Ҳайз ва истиҳоза китоби

Сунани Насоий · 49 ҳадис

كتاب الحيض والاستحاضة

348-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ، - رضى الله عنه - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ نُرَى إِلاَّ الْحَجَّ فَلَمَّا كُنَّا بِسَرِفَ حِضْتُ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ ‏"‏ مَا لَكِ أَنَفِسْتِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ نَعَمْ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ هَذَا أَمْرٌ كَتَبَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ عَلَى بَنَاتِ آدَمَ فَاقْضِي مَا يَقْضِي الْحَاجُّ غَيْرَ أَنْ لاَ تَطُوفِي بِالْبَيْتِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Суфён хабар берди, Абдурраҳмон ибн ал-Қосим ибн Муҳаммад ибн Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу)дан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Биз Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) билан бирга фақат ҳажни кўзлаб чиқдик. Сариф деган жойга етганимизда мен ҳайз кўрдим. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ҳузуримга кирдилар, мен эса йиғлаб ўтирардим. У: «Сенга нима бўлди? Ҳайз кўрдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Бу Аллоҳ азза ва жалла Одам қизларига ёзиб қўйган ишдир. Ҳожилар қиладиган амалларни бажар, фақат Байтни тавоф қилмагин,» дедилар.

349-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِمْرَانُ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ سَمَاعَةَ - قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ قَيْسٍ، مِنْ بَنِي أَسَدِ قُرَيْشٍ أَنَّهَا أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ أَنَّهَا تُسْتَحَاضُ فَزَعَمَتْ أَنَّهُ قَالَ لَهَا ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحَيْضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْتَسِلِي وَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ ثُمَّ صَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Имрон ибн Язид хабар берди, у деди: бизга Исмоил ибн Абдуллоҳ — у ибн Самоа — ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: менга Ҳишом ибн Урва хабар берди, Урвадан (ривоят қилдики), Қурайш Бану Асадидан бўлган Фотима бинт Қайс Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб, ўзининг истиҳоза (ортиқча қон) кўришини айтди. У (Урва) шундай ривоят қилдики, Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) унга: «Бу фақат (қон) томири холос. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса ғусл қилиб, ўзингдан қонни ювгин, сўнг намоз ўқигин,» дедилар.

350-ҳадис

أَخْبَرَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سَهْلُ بْنُ هَاشِمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْتَسِلِي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ҳишом ибн Аммор хабар берди, у деди: бизга Саҳл ибн Ҳошим ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса ғусл қилгин,» дедилар.

351-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتَفْتَتْ أُمُّ حَبِيبَةَ بِنْتُ جَحْشٍ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّ ذَلِكِ عِرْقٌ فَاغْتَسِلِي ثُمَّ صَلِّي ‏"‏ ‏.‏ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба бинт Жаҳш Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Ё Расулуллоҳ, мен истиҳоза (ортиқча қон) кўраман,» деди. У: «Албатта бу (қон) томиридир. Ғусл қилиб, сўнг намоз ўқигин,» дедилар. Шундан кейин у ҳар намозда ғусл қилар эди.

352-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الدَّمِ - فَقَالَتْ عَائِشَةُ رَأَيْتُ مِرْكَنَهَا مَلآنَ دَمًا - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ امْكُثِي قَدْرَ مَا كَانَتْ تَحْبِسُكِ حِيضَتُكِ ثُمَّ اغْتَسِلِي ‏"‏ ‏.‏وَأَخْبَرَنَا بِهِ قُتَيْبَةُ مَرَّةً أُخْرَى وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ جَعْفَرَ بْنَ رَبِيعَةَ

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Жаъфар ибн Рабиадан, у Ирок ибн Моликдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан қон ҳақида сўради — Оиша деди: мен унинг тоғораси қонга тўлганини кўрдим — Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) унга: «Ҳайзинг сени қанча муддат ушлаб турган бўлса, шунча кутиб тургин, сўнг ғусл қилгин,» дедилар. Буни бизга Қутайба бошқа бир марта ҳам хабар берди, бироқ унда Жаъфар ибн Рабиани зикр қилмади.

353-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ عِرَاكِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الدَّمِ - فَقَالَتْ عَائِشَةُ رَأَيْتُ مِرْكَنَهَا مَلآنَ دَمًا - فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ امْكُثِي قَدْرَ مَا كَانَتْ تَحْبِسُكِ حِيضَتُكِ ثُمَّ اغْتَسِلِي ‏"‏ ‏.‏وَأَخْبَرَنَا بِهِ قُتَيْبَةُ مَرَّةً أُخْرَى وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ جَعْفَرَ بْنَ رَبِيعَةَ

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Жаъфар ибн Рабиадан, у Ирок ибн Моликдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Ҳабиба Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан қон ҳақида сўради — Оиша деди: мен унинг тоғораси қонга тўлганини кўрдим — Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) унга: «Ҳайзинг сени қанча муддат ушлаб турган бўлса, шунча кутиб тургин, сўнг ғусл қилгин,» дедилар. Буни бизга Қутайба бошқа бир марта ҳам хабар берди, бироқ унда Жаъфар ибн Рабиани зикр қилмади.

354-ҳадис

أَنْبَأَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَنْ نَافِعٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ سَأَلَتِ امْرَأَةٌ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ ‏ "‏ لاَ وَلَكِنْ دَعِي قَدْرَ تِلْكَ الأَيَّامِ وَاللَّيَالِي الَّتِي كُنْتِ تَحِيضِينَ فِيهَا ثُمَّ اغْتَسِلِي وَاسْتَثْفِرِي وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Умар ривоят қилди, у деди: менга Нофедан хабар берилди, у Сулаймон ибн Ясордан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики), у деди: Бир аёл Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Мен истиҳоза (ортиқча қон) кўраман ва покланмайман, намозни тарк этайми?» деди. У: «Йўқ, балки ҳайз кўриб турган ўша кунларинг ва кечаларинг миқдорича (намозни) тарк эт, сўнг ғусл қилиб, (кийимни) боғлаб олгин ва намоз ўқигин,» дедилар.

355-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، كَانَتْ تُهَرَاقُ الدَّمَ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَفْتَتْ لَهَا أُمُّ سَلَمَةَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لِتَنْظُرْ عَدَدَ اللَّيَالِي وَالأَيَّامِ الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ مِنَ الشَّهْرِ قَبْلَ أَنْ يُصِيبَهَا الَّذِي أَصَابَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ قَدْرَ ذَلِكَ مِنَ الشَّهْرِ فَإِذَا خَلَّفَتْ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ ثُمَّ لْتَسْتَثْفِرْ بِالثَّوْبِ ثُمَّ لْتُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Нофедан, у Сулаймон ибн Ясордан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) замонида бир аёл истиҳоза қони оқиб турарди. Умм Салама у учун Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан сўради. У: «У аёлга шу ҳол юз беришидан олдин ойнинг қайси кечалари ва кунларида ҳайз кўриб турган бўлса, ўша сонни ҳисоблаб чиқсин ва ойнинг ўша миқдорича намозни тарк этсин. Бу муддат ўтиб бўлганидан кейин ғусл қилсин, сўнг кийим билан (ўзини) боғлаб олсин, сўнг намоз ўқисин,» дедилар.

356-ҳадис

أَخْبَرَنَا الرَّبِيعُ بْنُ سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، - وَهُوَ ابْنُ بَكْرِ بْنِ مُضَرَ - قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، - وَهُوَ ابْنُ أُسَامَةَ بْنِ الْهَادِ - عَنْ أَبِي بَكْرٍ، - وَهُوَ ابْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَزْمٍ - عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ إِنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ بِنْتَ جَحْشٍ الَّتِي كَانَتْ تَحْتَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ وَأَنَّهَا اسْتُحِيضَتْ لاَ تَطْهُرُ فَذُكِرَ شَأْنُهَا لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ لَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ وَلَكِنَّهَا رَكْضَةٌ مِنَ الرَّحِمِ لِتَنْظُرْ قَدْرَ قُرْئِهَا الَّتِي كَانَتْ تَحِيضُ لَهَا فَلْتَتْرُكِ الصَّلاَةَ ثُمَّ تَنْظُرْ مَا بَعْدَ ذَلِكَ فَلْتَغْتَسِلْ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга ар-Раби ибн Сулаймон ибн Довуд ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ишоқ — у ибн Бакр ибн Музар — ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, Язид ибн Абдуллоҳ — у ибн Усома ибн ал-Ҳоди — дан, у Абу Бакр — у ибн Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳазм — дан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Абдурраҳмон ибн Авфнинг никоҳида бўлган Умм Ҳабиба бинт Жаҳшга истиҳоза (ортиқча қон) келиб, у покланмас эди. Унинг аҳволи Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)га айтилди. У: «Бу ҳайз эмас, балки бачадондан бир турткидир. У ҳайз кўриб турган кунлари миқдорига қарасин ва (ўша муддатда) намозни тарк этсин, сўнг ундан кейин ҳар намозда ғусл қилсин,» дедилар.

357-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو مُوسَى، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ ابْنَةَ جَحْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ سَبْعَ سِنِينَ فَسَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏ "‏ لَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ إِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏ فَأَمَرَهَا أَنْ تَتْرُكَ الصَّلاَةَ قَدْرَ أَقْرَائِهَا وَحِيضَتِهَا وَتَغْتَسِلَ وَتُصَلِّيَ فَكَانَتْ تَغْتَسِلُ عِنْدَ كُلِّ صَلاَةٍ ‏.‏

Бизга Абу Мусо хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Амрадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Жаҳшнинг қизи етти йил истиҳоза кўрар эди. У Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан сўради. У: «Бу ҳайз эмас, балки у (қон) томири холос,» дедилар. Сўнг унга ўз ҳайзи ва одат кунлари миқдорича намозни тарк этишни, кейин ғусл қилиб намоз ўқишни буюрдилар. Шундан кейин у ҳар намозда ғусл қилар эди.

358-ҳадис

أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ الْمُنْذِرِ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، حَدَّثَتْهُ أَنَّهَا، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَشَكَتْ إِلَيْهِ الدَّمَ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ فَانْظُرِي إِذَا أَتَاكِ قَرْؤُكِ فَلاَ تُصَلِّي وَإِذَا مَرَّ قَرْؤُكِ فَلْتَطَهَّرِي ثُمَّ صَلِّي مَا بَيْنَ الْقُرْءِ إِلَى الْقُرْءِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ عُرْوَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ مَا ذَكَرَ الْمُنْذِرُ ‏.‏

Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс хабар берди, Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Букайр ибн Абдуллоҳдан, у ал-Мунзир ибн ал-Муғирадан, у Урвадан (ривоят қилдики), Фотима бинт Абу Ҳубайш унга ривоят қилиб, у Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб, қондан шикоят қилганини айтди. Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) унга: «Бу фақат (қон) томири холос. Ҳайзинг келганда қараб тур ва намоз ўқима, ҳайзинг ўтганда эса поклан, сўнг бир ҳайздан иккинчи ҳайзгача бўлган оралиқда намоз ўқигин,» дедилар. Абу Абдурраҳмон деди: бу ҳадисни Ҳишом ибн Урва ҳам Урвадан ривоят қилган, бироқ унда ал-Мунзир зикр қилган нарсани зикр қилмаган.

359-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، وَوَكِيعٌ، وَأَبُو مُعَاوِيَةَ قَالُوا حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنِّي امْرَأَةٌ أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ ‏ "‏ لاَ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Абда, Вакииъ ва Абу Муовия ривоят қилди, улар: бизга Ҳишом ибн Урва ривоят қилди, дедилар, отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Фотима бинт Абу Ҳубайш Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Мен истиҳоза (ортиқча қон) кўрадиган аёлман ва покланмайман, намозни тарк этайми?» деди. У: «Йўқ, бу фақат (қон) томири холос, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса ўзингдан қонни ювгин ва намоз ўқигин,» дедилар.

360-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ امْرَأَةً، مُسْتَحَاضَةً عَلَى عَهْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قِيلَ لَهَا إِنَّهُ عِرْقٌ عَانِدٌ وَأُمِرَتْ أَنْ تُؤَخِّرَ الظُّهْرَ وَتُعَجِّلَ الْعَصْرَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتُؤَخِّرَ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلَ الْعِشَاءَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ غُسْلاً وَاحِدًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) замонида истиҳоза кўрадиган бир аёлга: «Бу тўхтамайдиган (қайсар) томирдир,» дейилди. Унга пешинни кечиктириб, асрни эртароқ ўқиши ва иккови учун битта ғусл қилиши, шомни кечиктириб, хуфтонни эртароқ ўқиши ва иккови учун битта ғусл қилиши, ҳамда бомдод намози учун битта ғусл қилиши буюрилди.

361-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ، قَالَتْ قُلْتُ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِنَّهَا مُسْتَحَاضَةٌ ‏.‏ فَقَالَ ‏ "‏ تَجْلِسُ أَيَّامَ أَقْرَائِهَا ثُمَّ تَغْتَسِلُ وَتُؤَخِّرُ الظُّهْرَ وَتُعَجِّلُ الْعَصْرَ وَتَغْتَسِلُ وَتُصَلِّي وَتُؤَخِّرُ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلُ الْعِشَاءَ وَتَغْتَسِلُ وَتُصَلِّيهِمَا جَمِيعًا وَتَغْتَسِلُ لِلْفَجْرِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Суфёндан, у Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у ал-Қосимдан, у Зайнаб бинти Жаҳшдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (бир аёл ҳақида): «У истиҳоза (касаллиги) билан оғриган,» дедим. У: «У ўз (одатий) ҳайз кунларини ўтирсин (яъни намозни тарк этсин), сўнг ғусл қилсин ва пешинни кечиктириб, асрни тезлатиб, ғусл қилиб, (иккаласини) ўқисин; шомни кечиктириб, хуфтонни тезлатиб, ғусл қилиб, иккаласини бирга ўқисин ва бомдод учун ғусл қилсин,» дедилар.»

362-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، - وَهُوَ ابْنُ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ - عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ أَبِي حُبَيْشٍ، أَنَّهَا كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا كَانَ دَمُ الْحَيْضِ - فَإِنَّهُ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ - فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي فَإِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ هَذَا مِنْ كِتَابِهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга ибн Абу Адий ривоят қилди, Муҳаммад ибн Амрдан — у ибн Алқама ибн Ваққосдир — у ибн Шиҳобдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Фотима бинти Абу Ҳубайшдан (ривоят қилдики), у истиҳоза (касаллиги) билан оғрир эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Агар (қон) ҳайз қони бўлса — чунки у таниб олинадиган қора қондир — намоздан тўхта. Агар бошқаси (яъни бошқа қон) бўлса, таҳорат ол, чунки у фақат (қон) томиридир,» дедилар. Муҳаммад ибн ал-Мусанно деди: бизга ибн Абу Адий буни ўз китобидан ривоят қилди.

363-ҳадис

وَأَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، مِنْ حِفْظِهِ قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، كَانَتْ تُسْتَحَاضُ فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ دَمَ الْحَيْضِ دَمٌ أَسْوَدُ يُعْرَفُ فَإِذَا كَانَ ذَلِكِ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ فَإِذَا كَانَ الآخَرُ فَتَوَضَّئِي وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ وَلَمْ يَذْكُرْ أَحَدٌ مِنْهُمْ مَا ذَكَرَ ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ ‏.‏

Ва бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга ибн Абу Адий ёдидан ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Амр ривоят қилди, ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинти Абу Ҳубайш истиҳоза (касаллиги) билан оғрир эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Албатта, ҳайз қони таниб олинадиган қора қондир. Агар шундай бўлса, намоздан тўхта. Агар бошқаси бўлса, таҳорат олиб, намоз ўқи,» дедилар. Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу ҳадисни биттадан ортиқ (рови) ривоят қилган, бироқ улардан ҳеч бири ибн Абу Адий зикр қилган нарсани зикр қилмаган. Аллаҳ таоло энг яхши билгувчидир.

364-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، عَنْ حَمَّادٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اسْتُحِيضَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ فَسَأَلَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَتَوَضَّئِي وَصَلِّي فَإِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحَيْضَةِ ‏"‏ ‏.‏ قِيلَ لَهُ فَالْغُسْلُ قَالَ ‏"‏ وَذَلِكَ لاَ يَشُكُّ فِيهِ أَحَدٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ ‏"‏ وَتَوَضَّئِي ‏"‏ ‏.‏ غَيْرُ حَمَّادٍ وَاللَّهُ تَعَالَى أَعْلَمُ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, Ҳаммоддан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Фотима бинти Абу Ҳубайш истиҳоза (касаллиги) билан оғриб қолди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраб: «Эй Расулуллаҳ, мен истиҳоза билан оғриб, покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, таҳорат олиб, намоз ўқи. Чунки бу фақат (қон) томиридир, ҳайз эмас,» дедилар. Унга (ровилардан бирига): «Ғусл-чи?» дейилди. У: «Бунда ҳеч ким шубҳа қилмайди,» деди.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу ҳадисни биттадан ортиқ (рови) Ҳишом ибн Урвадан ривоят қилган, бироқ Ҳаммоддан бошқаси унда «ва таҳорат ол» (сўзини) зикр қилмаган. Аллаҳ таоло энг яхши билгувчидир.

365-ҳадис

أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، أَتَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ فَلاَ أَطْهُرُ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَأَمْسِكِي عَنِ الصَّلاَةِ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Сувайд ибн Наср хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Фотима бинти Абу Ҳубайш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди ва: «Эй Расулуллаҳ, мен истиҳоза билан оғриб, покланмаяпман,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намоздан тўхта, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, намоз ўқи,» дедилар.

366-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ أَبِي حُبَيْشٍ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ أَطْهُرُ أَفَأَدَعُ الصَّلاَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّمَا ذَلِكِ عِرْقٌ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا ذَهَبَ قَدْرُهَا فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ وَصَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Фотима бинти Абу Ҳубайш Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Мен покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, бу (қон) томир(қони)дир, ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, унинг миқдори (одатдаги муддати) ўтиб кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, намоз ўқи,» дедилар.»

367-ҳадис

أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، قَالَ سَمِعْتُ هِشَامًا، يُحَدِّثُ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ بِنْتَ أَبِي حُبَيْشٍ، قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لاَ أَطْهُرُ أَفَأَتْرُكُ الصَّلاَةَ قَالَ ‏"‏ لاَ إِنَّمَا هُوَ عِرْقٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ خَالِدٌ وَفِيمَا قَرَأْتُ عَلَيْهِ ‏"‏ وَلَيْسَتْ بِالْحِيضَةِ فَإِذَا أَقْبَلَتِ الْحِيضَةُ فَدَعِي الصَّلاَةَ وَإِذَا أَدْبَرَتْ فَاغْسِلِي عَنْكِ الدَّمَ ثُمَّ صَلِّي ‏"‏ ‏.‏

Бизга Абул-Ашъас хабар берди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: мен Ҳишомнинг отасидан, у Оишадан (ривоят қилаётганини) эшитдим (ки), Абу Ҳубайшнинг қизи: «Эй Расулуллаҳ, мен покланмаяпман; намозни тарк этайми?» деди. У: «Йўқ, бу фақат (қон) томиридир,» дедилар. Холид деди: мен унга ўқиб берган (ривоятда эса) шундай (дейилган): «...ва у ҳайз эмас. Ҳайз келганда намозни тарк эт, у кетганда эса қонни ўзингдан ювиб, сўнг намоз ўқи.»

368-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَتْ أُمُّ عَطِيَّةَ كُنَّا لاَ نَعُدُّ الصُّفْرَةَ وَالْكُدْرَةَ شَيْئًا ‏.‏

Бизга Амр ибн Зуроро хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, Айюбдан, у Муҳаммаддан (ривоят қилдики), у деди: «Умм Атийя: «Биз сарғиш ва лойқа (рангли ажралмани ҳайздан кейин) ҳеч нарса (деб) санамас эдик,» деди.»

369-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ كَانَتِ الْيَهُودُ إِذَا حَاضَتِ الْمَرْأَةُ مِنْهُمْ لَمْ يُؤَاكِلُوهُنَّ وَلاَ يُشَارِبُوهُنَّ وَلاَ يُجَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ فَسَأَلُوا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏{‏ وَيَسْأَلُونَكَ عَنِ الْمَحِيضِ قُلْ هُوَ أَذًى ‏}‏ الآيَةَ فَأَمَرَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُؤَاكِلُوهُنَّ وَيُشَارِبُوهُنَّ وَيُجَامِعُوهُنَّ فِي الْبُيُوتِ وَأَنْ يَصْنَعُوا بِهِنَّ كُلَّ شَىْءٍ مَا خَلاَ الْجِمَاعَ ‏.‏ فَقَالَتِ الْيَهُودُ مَا يَدَعُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا مِنْ أَمْرِنَا إِلاَّ خَالَفَنَا ‏.‏ فَقَامَ أُسَيْدُ بْنُ حُضَيْرٍ وَعَبَّادُ بْنُ بِشْرٍ فَأَخْبَرَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالاَ أَنُجَامِعُهُنَّ فِي الْمَحِيضِ فَتَمَعَّرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَمَعُّرًا شَدِيدًا حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ قَدْ غَضِبَ فَقَامَا فَاسْتَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هَدِيَّةَ لَبَنٍ فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمَا فَرَدَّهُمَا فَسَقَاهُمَا فَعُرِفَ أَنَّهُ لَمْ يَغْضَبْ عَلَيْهِمَا ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: «Яҳудийлар улар ичидан бирор аёл ҳайз кўрганда, у билан бирга овқатланмас, ичмас ва уйларда у билан бирга турмас эдилар. Шунда (саҳобалар) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрашди ва Аллаҳ азза ва жалла: «Сендан ҳайз ҳақида сўрайдилар. Айт: «У бир азоб (зарари бор нарса)дир...»» оятини нозил қилди (Бақара сураси, 222). Бас, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга (аёллар) билан бирга овқатланишни, ичишни, уйларда у билан бирга бўлишни ва жимаъдан бошқа ҳар нарсани улар билан қилишни буюрдилар. Шунда яҳудийлар: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг ишларимиздан ҳеч нарсани бизга мухолиф бўлмай қолдирмайди,» дедилар. Бас, Усайд ибн Ҳузайр ва Аббод ибн Бишр ўринларидан туриб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га (буни) хабар қилдилар ва: «Ҳайз вақтида улар билан жимаъ қилайликми?» дедилар. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзлари шу қадар ўзгардики, биз уларнинг ғазабланганларини гумон қилдик. Бас, улар (иккови) ўринларидан турдилар. (Шу пайт) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сут ҳадя келди, У эса уларнинг ортидан (одам) юбориб, икковини қайтартирди ва уларга (сут) ичирди. Шунда У уларга ғазабланмаганлари маълум бўлди.»

370-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَكَمُ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ مِقْسَمٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي الرَّجُلِ يَأْتِي امْرَأَتَهُ وَهِيَ حَائِضٌ يَتَصَدَّقُ بِدِينَارٍ أَوْ بِنِصْفِ دِينَارٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Алий хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Шуъбадан, у деди: менга ал-Ҳакам ривоят қилди, Абдулҳамиддан, у Миқсамдан, у ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, хотини ҳайздор ҳолида унга яқинлашган киши ҳақида (ривоят қилдики): «У бир динор ёки ярим динор садақа қилсин,» (дедилар).

371-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، ح وَأَنْبَأَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي ح، وَأَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - وَهُوَ ابْنُ الْحَارِثِ - قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ، حَدَّثَتْهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ حَدَّثَتْهَا قَالَتْ، بَيْنَمَا أَنَا مُضْطَجِعَةٌ، مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذْ حِضْتُ فَانْسَلَلْتُ فَأَخَذْتُ ثِيَابَ حَيْضَتِي فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَنَفِسْتِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ نَعَمْ فَدَعَانِي فَاضْطَجَعْتُ مَعَهُ فِي الْخَمِيلَةِ ‏.‏ وَاللَّفْظُ لِعُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ سَعِيدٍ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди; (бошқа йўл билан) бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди; (яна бошқа йўл билан) бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид — у ибн ал-Ҳорисдир — ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ривоят қилди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у деди: менга Абу Салама ривоят қилди (ки), Зайнаб бинти Абу Салама унга ривоят қилган, Умм Салама унга ривоят қилиб, деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга ётган эдим, бирдан ҳайз кўрдим. Шунда аста сирғалиб чиқиб, ҳайз (вақти)даги кийимларимни олдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳайз кўрдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа,» дедим. Сўнг У мени чақирдилар ва мен У билан бирга кўрпа (хамила) остида ётдим.» Сўз (матни) Убайдуллоҳ ибн Саидникидир.

372-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ جَابِرِ بْنِ صُبْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ خِلاَسًا، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم نَبِيتُ فِي الشِّعَارِ الْوَاحِدِ وَأَنَا طَامِثٌ حَائِضٌ فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ غَسَلَ مَكَانَهُ لَمْ يَعْدُهُ ثُمَّ صَلَّى فِيهِ ثُمَّ يَعُودُ فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ غَسَلَ مَكَانَهُ لَمْ يَعْدُهُ وَصَلَّى فِيهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Жобир ибн Субҳдан, у деди: мен Хилосдан Оишадан ривоят қилиб (айтаётганини) эшитдим (ки), у деди: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) битта ёпинчиқ остида тунар эдик, мен ҳайздор — ҳайз кўрган ҳолда (бўлар эдим). Агар мендан унга бирор нарса (қон) юқса, У фақат ўша жойини ювар, ундан оширмас, сўнг ўша (кийим)да намоз ўқир, кейин яна (ётишга) қайтар эди. Агар мендан яна унга бирор нарса юқса, шунга ўхшаш қилар — ўша жойини ювиб, ундан оширмас ва ўша (кийим)да намоз ўқир эди.»

373-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُرَحْبِيلَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْمُرُ إِحْدَانَا إِذَا كَانَتْ حَائِضًا أَنْ تَشُدَّ إِزَارَهَا ثُمَّ يُبَاشِرُهَا ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга Абул-Аҳвас ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Амр ибн Шураҳбилдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) биздан бирор (аёл) ҳайздор бўлганда, унга изорини (белбоғини) маҳкам боғлашни буюрар, сўнг у билан яқинлашар (мубошарат қилар) эди.»

374-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَتْ إِحْدَانَا إِذَا حَاضَتْ أَمَرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ تَتَّزِرَ ثُمَّ يُبَاشِرُهَا ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир хабар берди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Биздан бирор (аёл) ҳайз кўрганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга изор (белбоғ) боғлашни буюрар, сўнг у билан яқинлашар (мубошарат қилар) эди.»

375-ҳадис

أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ عَيَّاشٍ، - وَهُوَ أَبُو بَكْرٍ - عَنْ صَدَقَةَ بْنِ سَعِيدٍ، ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا حَدَّثَنَا جُمَيْعُ بْنُ عُمَيْرٍ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ مَعَ أُمِّي وَخَالَتِي فَسَأَلَتَاهَا كَيْفَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَصْنَعُ إِذَا حَاضَتْ إِحْدَاكُنَّ قَالَتْ كَانَ يَأْمُرُنَا إِذَا حَاضَتْ إِحْدَانَا أَنْ تَتَّزِرَ بِإِزَارٍ وَاسِعٍ ثُمَّ يَلْتَزِمُ صَدْرَهَا وَثَدْيَيْهَا ‏.‏

Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий хабар берди, ибн Айёшдан — у Абу Бакрдир — у Садақа ибн Саиддан, сўнг маъноси шундай бўлган бир сўзни зикр қилиб (деди): бизга Жумайъ ибн Умайр ривоят қилди, у деди: «Мен онам ва холам билан бирга Оишанинг олдига кирдим. Улар ундан: «Сизлардан бирор (аёл) ҳайз кўрганда, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қандай қилар эдилар?» деб сўрашди. У: «Биздан бирор (аёл) ҳайз кўрганда, У бизга кенг изор (белбоғ) боғлашни буюрар, сўнг (унинг) кўкраги ва кўкракларига (яқинлашиб) қучоқлар эди,» деди.»

376-ҳадис

أَخْبَرَنَا الْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ وَهْبٍ، عَنْ يُونُسَ، وَاللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حَبِيبٍ، مَوْلَى عُرْوَةَ عَنْ بُدَيَّةَ، - وَكَانَ اللَّيْثُ يَقُولُ نَدَبَةَ - مَوْلاَةِ مَيْمُونَةَ عَنْ مَيْمُونَةَ قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُبَاشِرُ الْمَرْأَةَ مِنْ نِسَائِهِ وَهِيَ حَائِضٌ إِذَا كَانَ عَلَيْهَا إِزَارٌ يَبْلُغُ أَنْصَافَ الْفَخِذَيْنِ وَالرُّكْبَتَيْنِ فِي حَدِيثِ اللَّيْثِ تَحْتَجِزُ بِهِ ‏.‏

Бизга ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен ҳам эшитиб турган ҳолатда — хабар берди, ибн Ваҳбдан, у Юнус ва ал-Лайсдан, улар ибн Шиҳобдан, у Урванинг озод қилинган қули Ҳабибдан, у Будайядан — ал-Лайс уни Надаба дер эди — у Маймунанинг озод қилинган чўрисидир, у Маймунадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хотинларидан бирор аёл ҳайздор бўлганда, агар унинг устида сонларнинг ярмига ёки тиззаларигача етадиган изор (белбоғ) бўлса, у билан яқинлашар (мубошарат қилар) эди.» Ал-Лайснинг ривоятида: «...у ўша (изор) билан (ўраб) беркитар эди,» (деб келади).

377-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ جَمِيلِ بْنِ طَرِيفٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَزِيدُ بْنُ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ شُرَيْحٍ، أَنَّهُ سَأَلَ عَائِشَةَ هَلْ تَأْكُلُ الْمَرْأَةُ مَعَ زَوْجِهَا وَهِيَ طَامِثٌ قَالَتْ نَعَمْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدْعُونِي فَآكُلُ مَعَهُ وَأَنَا عَارِكٌ كَانَ يَأْخُذُ الْعَرْقَ فَيُقْسِمُ عَلَىَّ فِيهِ فَأَعْتَرِقُ مِنْهُ ثُمَّ أَضَعُهُ فَيَأْخُذُهُ فَيَعْتَرِقُ مِنْهُ وَيَضَعُ فَمَهُ حَيْثُ وَضَعْتُ فَمِي مِنَ الْعَرْقِ وَيَدْعُو بِالشَّرَابِ فَيُقْسِمُ عَلَىَّ فِيهِ مِنْ قَبْلِ أَنْ يَشْرَبَ مِنْهُ فَآخُذُهُ فَأَشْرَبُ مِنْهُ ثُمَّ أَضَعُهُ فَيَأْخُذُهُ فَيَشْرَبُ مِنْهُ وَيَضَعُ فَمَهُ حَيْثُ وَضَعْتُ فَمِي مِنَ الْقَدَحِ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саид ибн Жамил ибн Тариф хабар берди, у деди: бизга Язид ибн ал-Миқдом ибн Шурайҳ ибн Ҳонеъ хабар берди, отасидан, у Шурайҳдан (ривоят қилдики), у Оишадан: «Аёл киши ҳайздор ҳолида эри билан бирга овқатлана оладими?» деб сўради. У: «Ҳа. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени чақирар, мен У билан бирга ҳайздор ҳолимда овқатланар эдим. У (этида гўшт қолган) суякни олиб, ундан мен аввал (ейишимга) қасам ичирар, мен ундан тишлаб ер, сўнг қўяр эдим. Кейин У уни олиб, ундан тишлар ва оғзини мен суякдан оғзимни қўйган жойга қўяр эди. Ва У ичимлик сўрар, ундан ичишидан олдин мен аввал (ичишимга) қасам ичирар, мен уни олиб, ундан ичар, сўнг қўяр эдим. Кейин У уни олиб, ундан ичар ва оғзини мен қадаҳдан оғзимни қўйган жойга қўяр эди,» деди.»

378-ҳадис

أَخْبَرَنِي أَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْوَزَّانُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَمْرٍو، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ فَاهُ عَلَى الْمَوْضِعِ الَّذِي أَشْرَبُ مِنْهُ وَيَشْرَبُ مِنْ فَضْلِ شَرَابِي وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

Менга Айюб ибн Муҳаммад ал-Ваззон хабар берди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Амр ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у ал-Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мен ичган жойга оғзини қўяр ва мен ҳайздор ҳолимда менинг (ичиб қолдирган) сарқит ичимлигимдан ичар эди.»

379-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مِسْعَرٍ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، تَقُولُ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنَاوِلُنِي الإِنَاءَ فَأَشْرَبُ مِنْهُ وَأَنَا حَائِضٌ ثُمَّ أُعْطِيهِ فَيَتَحَرَّى مَوْضِعَ فَمِي فَيَضَعُهُ عَلَى فِيهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Мисъардан, у Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Мен Оиша (розияллаҳу анҳо)нинг шундай деганини эшитдим: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга идишни узатардилар, мен ҳайзли ҳолимда ундан ичардим, сўнг уни (қайтариб) берардим. Шунда у оғзим теган жойни излаб топиб, уни ўз оғизларига қўярдилар.»

380-ҳадис

أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ، وَسُفْيَانُ، عَنِ الْمِقْدَامِ بْنِ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أَشْرَبُ مِنَ الْقَدَحِ وَأَنَا حَائِضٌ، فَأُنَاوِلُهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَيَضَعُ فَاهُ عَلَى مَوْضِعِ فِيَّ فَيَشْرَبُ مِنْهُ وَأَتَعَرَّقُ مِنَ الْعَرْقِ وَأَنَا حَائِضٌ فَأُنَاوِلُهُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَيَضَعُ فَاهُ عَلَى مَوْضِعِ فِيَّ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон хабар берди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Мисъар ва Суфён ривоят қилди, Миқдом ибн Шурайҳдан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ҳайзли ҳолимда қадаҳдан ичардим, сўнг уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га узатардим. Шунда у оғзларини оғзим теган жойга қўйиб, ундан ичардилар. Яна мен ҳайзли ҳолимда суякдан (қолган гўштни) тишлаб ердим, сўнг уни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га узатардим. Шунда у оғзларини оғзим теган жойга қўярдилар.»

381-ҳадис

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَأْسُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حِجْرِ إِحْدَانَا وَهِيَ حَائِضٌ وَهُوَ يَقْرَأُ الْقُرْآنَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Али ибн Ҳужр хабар берди — (матн) уники (Али ибн Ҳужрники) — улар дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, Мансурдан, у онасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошлари биздан биримизнинг бағримизда бўларди, у (аёл эса) ҳайзли бўларди, у (Набий) эса Қуръон ўқирдилар.»

382-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ مُعَاذَةَ الْعَدَوِيَّةِ، قَالَتْ سَأَلَتِ امْرَأَةٌ عَائِشَةَ أَتَقْضِي الْحَائِضُ الصَّلاَةَ فَقَالَتْ أَحَرُورِيَّةٌ أَنْتِ قَدْ كُنَّا نَحِيضُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلاَ نَقْضِي وَلاَ نُؤْمَرُ بِقَضَاءٍ ‏.‏

Бизга Амр ибн Зуроро хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, Айюбдан, у Абу Қилоабадан, у Муъоза ал-Адавийядан (ривоят қилдики), у деди: Бир аёл Оиша (розияллаҳу анҳо)дан: «Ҳайзли аёл (қолдирган) намозини қазо қиладими?» деб сўради. Шунда у: «Сен Ҳаруриямисан? Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида ҳайз кўрардик, лекин (намозни) қазо қилмас эдик ва бизга қазо қилиш ҳам буюрилмасди,» деди.

383-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ كَيْسَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ بَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْجِدِ إِذْ قَالَ ‏"‏ يَا عَائِشَةُ نَاوِلِينِي الثَّوْبَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتْ إِنِّي لاَ أُصَلِّي ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّهُ لَيْسَ فِي يَدِكِ ‏"‏ ‏.‏ فَنَاوَلَتْهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанна хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, Язид ибн Кайсондан, у деди: менга Абу Ҳозим ривоят қилди, у деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) масжидда эканлар, бирдан: «Эй Оиша, менга либосни узатиб юбор,» дедилар. У: «Мен намоз ўқиётганим йўқ (ҳайздаман),» деди. Шунда у: «У сенинг қўлингда (нажас) эмас-ку,» дедилар. Бас, у уни узатиб берди.

384-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، ح وَأَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَتْ عَائِشَةُ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ نَاوِلِينِي الْخُمْرَةَ مِنَ الْمَسْجِدِ ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ إِنِّي حَائِضٌ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَيْسَتْ حَيْضَتُكِ فِي يَدِكِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Абийдадан, у ал-Аъмашдан; (бошқа санад) яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Собит ибн Убайддан, у Қосим ибн Муҳаммаддан (ривоят қилдики), у деди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Масжиддан жайнамозни узатиб юбор,» дедилар. Мен: «Мен ҳайзлиман,» дедим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сенинг ҳайзинг қўлингда эмас-ку,» дедилар.

384.2-ҳадис

قَالَ إِسْحَاقُ أَنْبَأَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

Ишоқ деди: бизга Абу Муовия хабар берди, ал-Аъмашдан, мана шу санад билан унга ўхшашини (ривоят қилди).

385-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْبُوذٍ، عَنْ أُمِّهِ، أَنَّ مَيْمُونَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ رَأْسَهُ فِي حِجْرِ إِحْدَانَا فَيَتْلُو الْقُرْآنَ وَهِيَ حَائِضٌ وَتَقُومُ إِحْدَانَا بِخُمْرَتِهِ إِلَى الْمَسْجِدِ فَتَبْسُطُهَا وَهِيَ حَائِضٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, Суфёндан, у Манбуздан, у онасидан (ривоят қилдики), Маймуна (розияллаҳу анҳо) деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошларини биздан биримизнинг бағримизга қўйиб Қуръон тиловат қилардилар, у (аёл) эса ҳайзли бўларди. Биздан биримиз ҳайзли ҳолида унинг жайнамозини масжидга олиб бориб ёзарди.»

386-ҳадис

أَخْبَرَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا كَانَتْ تُرَجِّلُ رَأْسَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ حَائِضٌ وَهُوَ مُعْتَكِفٌ فَيُنَاوِلُهَا رَأْسَهُ وَهِيَ فِي حُجْرَتِهَا ‏.‏

Бизга Наср ибн Али хабар берди, у деди: бизга Абдулааъло ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у ҳайзли ҳолида ва у (Набий) эътикофда бўлганларида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошларини тарарди. У (Набий) бошларини унга узатардилар, у эса ўз ҳужрасида бўларди.

387-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُدْنِي إِلَىَّ رَأْسَهُ وَهُوَ مُعْتَكِفٌ فَأَغْسِلُهُ وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, у деди: менга Суфён ривоят қилди, у деди: менга Мансур ривоят қилди, Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эътикофда бўлганларида бошларини менга яқинлаштирардилар, мен эса ҳайзли ҳолимда уни ювардим.»

388-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْفُضَيْلُ، - وَهُوَ ابْنُ عِيَاضٍ - عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ تَمِيمِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُخْرِجُ رَأْسَهُ مِنَ الْمَسْجِدِ وَهُوَ مُعْتَكِفٌ فَأَغْسِلُهُ وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Фузайл — у Иёз ўғли — ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Тамим ибн Саламадан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эътикофда бўлганларида бошларини масжиддан чиқарардилар, мен эса ҳайзли ҳолимда уни ювардим.

389-ҳадис

أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنْتُ أُرَجِّلُ رَأْسَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا حَائِضٌ ‏.‏

Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен ҳайзли ҳолимда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошларини тарардим.»

390-ҳадис

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ أَنْبَأَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ حَفْصَةَ، قَالَتْ كَانَتْ أُمُّ عَطِيَّةَ لاَ تَذْكُرُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ قَالَتْ بِأَبَا ‏.‏ فَقُلْتُ أَسَمِعْتِ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ كَذَا وَكَذَا قَالَتْ نَعَمْ بِأَبَا قَالَ ‏ "‏ لِتَخْرُجِ الْعَوَاتِقُ وَذَوَاتُ الْخُدُورِ وَالْحُيَّضُ فَيَشْهَدْنَ الْخَيْرَ وَدَعْوَةَ الْمُسْلِمِينَ وَتَعْتَزِلِ الْحُيَّضُ الْمُصَلَّى ‏"‏ ‏.‏

Бизга Амр ибн Зуроро хабар берди, у деди: бизга Исмоил хабар берди, Айюбдан, у Ҳафсадан (ривоят қилдики), у деди: Умм Атийя Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни эслаганида албатта: «Отам (унга) фидо бўлсин,» дерди. Мен: «Сен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бундай-бундай деганларини эшитганмидинг?» дедим. У: «Ҳа, отам (унга) фидо бўлсин,» деди. У (Набий): «Вояга етган қизлар, парда ортида ўтирган (қизлар) ва ҳайзли аёллар чиқсинлар, яхшиликка ва мусулмонларнинг дуосига ҳозир бўлсинлар, аммо ҳайзли аёллар намозгоҳдан четда турсинлар,» дедилар.

391-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ صَفِيَّةَ بِنْتَ حُيَىٍّ قَدْ حَاضَتْ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لَعَلَّهَا تَحْبِسُنَا أَلَمْ تَكُنْ طَافَتْ مَعَكُنَّ بِالْبَيْتِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ بَلَى ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَاخْرُجْنَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн ал-Қосим ривоят қилди, у деди: менга Молик хабар берди, Абдуллоҳ ибн Абу Бакрдан, у отасидан, у Амрадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Сафийя бинти Ҳуяй ҳайз кўрди,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Балки у бизни ушлаб қолар. Ахир у сизлар билан бирга Байтни тавоф қилмаганмиди?» дедилар. У: «Албатта (қилган эди),» деди. У: «Унда (йўлга) чиқинглар,» дедилар.

392-ҳадис

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ قُدَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، فِي حَدِيثِ أَسْمَاءَ بِنْتِ عُمَيْسٍ حِينَ نُفِسَتْ بِذِي الْحُلَيْفَةِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لأَبِي بَكْرٍ ‏ "‏ مُرْهَا أَنْ تَغْتَسِلَ وَتُهِلَّ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Қудома хабар берди, у деди: бизга Жарир ривоят қилди, Яҳё ибн Саиддан, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллаҳу анҳумо)дан — Асмо бинти Умайснинг Зул-Ҳулайфада нифос кўргани ҳақидаги ҳадисда — (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Бакр (розияллаҳу анҳу)га: «Унга ғусл қилишни ва талбияни айтиб (эҳромга киришни) буюр,» дедилар.

393-ҳадис

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْوَارِثِ، عَنْ حُسَيْنٍ، - يَعْنِي الْمُعَلِّمَ - عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ سَمُرَةَ، قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أُمِّ كَعْبٍ مَاتَتْ فِي نِفَاسِهَا فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الصَّلاَةِ فِي وَسَطِهَا ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада хабар берди, Абдулворисдан, у Ҳусайндан — яъни ал-Муаллимдан — у Ибн Бурайдадан, у Самура (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга нифосида вафот этган Умм Каъб учун (жаноза) намозини ўқидим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозда унинг ўрта қисми рўпарасида турдилар.»

394-ҳадис

أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ فَاطِمَةَ بِنْتِ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ، - وَكَانَتْ تَكُونُ فِي حِجْرِهَا - أَنَّ امْرَأَةً اسْتَفْتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ دَمِ الْحَيْضِ يُصِيبُ الثَّوْبَ فَقَالَ ‏ "‏ حُتِّيهِ وَاقْرُصِيهِ وَانْضَحِيهِ وَصَلِّي فِيهِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Ҳабиб ибн Арабий хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у Фотима бинти ал-Мунзирдан, у Асмо бинти Абу Бакр (розияллаҳу анҳумо)дан — у (Фотима) унинг тарбиясида бўлар эди — (ривоят қилдики), бир аёл Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан либосга теккан ҳайз қони ҳақида фатво сўради. Шунда у: «Уни қириб ташла, сўнг (сув билан) ишқала, сўнг сув сеп ва унда намоз ўқи,» дедилар.

395-ҳадис

أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو الْمِقْدَامِ، ثَابِتٌ الْحَدَّادُ عَنْ عَدِيِّ بْنِ دِينَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ أُمَّ قَيْسٍ بِنْتَ مِحْصَنٍ، أَنَّهَا سَأَلَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ دَمِ الْحِيضَةِ يُصِيبُ الثَّوْبَ قَالَ ‏ "‏ حُكِّيهِ بِضِلَعٍ وَاغْسِلِيهِ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Суфёндан, у деди: менга Абу Миқдом Собит ал-Ҳаддод ривоят қилди, Адий ибн Динордан (ривоят қилдики), у деди: Мен Умм Қайс бинти Миҳсаннинг шундай деганини эшитдим: у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан либосга теккан ҳайз қони ҳақида сўради. У: «Уни бирор суяк (парчаси) билан қириб ташла ва сув ҳамда сидр (барги) билан юв,» дедилар.