حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ الْحَنَفِيُّ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنَّا قُعُودًا حَوْلَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَعَنَا أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فِي نَفَرٍ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ بَيْنِ أَظْهُرِنَا فَأَبْطَأَ عَلَيْنَا وَخَشِينَا أَنْ يُقْتَطَعَ دُونَنَا وَفَزِعْنَا فَقُمْنَا فَكُنْتُ أَوَّلَ مَنْ فَزِعَ فَخَرَجْتُ أَبْتَغِي رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَتَيْتُ حَائِطًا لِلأَنْصَارِ لِبَنِي النَّجَّارِ فَدُرْتُ بِهِ هَلْ أَجِدُ لَهُ بَابًا فَلَمْ أَجِدْ فَإِذَا رَبِيعٌ يَدْخُلُ فِي جَوْفِ حَائِطٍ مِنْ بِئْرٍ خَارِجَةٍ - وَالرَّبِيعُ الْجَدْوَلُ - فَاحْتَفَزْتُ كَمَا يَحْتَفِزُ الثَّعْلَبُ فَدَخَلْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَبُو هُرَيْرَةَ " . فَقُلْتُ نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " مَا شَأْنُكَ " . قُلْتُ كُنْتَ بَيْنَ أَظْهُرِنَا فَقُمْتَ فَأَبْطَأْتَ عَلَيْنَا فَخَشِينَا أَنْ تُقْتَطَعَ دُونَنَا فَفَزِعْنَا فَكُنْتُ أَوَّلَ مَنْ فَزِعَ فَأَتَيْتُ هَذَا الْحَائِطَ فَاحْتَفَزْتُ كَمَا يَحْتَفِزُ الثَّعْلَبُ وَهَؤُلاَءِ النَّاسُ وَرَائِي فَقَالَ " يَا أَبَا هُرَيْرَةَ " . وَأَعْطَانِي نَعْلَيْهِ قَالَ " اذْهَبْ بِنَعْلَىَّ هَاتَيْنِ فَمَنْ لَقِيتَ مِنْ وَرَاءِ هَذَا الْحَائِطِ يَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ مُسْتَيْقِنًا بِهَا قَلْبُهُ فَبَشِّرْهُ بِالْجَنَّةِ " فَكَانَ أَوَّلَ مَنْ لَقِيتُ عُمَرُ فَقَالَ مَا هَاتَانِ النَّعْلاَنِ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ . فَقُلْتُ هَاتَانِ نَعْلاَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَنِي بِهِمَا مَنْ لَقِيتُ يَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ مُسْتَيْقِنًا بِهَا قَلْبُهُ بَشَّرْتُهُ بِالْجَنَّةِ . فَضَرَبَ عُمَرُ بِيَدِهِ بَيْنَ ثَدْيَىَّ فَخَرَرْتُ لاِسْتِي فَقَالَ ارْجِعْ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ فَرَجَعْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَجْهَشْتُ بُكَاءً وَرَكِبَنِي عُمَرُ فَإِذَا هُوَ عَلَى أَثَرِي فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا لَكَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ " . قُلْتُ لَقِيتُ عُمَرَ فَأَخْبَرْتُهُ بِالَّذِي بَعَثْتَنِي بِهِ فَضَرَبَ بَيْنَ ثَدْيَىَّ ضَرْبَةً خَرَرْتُ لاِسْتِي قَالَ ارْجِعْ . فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا عُمَرُ مَا حَمَلَكَ عَلَى مَا فَعَلْتَ " . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي أَبَعَثْتَ أَبَا هُرَيْرَةَ بِنَعْلَيْكَ مَنْ لَقِيَ يَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ مُسْتَيْقِنًا بِهَا قَلْبُهُ بَشَّرَهُ بِالْجَنَّةِ . قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ فَلاَ تَفْعَلْ فَإِنِّي أَخْشَى أَنْ يَتَّكِلَ النَّاسُ عَلَيْهَا فَخَلِّهِمْ يَعْمَلُونَ . قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " فَخَلِّهِمْ " .
Абу Ҳурайра айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг атрофида ўтирган эдик — биз билан бирга Абу Бакр ва Умар бир неча киши (ичида) бор эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг орамиздан туриб (чиқиб) кетди ва бизга кечикди; биз унинг биздан (айрилиб) бир (хавф) билан тўсилишидан қўрқдик ва саросима бўлиб турдик. Мен биринчи бўлиб саросима бўлиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни излаб чиқдим, то ансорнинг Бану Нажжорга тегишли бир боғига келгунча. Мен унинг атрофидан айландим — унга бир эшик топармикинман деб — лекин топмадим. Бирдан бир ташқи қудуқдан боғнинг ичига кирадиган бир ариқ (жадвал) (бор эди). Мен тулки сиқилгандек (сиқилиб) кирдим ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига кирдим. У: "Абу Ҳурайра(ми)?" деди. Мен: "Ҳа, эй Расулуллаҳ" дедим. У: "Сенга нима бўлди?" деди. Мен: "Сен бизнинг орамизда эдинг, кейин туриб кетдинг ва бизга кечикдинг; биз сенинг биздан (айрилиб) тўсилишингдан қўрқдик ва саросима бўлдик; мен биринчи бўлиб саросима бўлдим, мана шу боғга келдим ва тулки сиқилгандек сиқилди; мана бу одамлар менинг орқамда" дедим. У: "Эй Абу Ҳурайра" деди ва менга ўз икки наъл(кавуш)ини берди — "Мана шу икки наълимни олиб бор; бу боғнинг ортида кимни — ла илаҳа иллаллаҳ(га), қалби унга иқрор (яқин) ҳолда — гувоҳлик берадиган топсанг, уни жаннат билан суюнчила" деди. Мен биринчи учратган(им) Умар бўлди. У: "Бу икки наъл нима, эй Абу Ҳурайра?" деди. Мен: "Булар — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг икки наъли; мени улар билан юборди — кимни ла илаҳа иллаллаҳ(га), қалби унга яқин ҳолда, гувоҳлик берадиган учратсам, уни жаннат билан суюнчилашимга" дедим. Умар қўли билан кўкрагимга (кўксимга) урди, мен орқам билан йиқилдим ва: "Қайт, эй Абу Ҳурайра" деди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига қайтдим ва йиғлаб юбордим; Умар мени таъқиб қилди, бирдан у изимда (орқамда) эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: "Сенга нима бўлди, эй Абу Ҳурайра?" деди. Мен: "Умарни учратдим ва унга сен мени юборган(иш)ни хабар бердим; у кўксимга бир урди, мен орқам билан йиқилдим; ‹Қайт› деди" дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: "Эй Умар, сени қилган ишингга нима ундади?" деди. У: "Эй Расулуллаҳ, отам-онам сенга фидо бўлсин, сен Абу Ҳурайрани икки наълинг билан — кимни ла илаҳа иллаллаҳ(га), қалби унга яқин ҳолда, гувоҳлик берадиган учратса, уни жаннат билан суюнчилаши учун — юбордингми?" деди. У: "Ҳа" деди. У: "Бундай қилма, чунки мен одамлар бунга суяниб қолишидан қўрқаман; уларни қўй, амал қилаверсинлар" деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Бўлмаса, уларни қўй" деди.