وَحَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْحُلْوَانِيُّ، وَأَحْمَدُ بْنُ عُثْمَانَ النَّوْفَلِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا وَهْبُ، بْنُ جَرِيرٍ حَدَّثَنَا أَبِي قَالَ، سَمِعْتُ غَيْلاَنَ بْنَ جَرِيرٍ، يُحَدِّثُ عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ، قَيْسٍ قَالَتْ قَدِمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَمِيمٌ الدَّارِيُّ فَأَخْبَرَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ رَكِبَ الْبَحْرَ فَتَاهَتْ بِهِ سَفِينَتُهُ فَسَقَطَ إِلَى جَزِيرَةٍ فَخَرَجَ إِلَيْهَا يَلْتَمِسُ الْمَاءَ فَلَقِيَ إِنْسَانًا يَجُرُّ شَعَرَهُ . وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ وَقَالَ فِيهِ ثُمَّ قَالَ أَمَا إِنَّهُ لَوْ قَدْ أُذِنَ لِي فِي الْخُرُوجِ قَدْ وَطِئْتُ الْبِلاَدَ كُلَّهَا غَيْرَ طَيْبَةَ . فَأَخْرَجَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى النَّاسِ فَحَدَّثَهُمْ قَالَ " هَذِهِ طَيْبَةُ وَذَاكَ الدَّجَّالُ " .
Бизга Ҳасан ибн Алий ал-Ҳулвоний ва Аҳмад ибн Усмон ан-Навфалий ривоят қилдилар, улар: бизга Ваҳб ибн Жарийр ривоят қилди, дедилар. Бизга отам ривоят қилди, у деди: Ғайлон ибн Жарийрни аш-Шаъбийдан, у Фаотима бинт Қайсдан ривоят қилаётганини эшитдим. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига Тамийм ад-Дорий келди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хабар бердики, у денгизга минганида кемаси адашиб қолди ва у бир оролга тушди. У сув излаб чиқди ва сочини судрайдиган бир инсонни учратди. — У ҳадисни ҳикоя қилди ва унда шуни деди: Сўнг у: ‹Агар менга чиқишга изн берилса, мен Тойбадан бошқа барча юртларни босиб ўтган бўлардим›, деди. — Сўнг Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни одамларга чиқариб сўзлаб бердилар ва дедилар: «Мана шу Тойба, ана у эса Дажжол».