أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِحَاجَةٍ ثُمَّ أَدْرَكْتُهُ وَهُوَ يُصَلِّي فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَأَشَارَ إِلَىَّ فَلَمَّا فَرَغَ دَعَانِي فَقَالَ " إِنَّكَ سَلَّمْتَ عَلَىَّ آنِفًا وَأَنَا أُصَلِّي " . وَإِنَّمَا هُوَ مُوَجَّهٌ يَوْمَئِذٍ إِلَى الْمَشْرِقِ
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени бир ҳожат учун юбордилар, сўнг мен уларнинг олдига етиб келдим, улар намоз ўқиётган эдилар. Мен уларга салом бердим, улар менга ишора қилдилар. Намозни тугатгач, мени чақириб: «Сен ҳозиргина менга салом бердинг, мен эса намоз ўқиётган эдим,» дедилар. Ўша куни улар (уловинг устида) шарқ томонга юзланган эдилар.