أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا الدَّرَاوَرْدِيُّ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، قَالَ رَأَيْتُ ابْنَ عُمَرَ يُصَفِّرُ لِحْيَتَهُ بِالْخَلُوقِ فَقُلْتُ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّكَ تُصَفِّرُ لِحْيَتَكَ بِالْخَلُوقِ . قَالَ إِنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَفِّرُ بِهَا لِحْيَتَهُ وَلَمْ يَكُنْ شَىْءٌ مِنَ الصِّبْغِ أَحَبَّ إِلَيْهِ مِنْهَا وَلَقَدْ كَانَ يَصْبُغُ بِهَا ثِيَابَهُ كُلَّهَا حَتَّى عِمَامَتَهُ . قَالَ أَبُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَهَذَا أَوْلَى بِالصَّوَابِ مِنْ حَدِيثِ قُتَيْبَةَ .
Бизга Яъқуб ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга ад-Даровардий, Зайд ибн Асламдан (ривоят қилдики), у деди: мен Ибн Умарнинг соқолини халуқ (хушбўй бўёқ) билан сариқ қилаётганини кўрдим ва айтдим: «Эй Абу Абдурраҳмон, сен соқолингни халуқ билан сариқ қиляпсан-ку.» У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг у билан соқолларини сариқ қилаётганларини кўрганман ва у кишига бўёқлардан бошқа ҳеч нарса ундан кўра суюклироқ бўлмаган. Ҳатто у киши барча кийимларини, ҳатто саллаларини ҳам у билан бўяр эдилар.» Абу Абдурраҳмон (Насоий) деди: бу Қутайбанинг ҳадисидан кўра тўғрироқдир.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّهُ سَأَلَهُ هَلْ خَضَبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَمْ يَبْلُغْ ذَلِكَ إِنَّمَا كَانَ شَىْءٌ فِي صُدْغَيْهِ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммом, Қатодадан, у Анасдан (ривоят қилдики), у (Анас)дан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (сочларини) бўяганмидилар?» деб сўради. У деди: «(Оқ соч) у даражага етмаган эди, фақат чаккаларида озгина (оқ соч) бор эди, холос.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُثَنَّى، - يَعْنِي ابْنَ سَعِيدٍ - قَالَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَكُنْ يَخْضِبُ إِنَّمَا كَانَ الشَّمَطُ عِنْدَ الْعَنْفَقَةِ يَسِيرًا وَفِي الصُّدْغَيْنِ يَسِيرًا وَفِي الرَّأْسِ يَسِيرًا .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно хабар бериб, деди: бизга Абдуссамад ривоят қилди, у деди: бизга ал-Мусанно — яъни ибн Саъийд — ривоят қилди, у деди: бизга Қатода, Анасдан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (сочларини) бўямас эдилар, фақат озгина оқ соч пастки лаб остидаги соқолда, озгина чаккаларида ва озгина бошларида бор эди, холос.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ الرُّكَيْنَ، يُحَدِّثُ عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ عَمِّهِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ حَرْمَلَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَكْرَهُ عَشْرَ خِصَالٍ الصُّفْرَةَ يَعْنِي الْخَلُوقَ وَتَغْيِيرَ الشَّيْبِ وَجَرَّ الإِزَارِ وَالتَّخَتُّمَ بِالذَّهَبِ وَالضَّرْبَ بِالْكِعَابِ وَالتَّبَرُّجَ بِالزِّينَةِ لِغَيْرِ مَحِلِّهَا وَالرُّقَى إِلاَّ بِالْمُعَوِّذَاتِ وَتَعْلِيقَ التَّمَائِمِ وَعَزْلَ الْمَاءِ بِغَيْرِ مَحِلِّهِ وَإِفْسَادَ الصَّبِيِّ غَيْرَ مُحَرِّمِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: мен ар-Рукайнни эшитдим, у ал-Қосим ибн Ҳассондан ривоят қилади, у амакиси Абдурраҳмон ибн Ҳармаладан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики): Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўнта хислатни ёқтирмас эдилар: сариқликни — яъни халуқни, оқ сочни ўзгартиришни, изорни (ерга) судрашни, олтиндан узук тақишни, ошиқ (суяк)лар билан ўйнашни, зийнатни ўринсиз жойда очиб-ёйиб кўрсатишни, муъаввазатлар (паноҳ тилаш оятлари)дан бошқа нарса билан дуо-афсун (руқя) қилишни, туморлар осишни, сувни ўринсиз жойга тўкишни ва болага (унинг онаси билан жинсий яқинлик қилиб) зарар етказишни — бироқ у киши буни ҳаром демадилар.