Чўриларни зинога мажбурламаслик

Qur'an tafsiri kitobi · 2 ҳадис

باب فِي قَوْلِهِ تَعَالَى ‏ {‏وَلاَ تُكْرِهُوا فَتَيَاتِكُمْ عَلَى الْبِغَاءِ}

7552-ҳадисXalqaro 3029

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ جَمِيعًا عَنْ أَبِي مُعَاوِيَةَ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي كُرَيْبٍ - حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أُبَىٍّ ابْنُ سَلُولَ يَقُولُ لِجَارِيَةٍ لَهُ اذْهَبِي فَابْغِينَا شَيْئًا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَلاَ تُكْرِهُوا فَتَيَاتِكُمْ عَلَى الْبِغَاءِ إِنْ أَرَدْنَ تَحَصُّنًا لِتَبْتَغُوا عَرَضَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَمَنْ يُكْرِهْهُنَّ فَإِنَّ اللَّهَ مِنْ بَعْدِ إِكْرَاهِهِنَّ‏}‏ لَهُنَّ ‏{‏ غَفُورٌ رَحِيمٌ‏}‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб биргаликда Абу Муовиядан ривоят қилдилар — лафз Абу Курайбники — бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга Аъмаш ривоят қилди, у Абу Суфёндан, у Жобирдан ривоят қилди, у деди: Абдуллаҳ ибн Убайй ибн Салул ўзининг бир чўри қизига: «Бор, биз учун (зино қилиб) бирор нарса топиб кел», дерди. Шунда азиз ва жалил бўлган Аллаҳ: ‹Чўри қизларингизни, улар иффатли бўлишни истасалар, дунё ҳаётининг ўткинчи матосини излаб, фоҳишаликка мажбурламанглар. Ким уларни мажбурласа, албатта Аллаҳ уларнинг мажбурланганидан кейин улар учун мағфират қилувчи, раҳмлидир› (оятини) нозил қилди.

7553-ҳадисXalqaro 3029

وَحَدَّثَنِي أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ جَارِيَةً، لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُبَىٍّ ابْنِ سَلُولَ يُقَالُ لَهَا مُسَيْكَةُ وَأُخْرَى يُقَالُ لَهَا أُمَيْمَةُ فَكَانَ يُكْرِهُهُمَا عَلَى الزِّنَى فَشَكَتَا ذَلِكَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏{‏ وَلاَ تُكْرِهُوا فَتَيَاتِكُمْ عَلَى الْبِغَاءِ‏}‏ إِلَى قَوْلِهِ ‏{‏ غَفُورٌ رَحِيمٌ‏}‏

Яна менга Абу Комил Жаҳдарий ривоят қилди, бизга Абу Авона ривоят қилди, у Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Убайй ибн Салулнинг икки чўри қизи бор эди — бирига Мусайка, иккинчисига Умайма дейиларди. У уларни зинога мажбур қиларди. Шунда улар буни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга шикоят қилдилар. Шунда Аллаҳ: ‹Чўри қизларингизни фоҳишаликка мажбурламанглар› — то ‹мағфират қилувчи, раҳмлидир› сўзигача (оятини) нозил қилди.