حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ سَمُرَةَ الأَحْمَسِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ وَاصِلٍ، هُوَ ابْنُ السَّائِبِ عَنْ أَبِي سَوْرَةَ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُحِبُّ الْخَيْلَ أَفِي الْجَنَّةِ خَيْلٌ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ أُدْخِلْتَ الْجَنَّةَ أُتِيتَ بِفَرَسٍ مِنْ يَاقُوتَةٍ لَهُ جَنَاحَانِ فَحُمِلْتَ عَلَيْهِ ثُمَّ طَارَ بِكَ حَيْثُ شِئْتَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ وَلاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ أَبِي أَيُّوبَ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأَبُو سَوْرَةَ هُوَ ابْنُ أَخِي أَبِي أَيُّوبَ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ ضَعَّفَهُ يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ جِدًّا قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يَقُولُ أَبُو سَوْرَةَ هَذَا مُنْكَرُ الْحَدِيثِ يَرْوِي مَنَاكِيرَ عَنْ أَبِي أَيُّوبَ لاَ يُتَابَعُ عَلَيْهَا .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Самура ал-Аҳмасий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия, Восил — у ибн ас-Соибдир — дан, у Абу Саврадан, у Абу Айюбдан (ривоят қилиб) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига бир бадавий келди ва: «Ё Расулуллаҳ, мен отларни яхши кўраман, жаннатда от борми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар жаннатга киритилсанг, сенга икки қанотли ёқутдан (ясалган) бир от келтирилади, сен унга миндириласан, сўнг у сени хоҳлаган жойингга учириб олиб боради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди қавий (кучли) эмас ва биз уни Абу Айюбнинг ҳадисидан фақат шу йўл билан биламиз. Абу Савра эса Абу Айюбнинг жияни бўлиб, ҳадисда заиф саналади; уни Яҳё ибн Маин жуда заиф деб баҳолаган. (Термизий) деди: мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг шундай деганини эшитдим: бу Абу Савра мункарул-ҳадис (ҳадиси инкор қилинадиган)дир, у Абу Айюбдан мункар (ривоятлар) ривоят қилади, уларда унга (бошқа ровилар) мувофақат қилмайди.