Мусибатда савоб умид қилиб сабр қилишга буйруқ

Janozalar kitobi · 3 ҳадис

باب الأَمْرِ بِالاِحْتِسَابِ وَالصَّبْرِ عِنْدَ نُزُولِ الْمُصِيبَةِ ‏‏

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ أَرْسَلَتْ بِنْتُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَيْهِ أَنَّ ابْنًا لِي قُبِضَ فَأْتِنَا ‏.‏ فَأَرْسَلَ يَقْرَأُ السَّلاَمَ وَيَقُولُ ‏"‏ إِنَّ لِلَّهِ مَا أَخَذَ وَلَهُ مَا أَعْطَى وَكُلُّ شَىْءٍ عِنْدَ اللَّهِ بِأَجَلٍ مُسَمًّى فَلْتَصْبِرْ وَلْتَحْتَسِبْ ‏"‏ ‏.‏ فَأَرْسَلَتْ إِلَيْهِ تُقْسِمُ عَلَيْهِ لَيَأْتِيَنَّهَا فَقَامَ وَمَعَهُ سَعْدُ بْنُ عُبَادَةَ وَمُعَاذُ بْنُ جَبَلٍ وَأُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ وَزَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ وَرِجَالٌ فَرُفِعَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّبِيُّ وَنَفْسُهُ تَقَعْقَعُ فَفَاضَتْ عَيْنَاهُ فَقَالَ سَعْدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا هَذَا قَالَ ‏"‏ هَذَا رَحْمَةٌ يَجْعَلُهَا اللَّهُ فِي قُلُوبِ عِبَادِهِ وَإِنَّمَا يَرْحَمُ اللَّهُ مِنْ عِبَادِهِ الرُّحَمَاءَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, Осим ибн Сулаймондан, у Абу Усмондан (ривоят қилди). У деди: менга Усома ибн Зайд ривоят қилди, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизи у кишига: «Ўғилларимдан бири жон бермоқда, бизнинг олдимизга келсангиз,» деб (хабар) юборди. У (Набий) салом айтиб ва: «Албатта, Аллаҳ олган нарса Уники, берган нарса ҳам Уники. Ҳар бир нарса Аллаҳ ҳузурида белгиланган муддатга (эга). Бас, сабр қилсин ва (ажрини Аллаҳдан) умид қилсин,» деб (хабар) юборди. У (қиз) яна у кишига, албатта унинг олдига келишини қасам ичиб (илтимос қилиб хабар) юборди. Шунда у (Набий) турди, у билан бирга Саъд ибн Убода, Муоз ибн Жабал, Убай ибн Каъб, Зайд ибн Собит ва (бошқа) кишилар бор эди. Бола Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўтариб берилди, жони (баданида) титрар эди. Шунда у кишининг кўзлари ёшга тўлди. Саъд: «Эй Расулуллаҳ, бу нима?» деди. У: «Бу Аллаҳ Ўз бандаларининг қалбига соладиган раҳматдир. Албатта, Аллаҳ Ўз бандаларидан раҳмдилларга раҳм қилади,» дедилар.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ ثَابِتٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ الصَّبْرُ عِنْدَ الصَّدْمَةِ الأُولَى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Собитдан. У деди: Анасни (розияллаҳу анҳу): «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «(Ҳақиқий) сабр биринчи зарба (мусибат) пайтидаги (сабр)дир,» дедилар,» деяётганини эшитдим.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِيَاسٍ، - وَهُوَ مُعَاوِيَةُ بْنُ قُرَّةَ - عَنْ أَبِيهِ، رضى الله عنه أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهُ ابْنٌ لَهُ فَقَالَ لَهُ ‏"‏ أَتُحِبُّهُ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ أَحَبَّكَ اللَّهُ كَمَا أُحِبُّهُ ‏.‏ فَمَاتَ فَفَقَدَهُ فَسَأَلَ عَنْهُ فَقَالَ ‏"‏ مَا يَسُرُّكَ أَنْ لاَ تَأْتِيَ بَابًا مِنْ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ إِلاَّ وَجَدْتَهُ عِنْدَهُ يَسْعَى يَفْتَحُ لَكَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Иёс — у Муовия ибн Қурра эди — отасидан (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди, у билан бирга ўғли ҳам бор эди. У (Набий) унга: «Буни (ўғлингни) севасанми?» дедилар. У: «Мен уни севганимдек, Аллаҳ ҳам сизни севсин,» деди. Сўнг у (ўғил) вафот этди. (Набий) уни кўрмай, у ҳақида сўрадилар. Кейин: «(Қиёматда) жаннат эшикларидан бирига келганингда, унинг шу ерда сени кутиб, сенга очиб беришга шошилаётганини кўришинг сени хурсанд қилмайдими?» дедилар.