Намозда саломга ишора билан жавоб қайтариш

Sahv kitobi · 5 ҳадис

باب رَدِّ السَّلاَمِ بِالإِشَارَةِ فِي الصَّلاَةِ

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ بُكَيْرٍ، عَنْ نَابِلٍ، صَاحِبِ الْعَبَاءِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ صُهَيْبٍ، صَاحِبِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ مَرَرْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَرَدَّ عَلَىَّ إِشَارَةً وَلاَ أَعْلَمُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ بِإِصْبَعِهِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Букайрдан, у аболар соҳиби Нобилдан, у Ибн Умардан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаси Суҳайбдан ривоят қилдики, у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ёнидан ўтдим, у намоз ўқирдилар. Мен унга салом бердим. У менга ишора билан жавоб қайтарди — ва мен фақат бармоқлари билан (ишора қилганларини) биламан.»

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ الْمَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، قَالَ قَالَ ابْنُ عُمَرَ دَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَسْجِدَ قُبَاءَ لِيُصَلِّيَ فِيهِ فَدَخَلَ عَلَيْهِ رِجَالٌ يُسَلِّمُونَ عَلَيْهِ فَسَأَلْتُ صُهَيْبًا وَكَانَ مَعَهُ كَيْفَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ إِذَا سُلِّمَ عَلَيْهِ قَالَ كَانَ يُشِيرُ بِيَدِهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур ал-Маккий хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Зайд ибн Асламдан, у деди: Ибн Умар деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Қубў масжидига унда намоз ўқиш учун кирдилар. Сўнг кишилар унинг олдига кириб, унга салом беришарди. Мен у билан бирга бўлган Суҳайбдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берилганда у нима қилар эдилар?» деб сўрадим. У: «Қўли билан ишора қилардилар,» деди.

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وَهْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَرِيرٍ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ قَيْسِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، أَنَّهُ سَلَّمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَرَدَّ عَلَيْهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Ваҳб — яъни ибн Жарир — ривоят қилди, у деди: бизга отам ривоят қилди, Қайс ибн Саъддан, у Атўдан, у Муҳаммад ибн Алидан, у Аммор ибн Ёсирдан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз ўқиётган пайтларида унга салом берди, у эса унга (саломни) қайтардилар.

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَةٍ ثُمَّ أَدْرَكْتُهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَأَشَارَ إِلَىَّ فَلَمَّا فَرَغَ دَعَانِي فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّكَ سَلَّمْتَ عَلَىَّ آنِفًا وَأَنَا أُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏ وَإِنَّمَا هُوَ مُوَجَّهٌ يَوْمَئِذٍ إِلَى الْمَشْرِقِ

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени бир ҳожат учун юбордилар, сўнг мен уларнинг олдига етиб келдим, улар намоз ўқиётган эдилар. Мен уларга салом бердим, улар менга ишора қилдилар. Намозни тугатгач, мени чақириб: «Сен ҳозиргина менга салом бердинг, мен эса намоз ўқиётган эдим,» дедилар. Ўша куни улар (уловинг устида) шарқ томонга юзланган эдилар.

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ هَاشِمٍ الْبَعْلَبَكِّيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ شَابُورٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ بَعَثَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ وَهُوَ يَسِيرُ مُشَرِّقًا أَوْ مُغَرِّبًا فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَأَشَارَ بِيَدِهِ ثُمَّ سَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَأَشَارَ بِيَدِهِ فَانْصَرَفْتُ فَنَادَانِي ‏"‏ يَا جَابِرُ ‏"‏ ‏.‏ فَنَادَانِي النَّاسُ يَا جَابِرُ ‏.‏ فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي سَلَّمْتُ عَلَيْكَ فَلَمْ تَرُدَّ عَلَىَّ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنِّي كُنْتُ أُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Ҳошим ал-Баълабаккий хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Шуъайб ибн Шобур ривоят қилди, Амр ибн ал-Ҳорисдан, у деди: менга Абуз-Зубайр хабар берди, Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени (бир ҳожатга) юбордилар, мен уларнинг олдига келдим, улар шарққа ё ғарбга (қараб уловинг устида) юриб борардилар. Мен уларга салом бердим, улар қўллари билан ишора қилдилар; сўнг яна салом бердим, улар яна қўллари билан ишора қилдилар. Мен кетдим, шунда улар мени: «Эй Жобир!» деб чақирдилар. Одамлар ҳам: «Эй Жобир!» деб чақиришди. Мен уларнинг олдига келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, мен сизга салом бердим, сиз менга (саломни) қайтармадингиз,» дедим. Улар: «Мен намоз ўқиётган эдим,» дедилар.