أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، - وَهُوَ ابْنُ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ - عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ أَبِي حُبَيْشٍ، أَنَّهَا كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كَانَ دَمُ الْحَيْضِ - فَإِنَّهُ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ - فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي فَإِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ " . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ هَذَا مِنْ كِتَابِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга ибн Абу Адий ривоят қилди, Муҳаммад ибн Амрдан — у ибн Алқама ибн Ваққосдир — у ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Фотима бинти Абу Ҳубайшдан (ривоят қилдики), у истиҳоза (касаллиги) билан оғрир эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Агар (қон) ҳайз қони бўлса — чунки у таниб олинадиган қора қондир — намоздан тўхта. Агар бошқаси (яъни бошқа қон) бўлса, таҳорат ол, чунки у фақат (қон) томиридир,» дедилар. Муҳаммад ибн ал-Мусанно деди: бизга ибн Абу Адий буни ўз китобидан ривоят қилди.
وَأَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، مِنْ حِفْظِهِ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ دَمَ الْحَيْضِ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ فَإِذَا كَانَ ذَلِكِ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ فَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي وَصَلِّي " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ وَلَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمْ مَا ذَكَرَ ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга ибн Абу Адий ёдидан ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинти Абу Ҳубайш истиҳоза (касаллиги) билан оғрир эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Албатта, ҳайз қони таниб олинадиган қора қондир. Агар шундай бўлса, намоздан тўхта. Агар бошқаси бўлса, таҳорат олиб, намоз ўқи,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу ҳадисни биттадан ортиқ (рови) ривоят қилган, бироқ улардан ҳеч бири ибн Абу Адий зикр қилган нарсани зикр қилмаган. Аллаҳ таоло энг яхши билгувчидир.
أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ فَسَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَتَوَضَّئِي وَصَلِّي فَإِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ " . قِيلَ لَهُ فَالْغُسْلُ قَالَ " وَذَلِكَ لاَ يَشُكُّ فِيهِ أَحَدٌ " . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ " وَتَوَضَّئِي " . غَيْرُ حَمَّادٍ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ .
Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, Ҳаммоддан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Фотима бинти Абу Ҳубайш истиҳоза (касаллиги) билан оғриб қолди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Эй Расулуллаҳ, мен истиҳоза билан оғриб, покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, таҳорат олиб, намоз ўқи. Чунки бу фақат (қон) томиридир, ҳайз эмас,» дедилар. Унга (ровилардан бирига): «Ғусл-чи?» дейилди. У: «Бунда ҳеч ким шубҳа қилмайди,» деди.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу ҳадисни биттадан ортиқ (рови) Ҳишом ибн Урвадан ривоят қилган, бироқ Ҳаммоддан бошқаси унда «ва таҳорат ол» (сўзини) зикр қилмаган. Аллаҳ таоло энг яхши билгувчидир.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي " .
Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинти Абу Ҳубайш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди ва: «Эй Расулуллаҳ, мен истиҳоза билан оғриб, покланмаяпман,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намоздан тўхта, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, намоз ўқи,» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا ذَهَبَ قَدْرُهَا فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي " .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Фотима бинти Абу Ҳубайш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Мен покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, унинг миқдори (одатдаги муддати) ўтиб кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, намоз ўқи,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ سَمِعْتُ هِشَامًا، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لاَ أَطْهُرُ أَفَأَتْرُكُ الصَّلاَةَ قَالَ " لاَ إِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ " . قَالَ خَالِدٌ وَفِيمَا قَرَأْتُ عَلَيْهِ " وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ ثُمَّ صَلِّي " .
Бизга Абул-Ашъас хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: мен Ҳишомнинг отасидан, у Оишадан (ривоят қилаётганини) эшитдим (ки), Абу Ҳубайшнинг қизи: «Эй Расулуллаҳ, мен покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. У: «Йўқ, бу фақат (қон) томиридир,» дедилар. Холид деди: мен унга ўқиб берган (ривоятда эса) шундай (дейилган): «...ва у ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, сўнг намоз ўқи.»