Яна бошқа тури

Kusuf kitobi · 3 ҳадис

باب نَوْعٌ آخَرُ

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، - هُوَ الأَنْصَارِيُّ - قَالَ سَمِعْتُ عَمْرَةَ، قَالَتْ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، تَقُولُ جَاءَتْنِي يَهُودِيَّةٌ تَسْأَلُنِي فَقَالَتْ أَعَاذَكِ اللَّهُ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ ‏‏.‏‏ فَلَمَّا جَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُعَذَّبُ النَّاسُ فِي الْقُبُورِ فَقَالَ عَائِذًا بِاللَّهِ فَرَكِبَ مَرْكَبًا - يَعْنِي - وَانْخَسَفَتِ الشَّمْسُ فَكُنْتُ بَيْنَ الْحُجَرِ مَعَ نِسْوَةٍ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ مَرْكَبِهِ فَأَتَى مُصَلاَّهُ فَصَلَّى بِالنَّاسِ فَقَامَ فَأَطَالَ الْقِيَامَ ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ الرُّكُوعَ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَأَطَالَ الْقِيَامَ ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ الرُّكُوعَ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَأَطَالَ الْقِيَامَ ثُمَّ سَجَدَ فَأَطَالَ السُّجُودَ ثُمَّ قَامَ قِيَامًا أَيْسَرَ مِنْ قِيَامِهِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَكَعَ أَيْسَرَ مِنْ رُكُوعِهِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَامَ أَيْسَرَ مِنْ قِيَامِهِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَكَعَ أَيْسَرَ مِنْ رُكُوعِهِ الأَوَّلِ ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ فَقَامَ أَيْسَرَ مِنْ قِيَامِهِ الأَوَّلِ فَكَانَتْ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ وَانْجَلَتِ الشَّمْسُ فَقَالَ ‏‏ "‏‏ إِنَّكُمْ تُفْتَنُونَ فِي الْقُبُورِ كَفِتْنَةِ الدَّجَّالِ ‏‏"‏‏ ‏‏.‏‏ قَالَتْ عَائِشَةُ فَسَمِعْتُهُ بَعْدَ ذَلِكَ يَتَعَوَّذُ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ ‏‏.‏‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид — у ал-Ансорийдир — ривоят қилди, у деди: мен Амрани эшитдим, у деди: мен Оиша (розияллаҳу анҳо)ни шундай деганини эшитдим: Менинг олдимга бир яҳудий аёл сўраб келди ва: «Аллаҳ сени қабр азобидан асрасин,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келганларида мен: «Эй Расулуллаҳ, одамлар қабрларда азобланадиларми?» дедим. У: «Аллаҳдан паноҳ тилаб,» дедилар ва бир уловга миндилар, яъни — шунда қуёш тутилди. Мен ҳужралар орасида бир неча аёллар билан эдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уловларидан келиб, намозгоҳларига келдилар ва одамларга намоз ўқиб бердилар. У туриб, қиёмни узайтирдилар, сўнг руку қилиб, рукуни узайтирдилар, сўнг бошларини кўтариб, қиёмни узайтирдилар, сўнг руку қилиб, рукуни узайтирдилар, сўнг бошларини кўтариб, қиёмни узайтирдилар, сўнг сажда қилиб, саждани узайтирдилар. Сўнг биринчи қиёмларидан енгилроқ турдилар, сўнг биринчи рукуларидан енгилроқ руку қилдилар, сўнг бошларини кўтариб, биринчи қиёмларидан енгилроқ турдилар, сўнг биринчи рукуларидан енгилроқ руку қилдилар, сўнг бошларини кўтариб, биринчи қиёмларидан енгилроқ турдилар. Шундай қилиб у тўрт руку ва тўрт сажда бўлди, қуёш ҳам очилди. Сўнг у: «Албатта сизлар қабрларда Дажжол фитнасига ўхшаш фитнага учратиласизлар,» дедилар. Оиша айтди: Шундан кейин мен унинг қабр азобидан паноҳ тилаётганини эшитдим.

أَخْبَرَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي كُسُوفٍ فِي صُفَّةِ زَمْزَمَ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ فِي أَرْبَعِ سَجَدَاتٍ ‏‏.‏‏

Бизга Абда ибн Абдурраҳим хабар берди, у деди: бизга Ибн Уяйна хабар берди, у Яҳё ибн Саиддан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қуёш тутилганда Замзам соябонида тўрт руку ва тўрт сажда билан намоз ўқидилар.

أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَلِيٍّ الْحَنَفِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، صَاحِبُ الدَّسْتَوَائِيِّ عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَسَفَتِ الشَّمْسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمٍ شَدِيدِ الْحَرِّ فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأَصْحَابِهِ فَأَطَالَ الْقِيَامَ حَتَّى جَعَلُوا يَخِرُّونَ ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ ثُمَّ رَفَعَ فَأَطَالَ ثُمَّ رَكَعَ فَأَطَالَ ثُمَّ رَفَعَ فَأَطَالَ ثُمَّ سَجَدَ سَجْدَتَيْنِ ثُمَّ قَامَ فَصَنَعَ نَحْوًا مِنْ ذَلِكَ وَجَعَلَ يَتَقَدَّمُ ثُمَّ جَعَلَ يَتَأَخَّرُ فَكَانَتْ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ وَأَرْبَعَ سَجَدَاتٍ كَانُوا يَقُولُونَ إِنَّ الشَّمْسَ وَالْقَمَرَ لاَ يَخْسِفَانِ إِلاَّ لِمَوْتِ عَظِيمٍ مِنْ عُظَمَائِهِمْ وَإِنَّهُمَا آيَتَانِ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ يُرِيكُمُوهُمَا فَإِذَا انْخَسَفَتْ فَصَلُّوا حَتَّى تَنْجَلِيَ ‏‏.‏‏

Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Абу Али ал-Ҳанафий ривоят қилди, у деди: бизга Даставоий эгаси Ҳишом ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида ниҳоятда иссиқ бир кунда қуёш тутилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобалари билан намоз ўқидилар ва қиёмни шу қадар узайтирдиларки, (одамлар) йиқила бошладилар. Сўнг руку қилиб узайтирдилар, сўнг (бошларини) кўтариб узайтирдилар, сўнг руку қилиб узайтирдилар, сўнг (бошларини) кўтариб узайтирдилар, сўнг икки сажда қилдилар. Сўнг туриб, худди шунга ўхшаш қилдилар, олдинга юра бошладилар, сўнг орқага чекина бошладилар. Шундай қилиб у тўрт руку ва тўрт сажда бўлди. Улар: «Қуёш ва ой фақат улуғларининг бирон буюгининг ўлими сабабли тутилади,» дердилар. Ҳолбуки улар иккаласи Аллаҳнинг оятларидан икки оятдир, У сизларга уларни кўрсатади. Бас, қачон тутилса, очилгунча намоз ўқинглар.