Назрни ўзига вожиб қилиб, уни адо этолмаган кишининг вазифаси

Dehqonchilik kitobi · 3 ҳадис

باب مَا الْوَاجِبُ عَلَى مَنْ أَوْجَبَ عَلَى نَفْسِهِ نَذْرًا فَعَجَزَ عَنْهُ ‏.‏

أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا حَمَّادُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ رَأَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم رَجُلاً يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ فَقَالَ ‏"‏ مَا هَذَا ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ إِلَى بَيْتِ اللَّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ مُرْهُ فَلْيَرْكَبْ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Масъада хабар берди, Ҳумайддан, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини икки кишининг орасида (суяб) етаклаб келинаётганини кўрдилар-да: «Бу нима?» дедилар. Улар: «У Аллаҳнинг уйига (Каъбага) пиёда боришни назр қилган эди,» дедилар. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бу (киши)нинг ўзини азоблашидан бениёздир. Унга буюр, мингашсин (от-уловга минсин),» дедилар.

أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَيْخٍ يُهَادَى بَيْنَ اثْنَيْنِ فَقَالَ ‏"‏ مَا بَالُ هَذَا ‏"‏ ‏.‏ قَالُوا نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ إِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ مُرْهُ فَلْيَرْكَبْ ‏"‏ ‏.‏ فَأَمَرَهُ أَنْ يَرْكَبَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳумайд ривоят қилди, Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки (киши) орасида (суяб) етаклаб келинаётган бир кекса кишининг ёнидан ўтиб қолдилар-да: «Бу (киши)га нима бўлган?» дедилар. Улар: «У пиёда боришни назр қилган эди,» дедилар. У (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бу (киши)нинг ўзини азоблашидан бениёздир. Унга буюр, мингашсин,» дедилар. Шундай қилиб унга мингашишни буюрдилар.

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ حَفْصٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ طَهْمَانَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ أَتَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى رَجُلٍ يُهَادَى بَيْنَ ابْنَيْهِ فَقَالَ ‏"‏ مَا شَأْنُ هَذَا ‏"‏ ‏.‏ فَقِيلَ نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ إِلَى الْكَعْبَةِ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَصْنَعُ بِتَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ شَيْئًا ‏"‏ ‏.‏ فَأَمَرَهُ أَنْ يَرْكَبَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Ҳафс хабар берди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: менга Иброҳим ибн Таҳмон ривоят қилди, Яҳё ибн Саиддан, у Ҳумайд ат-Тавилдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки ўғлининг орасида (суяб) етаклаб келинаётган бир кишининг олдига келдилар-да: «Бу (киши)нинг аҳволи нима?» дедилар. Айтилди: «У Каъбага пиёда боришни назр қилган эди.» Шунда у (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бу (киши)нинг ўзини азоблашидан бирор нарса олмайди (фойда топмайди),» дедилар. Ва унга мингашишни буюрдилар.