أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، - وَهُوَ ابْنُ مُوسَى - قَالَ حُمَيْدٌ وَحَدَّثَتْنِي زَيْنَبُ بِنْتُ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّهَا أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ جَاءَتِ امْرَأَةٌ مِنْ قُرَيْشٍ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ ابْنَتِي رَمِدَتْ أَفَأَكْحُلُهَا . وَكَانَتْ مُتَوَفًّى عَنْهَا . فَقَالَ " أَلاَ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا " . ثُمَّ قَالَتْ إِنِّي أَخَافُ عَلَى بَصَرِهَا فَقَالَ " لاَ إِلاَّ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ فِي الْجَاهِلِيَّةِ تَحِدُّ عَلَى زَوْجِهَا سَنَةً ثُمَّ تَرْمِي عَلَى رَأْسِ السَّنَةِ بِالْبَعْرَةِ " .
Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Шуъайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, у отасидан, у деди: бизга Айюб — у Ибн Мусо — ривоят қилди. Ҳумайд деди: менга Зайнаб бинт Абу Салама онаси Умм Саламадан (ривоят қилдики), у деди: «Қурайшдан бир аёл келиб: «Ё Расулуллаҳ, қизимнинг кўзи оғриб қолди, унга сурма суртсам бўладими?» деди. — (Қизнинг) эри вафот этган эди. — (У киши): «(Иддаси тугашига) тўрт ою ўн кун (борми)?» дедилар. Сўнг (аёл): «Мен унинг кўзидан қўрқаман,» деди. (У киши): «Йўқ, фақат тўрт ою ўн кун (тугагунча кутсин). Жоҳилиятда сизлардан бирингиз эри учун бир йил мотам тутар, сўнг йил бошида (тугаганида) тезак отарди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّهَا، أَنَّ امْرَأَةً، أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَتْهُ عَنِ ابْنَتِهَا مَاتَ زَوْجُهَا وَهِيَ تَشْتَكِي قَالَ " قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ تَحِدُّ السَّنَةَ ثُمَّ تَرْمِي الْبَعْرَةَ عَلَى رَأْسِ الْحَوْلِ وَإِنَّمَا هِيَ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Ҳумайд ибн Нофиъдан, у Зайнаб бинт Абу Саламадан, у онасидан (ривоят қилдики): бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, эри вафот этган ва касал (кўзи оғриётган) қизи ҳақида сўради. (У киши): «Сизлардан бирингиз бир йил мотам тутар, сўнг йил тугаганда тезак отарди. Ҳолбуки, у (идда) фақат тўрт ою ўн кундир,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى بْنِ مَعْدَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، مَوْلَى الأَنْصَارِ عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، مِنْ قُرَيْشٍ جَاءَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ ابْنَتِي تُوُفِّيَ عَنْهَا زَوْجُهَا وَقَدْ خِفْتُ عَلَى عَيْنِهَا وَهِيَ تُرِيدُ الْكُحْلَ فَقَالَ " قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ تَرْمِي بِالْبَعْرَةِ عَلَى رَأْسِ الْحَوْلِ وَإِنَّمَا هِيَ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا " . فَقُلْتُ لِزَيْنَبَ مَا رَأْسُ الْحَوْلِ قَالَتْ كَانَتِ الْمَرْأَةُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ إِذَا هَلَكَ زَوْجُهَا عَمَدَتْ إِلَى شَرِّ بَيْتٍ لَهَا فَجَلَسَتْ فِيهِ حَتَّى إِذَا مَرَّتْ بِهَا سَنَةٌ خَرَجَتْ فَرَمَتْ وَرَاءَهَا بِبَعْرَةٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо ибн Маъдон хабар берди, у деди: бизга Ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ибн Муовия ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у ансорларнинг мавлоси Ҳумайд ибн Нофиъдан, у Зайнаб бинт Абу Саламадан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики): Қурайшдан бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Қизимнинг эри вафот этди, мен унинг кўзидан қўрқаман, у сурма истаяпти,» деди. (У киши): «Сизлардан бирингиз йил тугаганда тезак отарди. Ҳолбуки, у (идда) фақат тўрт ою ўн кундир,» дедилар. Мен Зайнабга: «Йил боши (тугаши) нима?» дедим. У деди: «Жоҳилиятда аёлнинг эри ўлса, у (аёл) ўзининг энг ёмон уйига бориб, унда ўтирар, то бир йил ўтгунча (шундай турарди). Сўнг бир йил ўтганида чиқиб, ортидан бир тезак отарди.»
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، عَنْ زَيْنَبَ، أَنَّ امْرَأَةً، سَأَلَتْ أُمَّ سَلَمَةَ وَأُمَّ حَبِيبَةَ أَتَكْتَحِلُ فِي عِدَّتِهَا مِنْ وَفَاةِ زَوْجِهَا فَقَالَتْ أَتَتِ امْرَأَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَأَلَتْهُ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ " قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ فِي الْجَاهِلِيَّةِ إِذَا تُوُفِّيَ عَنْهَا زَوْجُهَا أَقَامَتْ سَنَةً ثُمَّ قَذَفَتْ خَلْفَهَا بِبَعْرَةٍ ثُمَّ خَرَجَتْ وَإِنَّمَا هِيَ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا حَتَّى يَنْقَضِيَ الأَجَلُ " .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, у Яҳё ибн Саиддан, у Ҳумайд ибн Нофиъдан, у Зайнабдан (ривоят қилдики): бир аёл Умм Салама ва Умм Ҳабибадан эри вафотидан кейинги иддасида сурма суртса бўладими, деб сўради. (У) деди: «Бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, бу ҳақда сўради. (У киши): «Жоҳилиятда эри вафот этганида сизлардан бирингиз бир йил (мотамда) турар, сўнг ортига бир тезак отиб, кейин чиқар эди. Ҳолбуки, у (идда) фақат тўрт ою ўн кундир, то муддат тугагунча,» дедилар.»