أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الْمَوَاشِي وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ . فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَمُطِرْنَا مِنَ الْجُمُعَةِ إِلَى الْجُمُعَةِ فَجَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ تَهَدَّمَتِ الْبُيُوتُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ وَهَلَكَتِ الْمَوَاشِي . فَقَالَ " اللَّهُمَّ عَلَى رُءُوسِ الْجِبَالِ وَالآكَامِ وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ " . فَانْجَابَتْ عَنِ الْمَدِينَةِ انْجِيَابَ الثَّوْبِ .
Бизга Қутайба ибн Саид Моликдан, у Шарик ибн Абдуллоҳ ибн Абу Намирдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан хабар бердики, у деди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Ё Расулуллаҳ, чорва моллари ҳалок бўлди ва йўллар узилди (кесилди), бас, Азза ва Жалла Аллаҳга дуо қилинг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дуо қилдилар ва бизга жума кунидан кейинги жума кунигача ёмғир ёғди. Сўнг бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Ё Расулуллаҳ, уйлар бузилиб кетди, йўллар узилди ва чорва моллари ҳалок бўлди,» деди. Шунда У: «Эй Аллаҳ, тоғлар ва тепаликлар устига, водийларнинг ичларига ва дарахтлар ўсадиган жойларга (ёғдиргин),» дедилар. Бас, (булут) Мадинадан кийим ечилгандек очилиб кетди.
أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمَسْعُودِيُّ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، - قَالَ سُفْيَانُ فَسَأَلْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَقَالَ سَمِعْتُهُ مِنْ، عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ يُحَدِّثُ أَبِي - أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ زَيْدٍ الَّذِي، أُرِيَ النِّدَاءَ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ إِلَى الْمُصَلَّى يَسْتَسْقِي فَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ وَقَلَبَ رِدَاءَهُ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ هَذَا غَلَطٌ مِنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدٍ الَّذِي أُرِيَ النِّدَاءَ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَبْدِ رَبِّهِ وَهَذَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ زَيْدِ بْنِ عَاصِمٍ .
Менга Муҳаммад ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга ал-Масъудий Абу Бакр ибн Амр ибн Ҳазмдан, у Аббод ибн Тамимдан ривоят қилди — Суфён деди: Мен Абдуллоҳ ибн Абу Бакрдан сўрадим, у: мен буни Аббод ибн Тамимдан отамга ривоят қилаётганида эшитганман, деди — нидони (тушида) кўрсатилган Абдуллоҳ ибн Зайд (розияллаҳу анҳу) деди: Албатта Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёмғир сўраб (истисқо қилиб) намозгоҳга чиқдилар, қиблага юзланиб, ридоларини ағдариб, икки ракат намоз ўқидилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Бу Ибн Уяйнанинг хатосидир. Нидони (тушида) кўрсатилган Абдуллоҳ ибн Зайд — у Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Абду Раббиҳидир, бу (ривоятдаги) эса Абдуллоҳ ибн Зайд ибн Осимдир.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَرْسَلَنِي فُلاَنٌ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَسْأَلُهُ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الاِسْتِسْقَاءِ فَقَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُتَضَرِّعًا مُتَوَاضِعًا مُتَبَذِّلاً فَلَمْ يَخْطُبْ نَحْوَ خُطْبَتِكُمْ هَذِهِ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно Абдурраҳмондан, у Суфёндан, у Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Кинонадан, у отасидан хабар бердики, у деди: Фалончи мени Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)нинг олдига, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг истисқо (ёмғир сўраш) намози ҳақида сўрашим учун юборди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тазарруъ қилиб, камтарлик билан, оддий кийимда чиқдилар ва сизнинг бу хутбангиздек хутба қилмадилар, балки икки ракат намоз ўқидилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَسْقَى وَعَلَيْهِ خَمِيصَةٌ سَوْدَاءُ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга Абдулазиз Умора ибн Ғазийядан, у Аббод ибн Тамимдан, у Абдуллоҳ ибн Зайд (розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) устларида қора хамиса (яхлит нақшли кийим) бўлган ҳолда истисқо (ёмғир сўраш) қилдилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَأَلْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ عَنْ صَلاَةِ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الاِسْتِسْقَاءِ فَقَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُتَبَذِّلاً مُتَوَاضِعًا مُتَضَرِّعًا فَجَلَسَ عَلَى الْمِنْبَرِ فَلَمْ يَخْطُبْ خُطْبَتَكُمْ هَذِهِ وَلَكِنْ لَمْ يَزَلْ فِي الدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ وَالتَّكْبِيرِ وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ كَمَا كَانَ يُصَلِّي فِي الْعِيدَيْنِ .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ибн Муҳаммад хабар бериб, деди: бизга Ҳотим ибн Исмоил Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Кинонадан, у отасидан ривоят қилдики, у деди: Мен Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг истисқо (ёмғир сўраш) намози ҳақида сўрадим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оддий кийимда, камтарлик билан, тазарруъ қилиб чиқдилар ва минбарга ўтириб, сизнинг бу хутбангиздек хутба қилмадилар, балки дуо, тазарруъ ва такбир айтишда давом этдилар ва икки Ҳайит (байрам намозлари)да ўқиётганидек икки ракат намоз ўқидилар.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، أَنَّ عَمَّهُ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، خَرَجَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْتَسْقِي فَحَوَّلَ رِدَاءَهُ وَحَوَّلَ لِلنَّاسِ ظَهْرَهُ وَدَعَا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ فَقَرَأَ فَجَهَرَ .
Менга Амр ибн Усмон хабар бериб, деди: бизга ал-Валид Ибн Абу Зиъбдан, у Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан ривоят қилдики, унинг амакиси унга ривоят қилдики, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга ёмғир сўраб (истисқо қилиб) чиқди. Бас, У ридоларини ағдардилар ва одамларга орқаларини ўгирдилар, дуо қилдилар, сўнг икки ракат намоз ўқиб, қироат қилдилар ва жаҳрий (овоз чиқариб) ўқидилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم اسْتَسْقَى وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَقَلَبَ رِدَاءَهُ .
Бизга Қутайба Суфёндан, у Абдуллоҳ ибн Абу Бакрдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) истисқо (ёмғир сўраш) қилдилар, икки ракат намоз ўқидилар ва ридоларини ағдардилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبَّادَ بْنَ تَمِيمٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ زَيْدٍ، يَقُولُ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَسْقَى وَحَوَّلَ رِدَاءَهُ حِينَ اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ .
Бизга Қутайба, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Бакрдан хабар бердики, у Аббод ибн Тамимнинг шундай деганини эшитди: мен Абдуллоҳ ибн Зайднинг шундай деяётганини эшитдим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб, ёмғир сўраб дуо қилдилар ва қиблага юзланганларида ридоларини ағдариб ўтказдилар.»
أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ أَبُو تَقِيٍّ الْحِمْصِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، عَنْ شُعَيْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الاِسْتِسْقَاءِ اسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ وَقَلَبَ الرِّدَاءَ وَرَفَعَ يَدَيْهِ .
Бизга Ҳишом ибн Абдулмалик Абу Тақий ал-Ҳимсий хабар берди, у деди: бизга Бақийя, Шуайбдан, у аз-Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни ёмғир сўрашда (истисқода) қиблага юзланиб, ридоларини ағдариб ва қўлларини кўтарганларини кўрди.
أَخْبَرَنِي شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الْقَطَّانِ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي شَىْءٍ مِنَ الدُّعَاءِ إِلاَّ فِي الاِسْتِسْقَاءِ فَإِنَّهُ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَتَّى يُرَى بَيَاضُ إِبْطَيْهِ .
Менга Шуайб ибн Юсуф, Яҳё ибн Саид ал-Қаттондан, у Саиддан, у Қатодадан, у Анасдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дуоларнинг ҳеч бирида қўлларини кўтармас эдилар, фақат ёмғир сўрашда (истисқода) қўлларини шунчалик кўтарар эдиларки, ҳатто қўлтиқларининг оқлиги кўринар эди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ خَالِدِ بْنِ يَزِيدَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي هِلاَلٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عُمَيْرٍ، مَوْلَى آبِي اللَّحْمِ عَنْ آبِي اللَّحْمِ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عِنْدَ أَحْجَارِ الزَّيْتِ يَسْتَسْقِي وَهُوَ مُقْنِعٌ بِكَفَّيْهِ يَدْعُو .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Холид ибн Язиддан, у Саид ибн Абу Ҳилолдан, у Язид ибн Абдуллоҳдан, у Абул-Лаҳмнинг озод қилинган қули Умайрдан, у Абул-Лаҳмдан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Аҳжаруз-Зайт (жойи)да ёмғир сўраб, икки кафтларини (кўтариб) дуо қилаётганларини кўрди.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدٍ، - وَهُوَ الْمَقْبُرِيُّ - عَنْ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ بَيْنَا نَحْنُ فِي الْمَسْجِدِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ النَّاسَ فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ تَقَطَّعَتِ السُّبُلُ وَهَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَأَجْدَبَ الْبِلاَدُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يَسْقِيَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ حِذَاءَ وَجْهِهِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ اسْقِنَا " . فَوَاللَّهِ مَا نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِنْبَرِ حَتَّى أُوسِعْنَا مَطَرًا وَأُمْطِرْنَا ذَلِكَ الْيَوْمَ إِلَى الْجُمُعَةِ الأُخْرَى فَقَامَ رَجُلٌ - لاَ أَدْرِي هُوَ الَّذِي قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَسْقِ لَنَا أَمْ لاَ - فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ انْقَطَعَتِ السُّبُلُ وَهَلَكَتِ الأَمْوَالُ مِنْ كَثْرَةِ الْمَاءِ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يُمْسِكَ عَنَّا الْمَاءَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا وَلَكِنْ عَلَى الْجِبَالِ وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ " . قَالَ وَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ تَكَلَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَلِكَ تَمَزَّقَ السَّحَابُ حَتَّى مَا نَرَى مِنْهُ شَيْئًا .
Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс, Саиддан — у ал-Мақбурийдир — у Шарик ибн Абдуллоҳ ибн Абу Намрдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилди), у Анаснинг шундай деяётганини эшитди: «Биз жума куни масжидда эдик, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одамларга хутба ўқиётган эдилар. Бир киши ўрнидан туриб: «Ё Расулуллаҳ, йўллар узилди, мол-мулк ҳалок бўлди, юрт қурғоқчиликка учради, бизга ёмғир беришини Аллаҳдан сўранг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини юзларининг рўпарасига кўтариб: «Эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин,» дедилар. Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбардан тушмаслариданоқ бизга шунчалик ёмғир ёғдики, ўша кундан кейинги жумагача ёмғир ёғди. Кейин бир киши ўрнидан турди — у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га «бизга ёмғир сўранг» деган кишими ёки йўқми, билмайман — ва: «Ё Расулуллаҳ, сувнинг кўплигидан йўллар узилди, мол-мулк ҳалок бўлди, биздан сувни тўхтатишини Аллаҳдан сўранг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас, балки тоғларга ва дарахтлар унадиган жойларга,» дедилар. (Анас) деди: Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буни айтишлари биланоқ булутлар шундай тарқаб кетдики, биз ундан ҳеч нарсани кўрмай қолдик.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هِشَامٍ الْمُغِيرَةُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " اللَّهُمَّ اسْقِنَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: менга Абу Ҳишом ал-Муғийра ибн Салама ривоят қилди, у деди: менга Вуҳайб ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ عُبَيْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، - وَهُوَ الْعُمَرِيُّ - عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَامَ إِلَيْهِ النَّاسُ فَصَاحُوا فَقَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ قُحِطَتِ الْمَطَرُ وَهَلَكَتِ الْبَهَائِمُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يَسْقِيَنَا . قَالَ " اللَّهُمَّ اسْقِنَا اللَّهُمَّ اسْقِنَا " . قَالَ وَايْمُ اللَّهِ مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ قَزَعَةً مِنْ سَحَابٍ - قَالَ - فَأَنْشَأَتْ سَحَابَةٌ فَانْتَشَرَتْ ثُمَّ إِنَّهَا أُمْطِرَتْ وَنَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّى وَانْصَرَفَ النَّاسُ فَلَمْ تَزَلْ تَمْطُرُ إِلَى يَوْمِ الْجُمُعَةِ الأُخْرَى فَلَمَّا قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ صَاحُوا إِلَيْهِ فَقَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ تَهَدَّمَتِ الْبُيُوتُ وَتَقَطَّعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يَحْبِسَهَا عَنَّا . فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا " . فَتَقَشَّعَتْ عَنِ الْمَدِينَةِ فَجَعَلَتْ تَمْطُرُ حَوْلَهَا وَمَا تَمْطُرُ بِالْمَدِينَةِ قَطْرَةً فَنَظَرْتُ إِلَى الْمَدِينَةِ وَإِنَّهَا لَفِي مِثْلِ الإِكْلِيلِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: мен Убайдуллоҳ ибн Умарнинг — у ал-Умарийдир — Собитдан, у Анасдан (ривоят қилаётганини) эшитдим, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни хутба ўқиётган эдилар, одамлар у кишига (юзланиб) ўринларидан туришди ва бақириб: «Эй Аллаҳнинг Набийси, ёмғир тўхтади, ҳайвонлар ҳалок бўлди, бизга ёмғир беришини Аллаҳдан сўранг,» дедилар. У: «Эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин, эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин,» дедилар. (Анас) деди: Аллаҳга қасамки, биз осмонда бир парча булут ҳам кўрмас эдик. (Анас) деди: Шунда бир булут пайдо бўлиб тарқалди, сўнг ёмғир ёғди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (минбардан) тушиб намоз ўқидилар, одамлар тарқалишди. Кейинги жумагача ёмғир тўхтамай ёғди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутба ўқиш учун турганларида одамлар у кишига бақириб: «Эй Аллаҳнинг Набийси, уйлар бузилди, йўллар узилди, уни биздан тўхтатишини Аллаҳдан сўранг,» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) табассум қилиб: «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас,» дедилар. Шунда (булут) Мадина устидан тарқалиб, унинг атрофига ёға бошлади, Мадинага эса бир томчи ҳам тушмади. Мен Мадинага қарадим, у худди тож (ҳалқа) ичида турарди.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلاً، دَخَلَ الْمَسْجِدَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمًا وَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يُغِيثَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ أَغِثْنَا اللَّهُمَّ أَغِثْنَا " . قَالَ أَنَسٌ وَلاَ وَاللَّهِ مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ مِنْ سَحَابَةٍ وَلاَ قَزَعَةٍ وَمَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ سَلْعٍ مِنْ بَيْتٍ وَلاَ دَارٍ فَطَلَعَتْ سَحَابَةٌ مِثْلُ التُّرْسِ فَلَمَّا تَوَسَّطَتِ السَّمَاءَ انْتَشَرَتْ وَأَمْطَرَتْ . قَالَ أَنَسٌ وَلاَ وَاللَّهِ مَا رَأَيْنَا الشَّمْسَ سَبْتًا . قَالَ ثُمَّ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ ذَلِكَ الْبَابِ فِي الْجُمُعَةِ الْمُقْبِلَةِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَهُ قَائِمًا فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ وَسَلَّمَ عَلَيْكَ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يُمْسِكَهَا عَنَّا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا اللَّهُمَّ عَلَى الآكَامِ وَالظِّرَابِ وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ " . قَالَ فَأَقْلَعَتْ وَخَرَجْنَا نَمْشِي فِي الشَّمْسِ . قَالَ شَرِيكٌ سَأَلْتُ أَنَسًا أَهُوَ الرَّجُلُ الأَوَّلُ قَالَ لاَ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шарик ибн Абдуллоҳ, Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, бир киши масжидга кирди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб хутба ўқиётган эдилар. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тик турган ҳолда юзланди ва: «Ё Расулуллаҳ, мол-мулк ҳалок бўлди, йўллар узилди, бизга ёмғир беришини Аллаҳдан сўранг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтариб: «Эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин, эй Аллаҳ, бизга ёмғир бергин,» дедилар. Анас деди: Аллаҳга қасамки, биз осмонда бир булут ҳам, бир парча (булут) ҳам кўрмас эдик, биз билан Салъ (тоғи) ўртасида на бир уй, на бир ҳовли бор эди. Шунда қалқонга ўхшаш бир булут чиқди, осмоннинг ўртасига етганда тарқалиб, ёмғир ёғди. Анас деди: Аллаҳга қасамки, биз бир ҳафта қуёшни кўрмадик. (Анас) деди: Кейин кейинги жумада бир киши ўша эшикдан кирди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб хутба ўқиётган эдилар. У кишига тик турган ҳолда юзланиб: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳ Сизга салавот ва салом йўлласин, мол-мулк ҳалок бўлди, йўллар узилди, уни биздан тўхтатишини Аллаҳдан сўранг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтариб: «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас, эй Аллаҳ, тепаликларга, кичик тоғларга, водийларнинг ичига ва дарахтлар унадиган жойларга (ёғдир),» дедилар. (Анас) деди: Шунда (ёмғир) тўхтади, биз қуёшда юриб чиқдик. Шарик деди: Мен Анасдан: «У аввалги кишими?» деб сўрадим. У: «Йўқ,» деди.
قَالَ الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، وَيُونُسَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبَّادُ بْنُ تَمِيمٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَمَّهُ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا يَسْتَسْقِي فَحَوَّلَ إِلَى النَّاسِ ظَهْرَهُ يَدْعُو اللَّهَ وَيَسْتَقْبِلُ الْقِبْلَةَ وَحَوَّلَ رِدَاءَهُ ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ . قَالَ ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ فِي الْحَدِيثِ وَقَرَأَ فِيهِمَا .
ал-Ҳорис ибн Мискийн — унга (китоб) ўқиб берилди, мен эса эшитиб турардим — Ибн Ваҳбдан, у Ибн Абу Зиъб ва Юнусдан, улар Ибн Шиҳобдан (ривоят қилиб) деди: менга Аббод ибн Тамим хабар бердики, у амакисининг — у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — шундай деяётганини эшитди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни ёмғир сўраб чиқдилар. Одамларга орқаларини ўгириб, қиблага юзланиб Аллаҳга дуо қилдилар, ридоларини ағдариб ўтказдилар, сўнг икки ракат намоз ўқидилар.» Ибн Абу Зиъб ҳадисда: «Ва у иккаласида (қироатни) ўқидилар,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَسْتَسْقِي فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид, Яҳёдан, у Абу Бакр ибн Муҳаммаддан, у Аббод ибн Тамимдан, у Абдуллоҳ ибн Зайддан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёмғир сўраб чиқиб, икки ракат намоз ўқидилар ва қиблага юзландилар.
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كِنَانَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَرْسَلَنِي أَمِيرٌ مِنَ الأُمَرَاءِ إِلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَسْأَلُهُ عَنْ الاِسْتِسْقَاءِ، فَقَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ مَا مَنَعَهُ أَنْ يَسْأَلَنِي، خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُتَوَاضِعًا مُتَبَذِّلاً مُتَخَشِّعًا مُتَضَرِّعًا فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ كَمَا يُصَلِّي فِي الْعِيدَيْنِ وَلَمْ يَخْطُبْ خُطْبَتَكُمْ هَذِهِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Ҳишом ибн Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Кинонадан, у отасидан ривоят қилди, у деди: Амирлардан бири мени Ибн Аббоснинг олдига ёмғир сўраш (истисқо) ҳақида сўраш учун юборди. Ибн Аббос деди: «Уни мендан сўрашдан нима тўсди? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) камтарона, оддий кийимда, тавозеъ ва зорланиш билан чиқиб, икки ҳайитда ўқиганларидек икки ракат намоз ўқидилар, аммо сизнинг мана бу хутбангиз каби хутба ўқимадилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَمِّهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ فَاسْتَسْقَى فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ جَهَرَ فِيهِمَا بِالْقِرَاءَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Ибн Абу Зиъбдан, у аз-Зуҳрийдан, у Аббод ибн Тамимдан, у амакисидан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқиб, ёмғир сўраб дуо қилдилар, сўнг икки ракат намоз ўқиб, иккаласида қироатни овоз чиқариб ўқидилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا أُمْطِرَ قَالَ " اللَّهُمَّ اجْعَلْهُ صَيِّبًا نَافِعًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён, Мисъардан, у ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо) ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ёмғир ёғса: «Эй Аллаҳ, уни фойдали ёмғир қилгин,» дер эдилар.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ سَوَّادِ بْنِ الأَسْوَدِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَالَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ مَا أَنْعَمْتُ عَلَى عِبَادِي مِنْ نِعْمَةٍ إِلاَّ أَصْبَحَ فَرِيقٌ مِنْهُمْ بِهَا كَافِرِينَ يَقُولُونَ الْكَوْكَبُ وَبِالْكَوْكَبِ " .
Бизга Амр ибн Саввод ибн ал-Асвад ибн Амр хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Юнус, Ибн Шиҳобдан хабар берди, у деди: менга Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Утба, Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу) хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ азза ва жалла шундай деди: «Мен бандаларимга қайси бир неъматни инъом этсам, албатта улар орасидан бир гуруҳи унга куфр келтириб: «(Бу) юлдуз (сабабидир) ва фалон юлдуз туфайли (ёмғир ёғди)» дейдилар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ زَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، قَالَ مُطِرَ النَّاسُ عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَلَمْ تَسْمَعُوا مَاذَا قَالَ رَبُّكُمُ اللَّيْلَةَ قَالَ مَا أَنْعَمْتُ عَلَى عِبَادِي مِنْ نِعْمَةٍ إِلاَّ أَصْبَحَ طَائِفَةٌ مِنْهُمْ بِهَا كَافِرِينَ يَقُولُونَ مُطِرْنَا بِنَوْءِ كَذَا وَكَذَا فَأَمَّا مَنْ آمَنَ بِي وَحَمِدَنِي عَلَى سُقْيَاىَ فَذَلِكَ الَّذِي آمَنَ بِي وَكَفَرَ بِالْكَوْكَبِ وَمَنْ قَالَ مُطِرْنَا بِنَوْءِ كَذَا وَكَذَا فَذَاكَ الَّذِي كَفَرَ بِي وَآمَنَ بِالْكَوْكَبِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Суфён, Солиҳ ибн Кайсондан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Зайд ибн Холид ал-Жуҳанийдан ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида одамларга ёмғир ёғди. Шунда у: «Бу кеча Роббингиз нима деганини эшитмадингизми? У деди: «Мен бандаларимга қайси бир неъматни инъом этсам, албатта улар орасидан бир тоифаси унга куфр келтириб: «Бизга фалон-фалон юлдуз туфайли ёмғир ёғди» дейдилар. Ким Менга имон келтириб, ёмғир берганим учун Менга ҳамд айтса, ана ўша Менга имон келтирган ва юлдузга куфр келтирган кишидир. Ким: «Бизга фалон-фалон юлдуз туфайли ёмғир ёғди» деса, ана ўша Менга куфр келтирган ва юлдузга имон келтирган кишидир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاَءِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَمْرٍو، عَنْ عَتَّابِ بْنِ حُنَيْنٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ أَمْسَكَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ الْمَطَرَ عَنْ عِبَادِهِ خَمْسَ سِنِينَ ثُمَّ أَرْسَلَهُ لأَصْبَحَتْ طَائِفَةٌ مِنَ النَّاسِ كَافِرِينَ يَقُولُونَ سُقِينَا بِنَوْءِ الْمِجْدَحِ " .
Бизга Абдулжаббор ибн ал-Ало, Суфёндан, у Амрдан, у Аттоб ибн Ҳунайдан, у Абу Саид ал-Худрийдан (розияллаҳу анҳу) хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар Аллаҳ азза ва жалла бандаларидан ёмғирни беш йил ушлаб турса, сўнг уни юборса, одамлардан бир тоифаси: «Бизга ал-Миждаҳ юлдузи туфайли ёмғир берилди» деб куфр келтирган бўларди,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قُحِطَ الْمَطَرُ عَامًا فَقَامَ بَعْضُ الْمُسْلِمِينَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي يَوْمِ جُمُعَةٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَحَطَ الْمَطَرُ وَأَجْدَبَتِ الأَرْضُ وَهَلَكَ الْمَالُ . قَالَ فَرَفَعَ يَدَيْهِ وَمَا نَرَى فِي السَّمَاءِ سَحَابَةً فَمَدَّ يَدَيْهِ حَتَّى رَأَيْتُ بَيَاضَ إِبْطَيْهِ يَسْتَسْقِي اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ - قَالَ - فَمَا صَلَّيْنَا الْجُمُعَةَ حَتَّى أَهَمَّ الشَّابَّ الْقَرِيبَ الدَّارِ الرُّجُوعُ إِلَى أَهْلِهِ فَدَامَتْ جُمُعَةٌ فَلَمَّا كَانَتِ الْجُمُعَةُ الَّتِي تَلِيهَا قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ تَهَدَّمَتِ الْبُيُوتُ وَاحْتَبَسَ الرُّكْبَانُ . قَالَ فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِسُرْعَةِ مَلاَلَةِ ابْنِ آدَمَ وَقَالَ بِيَدَيْهِ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا " . فَتَكَشَّطَتْ عَنِ الْمَدِينَةِ .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд, Анасдан ривоят қилди, у деди: бир йили ёмғир ёғмасди. Шунда мусулмонлардан баъзилари жума куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига туриб: «Ё Расулуллаҳ, ёмғир ёғмади, ер қурғоқчиликка учради, мол-мулк ҳалок бўлди,» деди. (Анас) деди: Шунда у қўлларини кўтардилар, биз эса осмонда бир булут ҳам кўрмас эдик. У қўлларини шунчалик чўздиларки, мен қўлтиқларининг оқлигини кўрдим, Аллаҳ азза ва жалладан ёмғир сўрардилар. (Анас) деди: Биз жумани ўқиб бўлмаганимиздаёқ, уйи яқин бўлган йигит ҳам оиласига қайтишдан ташвишга тушди. (Ёмғир) бир жумагача давом этди. Кейинги жума бўлганда улар: «Ё Расулуллаҳ, уйлар бузилди, уловлар (йўлда) тўхтаб қолди,» дедилар. (Анас) деди: Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) одам боласининг тез зерикишидан табассум қилиб, қўллари билан (ишора қилиб): «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас,» дедилар. Шунда (булут) Мадина устидан кўтарилиб кетди.
أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو عَمْرٍو الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ أَصَابَ النَّاسُ سَنَةٌ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ عَلَى الْمِنْبَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَامَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَ الْمَالُ وَجَاعَ الْعِيَالُ فَادْعُ اللَّهَ لَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَمَا نَرَى فِي السَّمَاءِ قَزَعَةً وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا وَضَعَهَا حَتَّى ثَارَ سَحَابٌ أَمْثَالُ الْجِبَالِ ثُمَّ لَمْ يَنْزِلْ عَنْ مِنْبَرِهِ حَتَّى رَأَيْتُ الْمَطَرَ يَتَحَادَرُ عَلَى لِحْيَتِهِ فَمُطِرْنَا يَوْمَنَا ذَلِكَ وَمِنَ الْغَدِ وَالَّذِي يَلِيهِ حَتَّى الْجُمُعَةِ الأُخْرَى فَقَامَ ذَلِكَ الأَعْرَابِيُّ أَوْ قَالَ غَيْرَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ تَهَدَّمَ الْبِنَاءُ وَغَرِقَ الْمَالُ فَادْعُ اللَّهَ لَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا " . فَمَا يُشِيرُ بِيَدِهِ إِلَى نَاحِيَةٍ مِنَ السَّحَابِ إِلاَّ انْفَرَجَتْ حَتَّى صَارَتِ الْمَدِينَةُ مِثْلَ الْجَوْبَةِ وَسَالَ الْوَادِي وَلَمْ يَجِئْ أَحَدٌ مِنْ نَاحِيَةٍ إِلاَّ أَخْبَرَ بِالْجَوْدِ .
Бизга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Абу Амр ал-Авзоий, Ишоқ ибн Абдуллоҳдан, у Анас ибн Моликдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида одамларга қурғоқчилик (йили) келди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни минбарда хутба ўқиётган эдилар, бир аъробий ўрнидан туриб: «Ё Расулуллаҳ, мол-мулк ҳалок бўлди, бола-чақа оч қолди, биз учун Аллаҳга дуо қилинг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтардилар, биз эса осмонда бир парча булут ҳам кўрмас эдик. Жоним қўлида бўлган Зот (Аллаҳ)га қасамки, у қўлларини туширмаслариданоқ тоғлардек булутлар кўтарилди, сўнг у минбаридан тушмаслариданоқ мен соқолларидан ёмғир томаётганини кўрдим. Бизга ўша кунимиз, эртаси ва ундан кейинги кун, ҳатто кейинги жумагача ёмғир ёғди. Шунда ўша аъробий — ёки бошқаси (турди) деб айтди — ўрнидан туриб: «Ё Расулуллаҳ, бинолар бузилди, мол-мулк (сувга) чўкди, биз учун Аллаҳга дуо қилинг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтариб: «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас,» дедилар. У қўллари билан булутнинг қайси томонига ишора қилсалар, ўша (булут) очилиб кетарди, охири Мадина (очиқ) чуқурчага ўхшаб қолди ва водий сувга тўлиб оқди. Қайси томондан келган бўлмасин, ҳар ким қаттиқ ёмғир ёғгани ҳақида хабар берди.