أَخْبَرَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدِ بْنِ قَيْسِ بْنِ قَهْدٍ الأَنْصَارِيِّ، - وَجَدُّهُ قَدْ أَدْرَكَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - عَنْ حُمَيْدِ بْنِ نَافِعٍ عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ أُمِّ سَلَمَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ وَأُمِّ حَبِيبَةَ قَالَتَا جَاءَتِ امْرَأَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ ابْنَتِي تُوُفِّيَ عَنْهَا زَوْجُهَا وَإِنِّي أَخَافُ عَلَى عَيْنِهَا أَفَأَكْحُلُهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ تَجْلِسُ حَوْلاً وَإِنَّمَا هِيَ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا فَإِذَا كَانَ الْحَوْلُ خَرَجَتْ وَرَمَتْ وَرَاءَهَا بِبَعْرَةٍ " .
Менга Ишоқ ибн Иброҳим хабар бериб деди: бизга Жарир хабар берди, Яҳё ибн Саъид ибн Қайс ибн Қаҳд ал-Ансорийдан — унинг бобоси Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етишган эди — у Ҳумайд ибн Нофиъдан, у Зайнаб бинти Умму Саламадан, у Умму Салама ва Умму Ҳабиба (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), улар иккови деди: Бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Қизимнинг эри вафот этди, мен унинг кўзига (зарар етишидан) қўрқаман, унга сурма суртсам бўладими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз (жоҳилиятда) бир йил ўтирардингиз, ваҳоланки у (мотам) тўрт ою ўн кундир. Бир йил ўтгач (аёл) чиқарди ва орқасига бир тезак отарди (мотам тугаганига ишора қилиб),» дедилар.