أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِيَاسٍ، - وَهُوَ مُعَاوِيَةُ بْنُ قُرَّةَ - عَنْ أَبِيهِ، رضى الله عنه أَنَّ رَجُلاً، أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَمَعَهُ ابْنٌ لَهُ فَقَالَ لَهُ " أَتُحِبُّهُ " . فَقَالَ أَحَبَّكَ اللَّهُ كَمَا أُحِبُّهُ . فَمَاتَ فَفَقَدَهُ فَسَأَلَ عَنْهُ فَقَالَ " مَا يَسُرُّكَ أَنْ لاَ تَأْتِيَ بَابًا مِنْ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ إِلاَّ وَجَدْتَهُ عِنْدَهُ يَسْعَى يَفْتَحُ لَكَ " .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Иёс — у Муовия ибн Қурра эди — отасидан (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилдики), бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди, у билан бирга ўғли ҳам бор эди. У (Набий) унга: «Буни (ўғлингни) севасанми?» дедилар. У: «Мен уни севганимдек, Аллаҳ ҳам сизни севсин,» деди. Сўнг у (ўғил) вафот этди. (Набий) уни кўрмай, у ҳақида сўрадилар. Кейин: «(Қиёматда) жаннат эшикларидан бирига келганингда, унинг шу ерда сени кутиб, сенга очиб беришга шошилаётганини кўришинг сени хурсанд қилмайдими?» дедилар.