أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَالَ الصُّبَىُّ بْنُ مَعْبَدٍ كُنْتُ أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا فَأَسْلَمْتُ فَكُنْتُ حَرِيصًا عَلَى الْجِهَادِ فَوَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَأَتَيْتُ رَجُلاً مِنْ عَشِيرَتِي يُقَالُ لَهُ هُذَيْمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ فَسَأَلْتُهُ فَقَالَ اجْمَعْهُمَا ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا فَلَمَّا أَتَيْتُ الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سَلْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ وَزَيْدُ بْنُ صُوحَانَ وَأَنَا أُهِلُّ بِهِمَا فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ . فَأَتَيْتُ عُمَرَ فَقُلْتُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنِّي أَسْلَمْتُ وَأَنَا حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَأَتَيْتُ هُذَيْمَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ فَقُلْتُ يَا هَنَّاهُ إِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ . فَقَالَ اجْمَعْهُمَا ثُمَّ اذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا فَلَمَّا أَتَيْنَا الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سَلْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ وَزَيْدُ بْنُ صُوحَانَ فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ . فَقَالَ عُمَرُ هُدِيتَ لِسُنَّةِ نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у Абу Воилдан (ривоят қилдики), у деди: ас-Субайй ибн Маъбад деди: «Мен насроний аъробий эдим, сўнг исломга кирдим ва жиҳодга жуда интилардим. Кейин ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим. Шунда уруғимдан, Ҳузайм ибн Абдуллаҳ деб аталадиган бир кишининг олдига келдим ва ундан сўрадим. У: «Иккаласини бирга ният қил, сўнг қурбонликдан қийинчиликсиз нимани топсанг, шуни сўй,» деди. Шунда мен иккаласига (ҳаж ва умрага) иҳромга кирдим. Ал-Узайб деган жойга етганимда, мен иккаласига талбия айтаётган ҳолимда Салмон ибн Рабиа ва Зайд ибн Суҳон мени учратишди. Улардан бири иккинчисига: «Бу ўз туясидан ҳам кўра аҳмоқроқ,» деди. Сўнг мен Умарнинг олдига келдим ва: «Эй мўминлар амири! Мен исломга кирдим ва жиҳодга интилардим, лекин ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим. Шунда Ҳузайм ибн Абдуллаҳнинг олдига келдим ва: «Эй киши! Мен ҳаж ва умра менга фарз қилинганини билдим,» дедим. У: «Иккаласини бирга ният қил, сўнг қурбонликдан қийинчиликсиз нимани топсанг, шуни сўй,» деди. Мен иккаласига иҳромга кирдим. Ал-Узайбга етиб келганимизда, Салмон ибн Рабиа ва Зайд ибн Суҳон мени учратишди ва улардан бири иккинчисига: «Бу ўз туясидан ҳам кўра аҳмоқроқ,» деди,» дедим. Шунда Умар: «Сен Набийинг (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатига ҳидоят қилингансан,» деди.»