أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَالَ الصُّبَىُّ بْنُ مَعْبَدٍ كُنْتُ أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا فَأَسْلَمْتُ فَكُنْتُ حَرِيصًا عَلَى الْجِهَادِ فَوَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَأَتَيْتُ رَجُلاً مِنْ عَشِيرَتِي يُقَالُ لَهُ هُذَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ اجْمَعْهُمَا ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا فَلَمَّا أَتَيْتُ الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سَلْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ وَزَيْدُ بْنُ صُوحَانَ وَأَنَا أُهِلُّ بِهِمَا فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ . فَأَتَيْتُ عُمَرَ فَقُلْتُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنِّي أَسْلَمْتُ وَأَنَا حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَأَتَيْتُ هُذَيْمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَقُلْتُ يَا هَنَّاهُ إِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ . فَقَالَ اجْمَعْهُمَا ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا فَلَمَّا أَتَيْنَا الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سَلْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ وَزَيْدُ بْنُ صُوحَانَ فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ . فَقَالَ عُمَرُ هُدِيتَ لِسُنَّةِ نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у Абу Воилдан (ривоят қилдики), у деди: ас-Субайй ибн Маъбад деди: «Мен насроний аъробий эдим, сўнг исломга кирдим ва жиҳодга жуда интилардим. Кейин ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим. Шунда уруғимдан, Ҳузайм ибн Абдуллаҳ деб аталадиган бир кишининг олдига келдим ва ундан сўрадим. У: «Иккаласини бирга ният қил, сўнг қурбонликдан қийинчиликсиз нимани топсанг, шуни сўй,» деди. Шунда мен иккаласига (ҳаж ва умрага) иҳромга кирдим. Ал-Узайб деган жойга етганимда, мен иккаласига талбия айтаётган ҳолимда Салмон ибн Рабиа ва Зайд ибн Суҳон мени учратишди. Улардан бири иккинчисига: «Бу ўз туясидан ҳам кўра аҳмоқроқ,» деди. Сўнг мен Умарнинг олдига келдим ва: «Эй мўминлар амири! Мен исломга кирдим ва жиҳодга интилардим, лекин ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим. Шунда Ҳузайм ибн Абдуллаҳнинг олдига келдим ва: «Эй киши! Мен ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим,» дедим. У: «Иккаласини бирга ният қил, сўнг қурбонликдан қийинчиликсиз нимани топсанг, шуни сўй,» деди. Мен иккаласига иҳромга кирдим. Ал-Узайбга етиб келганимизда, Салмон ибн Рабиа ва Зайд ибн Суҳон мени учратишди ва улардан бири иккинчисига: «Бу ўз туясидан ҳам кўра аҳмоқроқ,» деди,» дедим. Шунда Умар: «Сен Набийинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатига ҳидоят қилингансан,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُصْعَبُ بْنُ الْمِقْدَامِ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ شَقِيقٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا الصُّبَىُّ، فَذَكَرَ مِثْلَهُ قَالَ فَأَتَيْتُ عُمَرَ فَقَصَصْتُ عَلَيْهِ الْقِصَّةَ إِلاَّ قَوْلَهُ يَا هَنَّاهُ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Мусъаб ибн ал-Миқдом хабар берди, Зоидадан, у Мансурдан, у Шақиқдан (ривоят қилдики), у деди: бизга ас-Субайй хабар берди, сўнг шунга ўхшашини зикр қилди. У деди: «Мен Умарнинг олдига келдим ва унга воқеани, «Эй киши!» деган сўзидан бошқасини, сўзлаб бердим.»
أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعَيْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ إِسْحَاقَ - قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، ح وَأَخْبَرَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْحَسَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي حَسَنُ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، وَغَيْرِهِ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ الْعِرَاقِ يُقَالُ لَهُ شَقِيقُ بْنُ سَلَمَةَ أَبُو وَائِلٍ أَنَّ رَجُلاً مِنْ بَنِي تَغْلِبَ يُقَالُ لَهُ الصُّبَىُّ بْنُ مَعْبَدٍ وَكَانَ نَصْرَانِيًّا فَأَسْلَمَ فَأَقْبَلَ فِي أَوَّلِ مَا حَجَّ فَلَبَّى بِحَجٍّ وَعُمْرَةٍ جَمِيعًا فَهُوَ كَذَلِكَ يُلَبِّي بِهِمَا جَمِيعًا فَمَرَّ عَلَى سَلْمَانَ بْنِ رَبِيعَةَ وَزَيْدِ بْنِ صُوحَانَ فَقَالَ أَحَدُهُمَا لأَنْتَ أَضَلُّ مِنْ جَمَلِكَ هَذَا . فَقَالَ الصُّبَىُّ فَلَمْ يَزَلْ فِي نَفْسِي حَتَّى لَقِيتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ هُدِيتَ لِسُنَّةِ نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم . قَالَ شَقِيقٌ وَكُنْتُ أَخْتَلِفُ أَنَا وَمَسْرُوقُ بْنُ الأَجْدَعِ إِلَى الصُّبَىِّ بْنِ مَعْبَدٍ نَسْتَذْكِرُهُ فَلَقَدِ اخْتَلَفْنَا إِلَيْهِ مِرَارًا أَنَا وَمَسْرُوقُ بْنُ الأَجْدَعِ .
Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Шуайб — яъни Ибн Ишоқ — хабар берди, у деди: бизга Ибн Журайж хабар берди; (бошқа ривоят занжири) ва менга Иброҳим ибн ал-Ҳасан хабар берди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Ҳасан ибн Муслим хабар берди, Мужоҳид ва бошқалардан, улар Ироқ аҳлидан, Шақиқ ибн Салама Абу Воил деб аталадиган бир кишидан (ривоят қилишдики): Бану Тағлиб қабиласидан, ас-Субайй ибн Маъбад деб аталадиган, насроний бўлиб, сўнг исломга кирган бир киши биринчи марта ҳаж қилганида келди ва ҳаж ҳамда умрани бирга ният қилиб талбия айтди. У шу зайлда иккаласига бирга талбия айтиб турганида, Салмон ибн Рабиа ва Зайд ибн Суҳоннинг ёнидан ўтди. Шунда улардан бири: «Сен мана бу туянгдан ҳам кўра кўпроқ адашгансан,» деди. Ас-Субайй деди: «Бу (гап) Умар ибнул-Хаттобни учратгунимча кўнглимда қолди. Мен буни унга айтдим, шунда у: «Сен Набийинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатига ҳидоят қилингансан,» деди.» Шақиқ деди: «Мен ва Масруқ ибнул-Аждаъ ас-Субайй ибн Маъбаднинг олдига ундан эшитганларимизни мустаҳкамлаш учун бориб турардик; биз, мен ва Масруқ ибнул-Аждаъ, унинг олдига бир неча бор бордик.»
أَخْبَرَنِي عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا عِيسَى، - وَهُوَ ابْنُ يُونُسَ - قَالَ حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ مُسْلِمٍ الْبَطِينِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ، عَنْ مَرْوَانَ بْنِ الْحَكَمِ، قَالَ كُنْتُ جَالِسًا عِنْدَ عُثْمَانَ فَسَمِعَ عَلِيًّا، يُلَبِّي بِعُمْرَةٍ وَحَجَّةٍ فَقَالَ أَلَمْ تَكُنْ تُنْهَى عَنْ هَذَا قَالَ بَلَى وَلَكِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُلَبِّي بِهِمَا جَمِيعًا فَلَمْ أَدَعْ قَوْلَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِقَوْلِكَ .
Менга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исо — у Ибн Юнус — ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аъмаш ривоят қилди, Муслим ал-Батииндан, у Али ибн Ҳусайндан, у Марвон ибнул-Ҳакамдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Усмоннинг ҳузурида ўтирган эдим. У Алининг умра ва ҳаж учун талбия айтаётганини эшитди ва: «Сен бундан қайтарилмаганмидинг?» деди. У: «Ҳа, лекин мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг иккаласига бирга талбия айтганларини эшитганман, шунинг учун Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сўзларини сенинг сўзинг учун тарк этмайман,» деди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو عَامِرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، قَالَ سَمِعْتُ عَلِيَّ بْنَ حُسَيْنٍ، يُحَدِّثُ عَنْ مَرْوَانَ، أَنَّ عُثْمَانَ، نَهَى عَنِ الْمُتْعَةِ، وَأَنْ يَجْمَعَ الرَّجُلُ بَيْنَ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ فَقَالَ عَلِيٌّ لَبَّيْكَ بِحَجَّةٍ وَعُمْرَةٍ مَعًا . فَقَالَ عُثْمَانُ أَتَفْعَلُهَا وَأَنَا أَنْهَى عَنْهَا فَقَالَ عَلِيٌّ لَمْ أَكُنْ لأَدَعَ سُنَّةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَحَدٍ مِنَ النَّاسِ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абу Омир хабар берди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, ал-Ҳакамдан (ривоят қилдики), у деди: мен Али ибн Ҳусайннинг Марвондан ривоят қилаётганини эшитдим: Усмон мутъа (таматтуъ)дан ва кишининг ҳаж билан умрани бирга қилишидан қайтарди. Шунда Али: «Лаббайка, ҳаж ва умра билан бирга!» деди. Усмон: «Мен ундан қайтариб турганимда, сен буни қиласанми?» деди. Али: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатини одамлардан бирортаси учун тарк этмайман,» деди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا النَّضْرُ، عَنْ شُعْبَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга ан-Надр хабар берди, Шуъбадан, шу ривоят занжири билан шунга ўхшашини (ривоят қилди).
أَخْبَرَنِي مُعَاوِيَةُ بْنُ صَالِحٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ مَعِينٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ كُنْتُ مَعَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ حِينَ أَمَّرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْيَمَنِ فَلَمَّا قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ عَلِيٌّ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَيْفَ صَنَعْتَ " . قُلْتُ أَهْلَلْتُ بِإِهْلاَلِكَ . قَالَ " فَإِنِّي سُقْتُ الْهَدْىَ وَقَرَنْتُ " . قَالَ وَقَالَ صلى الله عليه وسلم لأَصْحَابِهِ " لَوِ اسْتَقْبَلْتُ مِنْ أَمْرِي مَا اسْتَدْبَرْتُ لَفَعَلْتُ كَمَا فَعَلْتُمْ وَلَكِنِّي سُقْتُ الْهَدْىَ وَقَرَنْتُ " .
Менга Муовия ибн Солиҳ хабар берди, у деди: менга Яҳё ибн Маин ривоят қилди, у деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у ал-Бародан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Али ибн Абу Толиб билан бирга эдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни Яманга амир қилиб тайинлаганларида. У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келганида, Али деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келдим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Қандай қилдинг?» дедилар. Мен: «Сен иҳромга кирган нарса билан иҳромга кирдим,» дедим. У: «Мен қурбонлик (ҳадйини) ҳайдаб келдим ва қирон қилдим,» дедилар.» У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ашобларига: «Агар мен ишимнинг олдини орқасидан (билганимдай) билганимда, сизлар қилгандек қилган бўлардим, лекин мен қурбонлик (ҳадйини) ҳайдаб келдим ва қирон қилдим,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنِي حُمَيْدُ بْنُ هِلاَلٍ، قَالَ سَمِعْتُ مُطَرِّفًا، يَقُولُ قَالَ لِي عِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ حَجٍّ وَعُمْرَةٍ ثُمَّ تُوُفِّيَ قَبْلَ أَنْ يَنْهَى عَنْهَا وَقَبْلَ أَنْ يَنْزِلَ الْقُرْآنُ بِتَحْرِيمِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у деди: менга Ҳумайд ибн Ҳилол ривоят қилди, у деди: мен Мутаррифнинг шундай деганини эшитдим: менга Имрон ибн Ҳусайн деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаж ва умрани бирга қилдилар, сўнг ундан қайтармасдан олдин ва уни ҳаром қилиб Қуръан нозил бўлмасдан олдин вафот этдилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُطَرِّفٍ، عَنْ عِمْرَانَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَمَعَ بَيْنَ حَجٍّ وَعُمْرَةٍ ثُمَّ لَمْ يَنْزِلْ فِيهَا كِتَابٌ وَلَمْ يَنْهَ عَنْهُمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِيهِمَا رَجُلٌ بِرَأْيِهِ مَا شَاءَ .
Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Қатодадан, у Мутаррифдан, у Имрондан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳаж ва умрани бирга қилдилар, сўнг бу ҳақда китоб (оят) нозил бўлмади ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иккаласидан қайтармадилар. (Фақат) бир киши улар ҳақида ўз фикри билан хоҳлаганини айтди.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ وَاسِعٍ، عَنْ مُطَرِّفِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ لِي عِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ تَمَتَّعْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ ثَلاَثَةٌ هَذَا أَحَدُهُمْ لاَ بَأْسَ بِهِ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ شَيْخٌ يَرْوِي عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ لاَ بَأْسَ بِهِ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ مُسْلِمٍ يَرْوِي عَنِ الزُّهْرِيِّ وَالْحَسَنِ مَتْرُوكُ الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Довуд хабар берди, у деди: бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Восиъ ривоят қилди, Мутарриф ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), у деди: менга Имрон ибн Ҳусайн деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан таматтуъ қилдик.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: Исмоил ибн Муслим учта (кишидир): бу улардан бири бўлиб, унда зарар йўқ; ва Абут-Туфайлдан ривоят қилувчи шайх Исмоил ибн Муслим, унда зарар йўқ; ва аз-Зуҳрий ҳамда ал-Ҳасандан ривоят қилувчи Исмоил ибн Муслим эса ҳадиси матрук (ташлаб қўйилган)дир.
أَخْبَرَنَا مُجَاهِدُ بْنُ مُوسَى، عَنْ هُشَيْمٍ، عَنْ يَحْيَى، وَعَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، وَحُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، ح وَأَنْبَأَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ، وَحُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، وَيَحْيَى بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، كُلُّهُمْ عَنْ أَنَسٍ، سَمِعُوهُ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَبَّيْكَ عُمْرَةً وَحَجًّا لَبَّيْكَ عُمْرَةً وَحَجًّا " .
Бизга Мужоҳид ибн Мусо хабар берди, Ҳушаймдан, у Яҳёдан, ҳамда Абдулазиз ибн Суҳайб ва Ҳумайд ат-Тавилдан; (бошқа ривоят занжири) ва бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм хабар берди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Суҳайб, Ҳумайд ат-Тавил ва Яҳё ибн Абу Ишоқ хабар беришди, уларнинг ҳаммаси Анасдан, улар унинг шундай деяётганини эшитишди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Лаббайка, умра ва ҳаж; лаббайка, умра ва ҳаж,» деяётганларини эшитдим.
أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُلَبِّي بِهِمَا .
Бизга Ҳаннод ибнус-Сарийй хабар берди, Абул-Аҳвасдан, у Абу Ишоқдан, у Абу Асмодан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг иккаласига (умра ва ҳажга) талбия айтаётганларини эшитдим.»
أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، قَالَ أَنْبَأَنَا بَكْرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يُحَدِّثُ قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُلَبِّي بِالْعُمْرَةِ وَالْحَجِّ جَمِيعًا فَحَدَّثْتُ بِذَلِكَ ابْنَ عُمَرَ فَقَالَ لَبَّى بِالْحَجِّ وَحْدَهُ . فَلَقِيتُ أَنَسًا فَحَدَّثْتُهُ بِقَوْلِ ابْنِ عُمَرَ فَقَالَ أَنَسٌ مَا تَعُدُّونَا إِلاَّ صِبْيَانًا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَبَّيْكَ عُمْرَةً وَحَجًّا مَعًا " .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ат-Тавил ривоят қилди, у деди: бизга Бакр ибн Абдуллаҳ ал-Музаний хабар берди, у деди: мен Анаснинг ҳадис айтаётганини эшитдим, у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг умра ва ҳажга бирга талбия айтаётганларини эшитдим. Буни Ибн Умарга айтдим, у: «У фақат ҳажга талбия айтган,» деди. Сўнг Анасни учратиб, унга Ибн Умарнинг сўзини айтдим. Анас: «Сизлар бизни гўдаклардан бошқа нарса деб ҳисобламайсизларми? Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Лаббайка, умра ва ҳаж бирга,» деяётганларини эшитганман,» деди.»