أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْدَانَ بْنِ عِيسَى بْنِ مَعْدَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَعْيَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ، مَوْلَى الأَنْصَارِ عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، مِنْ قُرَيْشٍ جَاءَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ ابْنَتِي تُوُفِّيَ عَنْهَا زَوْجُهَا وَقَدْ خِفْتُ عَلَى عَيْنِهَا وَهِيَ تُرِيدُ الْكُحْلَ فَقَالَ " قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ تَرْمِي بِالْبَعْرَةِ عَلَى رَأْسِ الْحَوْلِ وَإِنَّمَا هِيَ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا " . فَقُلْتُ لِزَيْنَبَ مَا رَأْسُ الْحَوْلِ قَالَتْ كَانَتِ الْمَرْأَةُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ إِذَا هَلَكَ زَوْجُهَا عَمَدَتْ إِلَى شَرِّ بَيْتٍ لَهَا فَجَلَسَتْ فِيهِ حَتَّى إِذَا مَرَّتْ بِهَا سَنَةٌ خَرَجَتْ فَرَمَتْ وَرَاءَهَا بِبَعْرَةٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Маъдон ибн Исо ибн Маъдон хабар берди, у деди: бизга Ибн Аъян ривоят қилди, у деди: бизга Зуҳайр ибн Муовия ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у ансорларнинг мавлоси Ҳумайд ибн Нофиъдан, у Зайнаб бинт Абу Саламадан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики): Қурайшдан бир аёл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Қизимнинг эри вафот этди, мен унинг кўзидан қўрқаман, у сурма истаяпти,» деди. (У киши): «Сизлардан бирингиз йил тугаганда тезак отарди. Ҳолбуки, у (идда) фақат тўрт ою ўн кундир,» дедилар. Мен Зайнабга: «Йил боши (тугаши) нима?» дедим. У деди: «Жоҳилиятда аёлнинг эри ўлса, у (аёл) ўзининг энг ёмон уйига бориб, унда ўтирар, то бир йил ўтгунча (шундай турарди). Сўнг бир йил ўтганида чиқиб, ортидан бир тезак отарди.»