حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ، - يَعْنِي الْحِزَامِيَّ - عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَعَدَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " أَيُّهَا النَّاسُ حَدَّثَنِي تَمِيمٌ الدَّارِيُّ أَنَّ أُنَاسًا مِنْ قَوْمِهِ كَانُوا فِي الْبَحْرِ فِي سَفِينَةٍ لَهُمْ فَانْكَسَرَتْ بِهِمْ فَرَكِبَ بَعْضُهُمْ عَلَى لَوْحٍ مِنْ أَلْوَاحِ السَّفِينَةِ فَخَرَجُوا إِلَى جَزِيرَةٍ فِي الْبَحْرِ " . وَسَاقَ الْحَدِيثَ
Менга Абу Бакр ибн Ишоқ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Букайр ривоят қилди, бизга ал-Муғийра — яъни ал-Ҳизомий — Абуз Зиноддан, у аш-Шаъбийдан, у Фаотима бинт Қайсдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам минбарга ўтириб дедилар: «Эй одамлар, менга Тамийм ад-Дорий сўзлаб бердики, унинг қавмидан бир неча киши денгизда ўзларининг кемасида бўлганлар, кема улар билан синиб кетган. Улардан баъзилари кеманинг тахталаридан бир тахтага миниб, денгиздаги бир оролга чиқиб қолганлар». Сўнг у ҳадисни давом эттирди.