حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ شِنْظِيرٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَاجَةٍ لَهُ فَانْطَلَقْتُ، ثُمَّ رَجَعْتُ وَقَدْ قَضَيْتُهَا، فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ، فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ، فَوَقَعَ فِي قَلْبِي مَا اللَّهُ أَعْلَمُ بِهِ فَقُلْتُ فِي نَفْسِي لَعَلَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَدَ عَلَىَّ أَنِّي أَبْطَأْتُ عَلَيْهِ، ثُمَّ سَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ، فَوَقَعَ فِي قَلْبِي أَشَدُّ مِنَ الْمَرَّةِ الأُولَى، ثُمَّ سَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَرَدَّ عَلَىَّ فَقَالَ " إِنَّمَا مَنَعَنِي أَنْ أَرُدَّ عَلَيْكَ أَنِّي كُنْتُ أُصَلِّي ". وَكَانَ عَلَى رَاحِلَتِهِ مُتَوَجِّهًا إِلَى غَيْرِ الْقِبْلَةِ.
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Касир ибн Шинзир бизга айтди, Ато ибн Абу Робоҳдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени ўзларининг бир ҳожатлари учун юбордилар. Мен кетдим, сўнг уни бажариб қайтдим. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб салом бердим, у зот менга (саломни) қайтармадилар. Менинг қалбимга — Аллаҳ билувчи (бир нарса) тушди. Мен ичимда: ‹Балки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга — у зотга кеч қолганим учун — ранжигандирлар› дедим. Сўнг (яна) салом бердим, у зот менга қайтармадилар. Қалбимга биринчи мартадан кўра қаттиқроқ (хавотир) тушди. Сўнг (яна) салом бердим, у зот менга қайтардилар ва: «Сенга қайтаришдан мени фақат мен намоз ўқияётганим тўсди», дедилар. У зот улови устида — қибладан бошқа томонга юзланган ҳолда эдилар.