَاءَهَا يُوشِكُ أَنْ يَذْهَبَ . قَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ عَيْنِ زُغَرَ . قَالُوا عَنْ أَىِّ شَأْنِهَا تَسْتَخْبِرُ قَالَ هَلْ فِي الْعَيْنِ مَاءٌ وَهَلْ يَزْرَعُ أَهْلُهَا بِمَاءِ الْعَيْنِ قُلْنَا لَهُ نَعَمْ هِيَ كَثِيرَةُ الْمَاءِ وَأَهْلُهَا يَزْرَعُونَ مِنْ مَائِهَا . قَالَ أَخْبِرُونِي عَنْ نَبِيِّ الأُمِّيِّينَ مَا فَعَلَ قَالُوا قَدْ خَرَجَ مِنْ مَكَّةَ وَنَزَلَ يَثْرِبَ . قَالَ أَقَاتَلَهُ الْعَرَبُ قُلْنَا نَعَمْ . قَالَ كَيْفَ صَنَعَ بِهِمْ فَأَخْبَرْنَاهُ أَنَّهُ قَدْ ظَهَرَ عَلَى مَنْ يَلِيهِ مِنَ الْعَرَبِ وَأَطَاعُوهُ قَالَ لَهُمْ قَدْ كَانَ ذَلِكَ قُلْنَا نَعَمْ . قَالَ أَمَا إِنَّ ذَاكَ خَيْرٌ لَهُمْ أَنْ يُطِيعُوهُ وَإِنِّي مُخْبِرُكُمْ عَنِّي إِنِّي أَنَا الْمَسِيحُ وَإِنِّي أُوشِكُ أَنْ يُؤْذَنَ لِي فِي الْخُرُوجِ فَأَخْرُجَ فَأَسِيرَ فِي الأَرْضِ فَلاَ أَدَعَ قَرْيَةً إِلاَّ هَبَطْتُهَا فِي أَرْبَعِينَ لَيْلَةً غَيْرَ مَكَّةَ وَطَيْبَةَ فَهُمَا مُحَرَّمَتَانِ عَلَىَّ كِلْتَاهُمَا كُلَّمَا أَرَدْتُ أَنْ أَدْخُلَ وَاحِدَةً أَوْ وَاحِدًا مِنْهُمَا اسْتَقْبَلَنِي مَلَكٌ بِيَدِهِ السَّيْفُ صَلْتًا يَصُدُّنِي عَنْهَا وَإِنَّ عَلَى كُلِّ نَقْبٍ مِنْهَا مَلاَئِكَةً يَحْرُسُونَهَا قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَطَعَنَ بِمِخْصَرَتِهِ فِي الْمِنْبَرِ " هَذِهِ طَيْبَةُ هَذِهِ طَيْبَةُ هَذِهِ طَيْبَةُ " . يَعْنِي الْمَدِينَةَ " أَلاَ هَلْ كُنْتُ حَدَّثْتُكُمْ ذَلِكَ " . فَقَالَ النَّاسُ نَعَمْ " فَإِنَّهُ أَعْجَبَنِي حَدِيثُ تَمِيمٍ أَنَّهُ وَافَقَ الَّذِي كُنْتُ أُحَدِّثُكُمْ عَنْهُ وَعَنِ الْمَدِينَةِ وَمَكَّةَ أَلاَ إِنَّهُ فِي بَحْرِ الشَّامِ أَوْ بَحْرِ الْيَمَنِ لاَ بَلْ مِنْ قِبَلِ الْمَشْرِقِ ما هُوَ مِنْ قِبَلِ الْمَشْرِقِ مَا هُوَ مِنْ قِبَلِ الْمَشْرِقِ مَا هُوَ " . وَأَوْمَأَ بِيَدِهِ إِلَى الْمَشْرِقِ . قَالَتْ فَحَفِظْتُ هَذَا مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абдулворис ибн Абдуссамад ибн Абдулворис ва Ҳажжож ибн Шоир иккалалари Абдуссамаддан ривоят қилдилар — бу лафз Абдулворис ибн Абдуссамадникидир — бизга отам, бобомдан, у Ҳусайн ибн Заквондан ривоят қилди, бизга Ибн Бурайда ривоят қилди, менга Ҳамдон Шаъбига мансуб Омир ибн Шароҳийл аш-Шаъбий ривоят қилди. У Фаотима бинт Қайсдан — Заҳҳок ибн Қайснинг синглиси, дастлабки муҳожиралардан бири эди — сўради ва деди: «Менга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ўзинг эшитган бир ҳадисни сўзлаб бер, уни ундан бошқа ҳеч кимга нисбат берма». У: «Агар хоҳласанг, албатта қиламан», деди. У: «Ҳа, сўзлаб бер», деди. У деди: Мен Ибнул Муғийрага турмушга чиқган эдим, у ўша кунларда Қурайш йигитларининг энг яхшиларидан эди. У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан бирга дастлабки жиҳодда ҳалок бўлди. Бева қолганимда Абдурраҳмон ибн Авф Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ашобларидан бир неча киши қаторида менга совчи қўйди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳам ўз мавлолари Усома ибн Зайд учун менга совчи қўйдилар. Менга: ‹Ким мени севса, Усомани севсин› деганлари етган эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мен билан гаплашганларида: «Ишим сизнинг қўлингизда, кимни хоҳласангиз менга никоҳлаб беринг», дедим. У: «Умму Шарикнинг ҳузурига кўчиб ўт», дедилар. Умму Шарик ансорлардан бой, Аллаҳ йўлида кўп сарфлайдиган аёл эди, унинг ҳузурига меҳмонлар тушарди. Мен: «Шундай қиламан», дедим. У: «Қилма, Умму Шарик меҳмони кўп аёл. Мен ҳиморингнинг тушиб қолиши ёки тўнинг болдирларингдан очилиб, қавм сендан ўзинг ёқтирмайдиган бирор нарсани кўриб қолишини хоҳламайман. Балки амакинг ўғли Абдуллаҳ ибн Амр ибн Умму Мактумнинг ҳузурига кўч», дедилар. — У Бани Фиҳр, Фиҳри Қурайшдан бўлган киши эди, у (Фаотима) мансуб бўлган уруғдан эди. — Мен унинг ҳузурига кўчдим. Иддатим тугагач, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг жарчисининг ‹Намозга, жамоатга!› деб чақираётганини эшитдим. Масжидга чиқдим ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан намоз ўқидим. Мен аёллар сафида, қавмнинг орқасига уланиб турардим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам намозларини адо этгач, минбарга ўтирдилар ва кулиб туриб: «Ҳар бир инсон ўз намозгоҳида ўтириб турсин», дедилар. Сўнг: «Сизларни нима учун йиғганимни биласизларми?» дедилар. Улар: «Аллаҳ ва Расули яхши билувчидирлар», дедилар. У: «Аллаҳга қасамки, мен сизларни бирор рағбат (қизиқтириш) ёки қўрқитиш учун йиғмаганман. Балки мен сизларни Тамийм ад-Дорий насроний киши бўлиб, келиб байъат қилиб, Исломни қабул қилгани ва менга, Масиҳ Дажжол ҳақида сизларга сўзлаб юрганим нарсага мувофиқ келадиган бир ҳадисни сўзлаб бергани учун йиғдим. У менга шуни сўзлади: У Лахм ва Жузом қабилаларидан ўттиз киши билан денгиз кемасига минган, тўлқин уларни бир ой денгизда ўйнатиб юрган. Сўнг улар қуёш ботишида денгиздаги бир оролга тўхтаганлар. Улар кеманинг қайиғига ўтириб, оролга кирганлар. Уларни сержун, жунлари кўп бир жонивор (добба) қаршилаган, жунларининг кўплигидан унинг олди қаерсию орқаси қаерси билиб бўлмаган. Улар: ‹Вой сенга, сен кимсан?› деганлар. У: ‹Мен Жассосаман›, деган. Улар: ‹Жассоса нима?› деганлар. У: ‹Эй қавм, мана шу монастирдаги кишининг олдига боринглар, у сизларнинг хабарингизга жуда муштоқдир›, деган. У (Тамийм) деди: У бизга бир кишини номлаганида, унинг шайтона (жин) бўлишидан қўрқдик. Сўнг тез юриб монастирга кирдик, у ерда биз ҳеч қачон кўрмаган, жуссаси энг катта, энг қаттиқ боғланган инсонни кўрдик. Қўллари бўйнига тўпланган, тиззаларидан тўпиқларигача темир билан боғланган эди. Биз: ‹Вой сенга, сен кимсан?› дедик. У: ‹Менинг хабаримни олишга қодир бўлибсизлар, энди менга сизлар кимсизлар, хабар беринглар›, деди. Улар: ‹Биз араблардан бир гуруҳ кишилармиз, денгиз кемасига миндик, денгиз тўлқинланган пайтга тўғри келдик, тўлқин бизни бир ой ўйнатиб юрди. Сўнг сеннинг мана шу оролига тўхтадик, қайиғига ўтириб, оролга кирдик. Бизни сержун, жунлари кўп бир жонивор қаршилади, жунларининг кўплигидан унинг олди қаерсию орқаси қаерси билиб бўлмасди. Биз: «Вой сенга, сен кимсан?» дедик. У: «Мен Жассосаман», деди. Биз: «Жассоса нима?» дедик. У: «Монастирдаги мана шу кишининг олдига боринглар, у сизларнинг хабарингизга жуда муштоқдир», деди. Шу сабабли биз сеннинг олдингга тез келдик, ундан қўрқдик ва унинг шайтона бўлишидан ҳам омонда бўлмадик›, дедик. У: ‹Менга Байсондаги хурмолар ҳақида хабар беринглар›, деди. Биз: ‹Унинг қайси ҳолатини сўраяпсан?› дедик. У: ‹Сизлардан унинг хурмоси мева берадими йўқми, деб сўраяпман›, деди. Биз унга: ‹Ҳа›, дедик. У: ‹Лекин у тез орада мева бермай қолади›, деди. У: ‹Менга Табария кўли ҳақида хабар беринглар›, деди. Биз: ‹Унинг қайси ҳолатини сўраяпсан?› дедик. У: ‹Унда сув борми?› деди. Улар: ‹У суви кўп (кўл)дир›, дедилар. У: ‹Лекин унинг суви тез орада кетиб қолади›, деди. У: ‹Менга Зуғар булоқи ҳақида хабар беринглар›, деди. Улар: ‹Унинг қайси ҳолатини сўраяпсан?› дедилар. У: ‹Булоқда сув борми ва унинг аҳли булоқ суви билан экин экадими?› деди. Биз унга: ‹Ҳа, у суви кўп, аҳли унинг сувидан экин экади›, дедик. У: ‹Менга уммийлар набийси ҳақида, у нима қилганини хабар беринглар›, деди. Улар: ‹У Маккадан чиқиб, Ясрибга (Мадинага) жойлашди›, дедилар. У: ‹Араблар унга қарши уруш қилишдими?› деди. Биз: ‹Ҳа›, дедик. У: ‹У уларга нима қилди?› деди. Биз унга, у ўзига яқин араблар устидан ғолиб келганини ва улар унга итоат этганини хабар бердик. У уларга: ‹Бу бўлибдими?› деди. Биз: ‹Ҳа›, дедик. У: ‹Албатта, бу уларнинг унга итоат этишлари ўзлари учун яхшироқдир. Мен сизларга ўзим ҳақимда хабар бераман: мен Масиҳ (Дажжол)ман. Мен тез орада чиқишга изн берилишига яқинман, шунда чиқаман ва ер юзида сайр қиламан. Қирқ кечада Макка ва Тойба (Мадина)дан бошқа бирор қишлоқни тушиб босиб ўтмай қолдирмайман. Бу иккаласи менга ҳаром қилингандир. Қачон шу иккисидан бирортасига кирмоқчи бўлсам, қўлида яланғоч қилич тутган малоика мени қаршилаб, ундан тўсади. Унинг ҳар бир оғизига (йўлига) уни қўриқлайдиган малоикалар бор›, деди». У (Фаотима) деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам таёқчалари билан минбарга нуқиб: «Мана шу Тойба, мана шу Тойба, мана шу Тойба», дедилар — яъни Мадинани назарда тутдилар. «Мен сизларга шуни сўзлаб бермаганмидим?» дедилар. Одамлар: «Ҳа», дедилар. «Тамиймнинг ҳадиси мени ажаблантирди, чунки у мен сизларга у ҳақида, Мадина ва Макка ҳақида сўзлаб юрган нарсага мувофиқ келди. Лекин у (Дажжол) Шом денгизида ёки Яман денгизидадир. Йўқ, балки у машриқ томонидадир, у машриқ томонидадир, у машриқ томонидадир», дедилар ва қўллари билан машриқ томонга ишора қилдилар. У (Фаотима) деди: Мен буни Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ёдлаб олдим.