أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعَيْبُ بْنُ اللَّيْثِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، - وَهُوَ ابْنُ مُوسَى - قَالَ حُمَيْدٌ وَحَدَّثَتْنِي زَيْنَبُ بِنْتُ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أُمِّهَا أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ جَاءَتِ امْرَأَةٌ مِنْ قُرَيْشٍ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ ابْنَتِي رَمِدَتْ أَفَأَكْحُلُهَا . وَكَانَتْ مُتَوَفًّى عَنْهَا . فَقَالَ " أَلاَ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا " . ثُمَّ قَالَتْ إِنِّي أَخَافُ عَلَى بَصَرِهَا فَقَالَ " لاَ إِلاَّ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا قَدْ كَانَتْ إِحْدَاكُنَّ فِي الْجَاهِلِيَّةِ تَحِدُّ عَلَى زَوْجِهَا سَنَةً ثُمَّ تَرْمِي عَلَى رَأْسِ السَّنَةِ بِالْبَعْرَةِ " .
Бизга ар-Рабиъ ибн Сулаймон хабар берди, у деди: бизга Шуъайб ибн ал-Лайс ривоят қилди, у отасидан, у деди: бизга Айюб — у Ибн Мусо — ривоят қилди. Ҳумайд деди: менга Зайнаб бинт Абу Салама онаси Умм Саламадан (ривоят қилдики), у деди: «Қурайшдан бир аёл келиб: «Ё Расулуллаҳ, қизимнинг кўзи оғриб қолди, унга сурма суртсам бўладими?» деди. — (Қизнинг) эри вафот этган эди. — (У киши): «(Иддаси тугашига) тўрт ою ўн кун (борми)?» дедилар. Сўнг (аёл): «Мен унинг кўзидан қўрқаман,» деди. (У киши): «Йўқ, фақат тўрт ою ўн кун (тугагунча кутсин). Жоҳилиятда сизлардан бирингиз эри учун бир йил мотам тутар, сўнг йил бошида (тугаганида) тезак отарди,» дедилар.»