حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ بْنِ أَعْيَنَ، وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، قَالاَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، قَالَ قَالَ الصُّبَىُّ بْنُ مَعْبَدٍ كُنْتُ رَجُلاً أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا فَأَسْلَمْتُ فَأَتَيْتُ رَجُلاً مِنْ عَشِيرَتِي يُقَالُ لَهُ هُذَيْمُ بْنُ ثُرْمُلَةَ فَقُلْتُ لَهُ يَا هَنَاهُ إِنِّي حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَكَيْفَ لِي بِأَنْ أَجْمَعَهُمَا قَالَ اجْمَعْهُمَا وَاذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ . فَأَهْلَلْتُ بِهِمَا مَعًا فَلَمَّا أَتَيْتُ الْعُذَيْبَ لَقِيَنِي سَلْمَانُ بْنُ رَبِيعَةَ وَزَيْدُ بْنُ صُوحَانَ وَأَنَا أُهِلُّ بِهِمَا جَمِيعًا فَقَالَ أَحَدُهُمَا لِلآخَرِ مَا هَذَا بِأَفْقَهَ مِنْ بَعِيرِهِ . قَالَ فَكَأَنَّمَا أُلْقِيَ عَلَىَّ جَبَلٌ حَتَّى أَتَيْتُ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ فَقُلْتُ لَهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنِّي كُنْتُ رَجُلاً أَعْرَابِيًّا نَصْرَانِيًّا وَإِنِّي أَسْلَمْتُ وَأَنَا حَرِيصٌ عَلَى الْجِهَادِ وَإِنِّي وَجَدْتُ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ مَكْتُوبَيْنِ عَلَىَّ فَأَتَيْتُ رَجُلاً مِنْ قَوْمِي فَقَالَ لِي اجْمَعْهُمَا وَاذْبَحْ مَا اسْتَيْسَرَ مِنَ الْهَدْىِ وَإِنِّي أَهْلَلْتُ بِهِمَا مَعًا . فَقَالَ لِي عُمَرُ رضى الله عنه هُدِيتَ لِسُنَّةِ نَبِيِّكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Муҳаммад ибн Қудома ибн Аъян ва Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилиб, иккови деди: Бизга Жарийр ибн Абдулҳамид Мансурдан, у Абу Воилдан ривоят қилди: У деди: Субай ибн Маъбад: «Мен аъробий (бадавий), насроний бир киши эдим, сўнгра ислом келтирдим. Қабиламдан Ҳузайм ибн Сурмула деб аталган бир кишининг олдига келиб, унга: ‹Эй фалончи, мен жиҳодга жуда ҳарисман, ҳаж ва умра менга фарз қилинган экан, уларни қандай жам қилай?› дедим. У: ‹Уларни жам қил ва ҳадйдан осон топилганини сўй› деди. Мен иккаласи билан бирга иҳромга кирдим. Узайбга етганимда, мен иккаласи билан бирга лаббайк айтаётган ҳолимда, менга Салмон ибн Робиа ва Зайд ибн Сувҳон йўлиқди. Улардан бири иккинчисига: ‹Бу ўз туясидан ҳам фаҳмлироқ эмас экан› деди. Менга гўё бир тоғ ташлангандек бўлди (жуда оғир ботди), то Умар ибн ал-Хаттобнинг олдига келдим. Унга: ‹Эй мўминлар амири, мен аъробий, насроний бир киши эдим, сўнгра ислом келтирдим, мен жиҳодга ҳарисман, ҳаж ва умра менга фарз қилинган экан, қавмимдан бир кишининг олдига келдим, у менга: Уларни жам қил ва ҳадйдан осон топилганини сўй, деди. Мен иккаласи билан бирга иҳромга кирдим› дедим. Шунда Умар розияллаҳу анҳу менга: ‹Сен пайғамбаринг соллаллаҳу алайҳи васалламнинг суннатига ҳидоят топибсан› деди» деди.