أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَوْفِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى عَلَى جَنَازَةٍ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ وَاعْفُ عَنْهُ وَعَافِهِ وَأَكْرِمْ نُزُلَهُ وَوَسِّعْ مُدْخَلَهُ وَاغْسِلْهُ بِمَاءٍ وَثَلْجٍ وَبَرَدٍ وَنَقِّهِ مِنَ الْخَطَايَا كَمَا يُنَقَّى الثَّوْبُ الأَبْيَضُ مِنَ الدَّنَسِ وَأَبْدِلْهُ دَارًا خَيْرًا مِنْ دَارِهِ وَأَهْلاً خَيْرًا مِنْ أَهْلِهِ وَزَوْجًا خَيْرًا مِنْ زَوْجِهِ وَقِهِ عَذَابَ الْقَبْرِ وَعَذَابَ النَّارِ " . قَالَ عَوْفٌ فَتَمَنَّيْتُ أَنْ لَوْ كُنْتُ الْمَيِّتَ لِدُعَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِذَلِكَ الْمَيِّتِ .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибнус-Сарҳ хабар бериб, у Ибн Ваҳбдан ривоят қилиб, деди: менга Амр ибнул-Ҳорис хабар бериб, у Абу Ҳамза ибн Сулаймдан, у Абдураҳмон ибн Жубайрдан, у отасидан, у Авф ибн Моликдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни бир жанозага намоз ўқиб туриб, шундай деганларини эшитдим: «Аллаҳим, уни мағфират қил, унга раҳм қил, уни авф эт ва уни омон сақла, унинг нузулини (жойини) иззатли қил, кирар жойини кенг қил, уни сув, қор ва дўл билан юв, уни хатолардан оқ кийим кирдан тозалангани каби тозала, унга ўз уйидан яхшироқ уй, аҳлидан яхшироқ аҳл ва жуфтидан яхшироқ жуфт бер, уни қабр азобидан ва дўзах азобидан сақла,» дедилар. Авф деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша маййитга шундай дуо қилганликлари сабабли, мен ўша маййит бўлишни орзу қилдим.
أَخْبَرَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ عُبَيْدٍ الْكَلاَعِيِّ، عَنْ جُبَيْرِ بْنِ نُفَيْرٍ الْحَضْرَمِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عَوْفَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى مَيِّتٍ فَسَمِعْتُ فِي دُعَائِهِ وَهُوَ يَقُولُ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ وَارْحَمْهُ وَعَافِهِ وَاعْفُ عَنْهُ وَأَكْرِمْ نُزُلَهُ وَوَسِّعْ مُدْخَلَهُ وَاغْسِلْهُ بِالْمَاءِ وَالثَّلْجِ وَالْبَرَدِ وَنَقِّهِ مِنَ الْخَطَايَا كَمَا نَقَّيْتَ الثَّوْبَ الأَبْيَضَ مِنَ الدَّنَسِ وَأَبْدِلْهُ دَارًا خَيْرًا مِنْ دَارِهِ وَأَهْلاً خَيْرًا مِنْ أَهْلِهِ وَزَوْجًا خَيْرًا مِنْ زَوْجِهِ وَأَدْخِلْهُ الْجَنَّةَ وَنَجِّهِ مِنَ النَّارِ - أَوْ قَالَ - وَأَعِذْهُ مِنْ عَذَابِ الْقَبْرِ " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ хабар бериб, деди: бизга Маън ривоят қилиб, деди: бизга Муовия ибн Солиҳ, Ҳабиб ибн Убайд ал-Калоийдан, у Жубайр ибн Нуфайр ал-Ҳазрамийдан ривоят қилиб, у деди: Авф ибн Моликни шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни бир маййитга намоз ўқиётганларини эшитдим ва дуоларида шундай деганларини эшитдим: «Аллаҳим, уни мағфират қил, унга раҳм қил, уни омон сақла ва уни авф эт, унинг нузулини (жойини) иззатли қил, кирар жойини кенг қил, уни сув, қор ва дўл билан юв, уни хатолардан оқ кийимни кирдан тозалаганинг каби тозала, унга ўз уйидан яхшироқ уй, аҳлидан яхшироқ аҳл ва жуфтидан яхшироқ жуфт бер, уни жаннатга киргиз ва уни дўзахдан қутқар,» — ёки: «уни қабр азобидан асра,» дедилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ مَيْمُونٍ، يُحَدِّثُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رُبَيِّعَةَ السُّلَمِيِّ، وَكَانَ، مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ عُبَيْدِ بْنِ خَالِدٍ السُّلَمِيِّ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم آخَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ فَقُتِلَ أَحَدُهُمَا وَمَاتَ الآخَرُ بَعْدَهُ فَصَلَّيْنَا عَلَيْهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا قُلْتُمْ " . قَالُوا دَعَوْنَا لَهُ اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ اللَّهُمَّ ارْحَمْهُ اللَّهُمَّ أَلْحِقْهُ بِصَاحِبِهِ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " فَأَيْنَ صَلاَتُهُ بَعْدَ صَلاَتِهِ وَأَيْنَ عَمَلُهُ بَعْدَ عَمَلِهِ فَلَمَا بَيْنَهُمَا كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ " . قَالَ عَمْرُو بْنُ مَيْمُونٍ أَعْجَبَنِي لأَنَّهُ أَسْنَدَ لِي .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ хабар бериб, деди: бизга Шуъба, Амр ибн Муррадан ривоят қилди, у деди: Амр ибн Маймунни Абдуллаҳ ибн Рубайя ас-Суламийдан — у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан эди — у Убайд ибн Холид ас-Суламийдан ривоят қилиб, ҳадис айтаётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки кишини биродар қилиб қўйдилар. Сўнг улардан бири ўлдирилди, иккинчиси эса ундан кейин вафот этди. Биз унга (иккинчисига) намоз ўқидик. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Нима дедингиз?» дедилар. Улар: «Биз унга дуо қилдик: Аллаҳим, уни мағфират қил; Аллаҳим, унга раҳм қил; Аллаҳим, уни шеригига қўшгин,» дедилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Унинг (шериги) намозидан кейин ўқиган намози қани, амалидан кейин қилган амали қани? Улар иккисининг ораси осмон билан ер орасидек (узоқ)дир,» дедилар. Амр ибн Маймун деди: Бу (ривоят) мени қувонтирди, чунки у (Абдуллаҳ) буни менга муснад (узлуксиз санад) билан ривоят қилди.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ، - وَهُوَ ابْنُ زُرَيْعٍ - قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ أَبِي عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي إِبْرَاهِيمَ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي الصَّلاَةِ عَلَى الْمَيِّتِ " اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِحَيِّنَا وَمَيِّتِنَا وَشَاهِدِنَا وَغَائِبِنَا وَذَكَرِنَا وَأُنْثَانَا وَصَغِيرِنَا وَكَبِيرِنَا " .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Язид — у Ибн Зурайъ — ривоят қилиб, деди: бизга Ҳишом ибн Абу Абдуллаҳ, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Иброҳим ал-Ансорийдан, у отасидан ривоят қилдики, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни маййитга намоз ўқишда шундай деганларини эшитди: «Аллаҳим, тирикларимизни ва ўликларимизни, ҳозир бўлганимиз ва ғойиб бўлганимизни, эркагимиз ва аёлимизни, кичигимиз ва каттамизни мағфират қил,» дедилар.
أَخْبَرَنَا الْهَيْثَمُ بْنُ أَيُّوبَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، - وَهُوَ ابْنُ سَعْدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَوْفٍ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ ابْنِ عَبَّاسٍ عَلَى جَنَازَةٍ فَقَرَأَ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ وَسُورَةٍ وَجَهَرَ حَتَّى أَسْمَعَنَا فَلَمَّا فَرَغَ أَخَذْتُ بِيَدِهِ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ سُنَّةٌ وَحَقٌّ .
Бизга Ҳайсам ибн Айюб хабар бериб, деди: бизга Иброҳим — у Ибн Саъд — ривоят қилиб, деди: бизга отам, Талҳа ибн Абдуллаҳ ибн Авфдан ривоят қилиб, у деди: Мен Ибн Аббоснинг орқасида бир жанозага намоз ўқидим. У Фотиҳатул-Китобни ва бир сурани ўқиди ҳамда бизга эшиттириб жаҳрий (овоз чиқариб) ўқиди. (Намоздан) тугатгач, мен унинг қўлидан ушлаб, ундан сўрадим. У: «(Бу) суннат ва ҳақдир,» деди.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ صَلَّيْتُ خَلْفَ ابْنِ عَبَّاسٍ عَلَى جَنَازَةٍ فَسَمِعْتُهُ يَقْرَأُ، بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَلَمَّا انْصَرَفَ أَخَذْتُ بِيَدِهِ فَسَأَلْتُهُ فَقُلْتُ تَقْرَأُ قَالَ نَعَمْ إِنَّهُ حَقٌّ وَسُنَّةٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ривоят қилиб, деди: бизга Шуъба, Саъд ибн Иброҳимдан, у Талҳа ибн Абдуллаҳдан ривоят қилди, у деди: Мен Ибн Аббоснинг орқасида бир жанозага намоз ўқидим ва уни Фотиҳатул-Китобни ўқиётганини эшитдим. (Намоздан) чиққач, мен унинг қўлидан ушлаб, ундан сўрадим, дедим: «Ўқидингизми?» У: «Ҳа, бу ҳақ ва суннатдир,» деди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، أَنَّهُ قَالَ السُّنَّةُ فِي الصَّلاَةِ عَلَى الْجَنَازَةِ أَنْ يَقْرَأَ فِي التَّكْبِيرَةِ الأُولَى بِأُمِّ الْقُرْآنِ مُخَافَتَةً ثُمَّ يُكَبِّرَ ثَلاَثًا وَالتَّسْلِيمُ عِنْدَ الآخِرَةِ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Ибн Шиҳобдан, у Абу Умомадан ривоят қилдики, у деди: Жанозага намоз ўқишда суннат шуки, биринчи такбирда Уммул-Қуръанни (Фотиҳани) оҳиста ўқилади, сўнг уч (марта) такбир айтилади ва охиргисининг охирида салом берилади.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سُوَيْدٍ الدِّمَشْقِيِّ الْفِهْرِيِّ، عَنِ الضَّحَّاكِ بْنِ قَيْسٍ الدِّمَشْقِيِّ، بِنَحْوِ ذَلِكَ .
Бизга Қутайба хабар бериб, деди: бизга ал-Лайс, Ибн Шиҳобдан, у Муҳаммад ибн Сувайд ад-Димашқий ал-Фиҳрийдан, у Заҳҳок ибн Қайс ад-Димашқийдан шунга ўхшаш (ривоят) қилди.