أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ، قَالَ سَمِعْتُ الرُّكَيْنَ، يُحَدِّثُ عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ عَمِّهِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ حَرْمَلَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، أَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَكْرَهُ عَشْرَ خِصَالٍ الصُّفْرَةَ يَعْنِي الْخَلُوقَ وَتَغْيِيرَ الشَّيْبِ وَجَرَّ الإِزَارِ وَالتَّخَتُّمَ بِالذَّهَبِ وَالضَّرْبَ بِالْكِعَابِ وَالتَّبَرُّجَ بِالزِّينَةِ لِغَيْرِ مَحِلِّهَا وَالرُّقَى إِلاَّ بِالْمُعَوِّذَاتِ وَتَعْلِيقَ التَّمَائِمِ وَعَزْلَ الْمَاءِ بِغَيْرِ مَحِلِّهِ وَإِفْسَادَ الصَّبِيِّ غَيْرَ مُحَرِّمِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга ал-Муътамир ривоят қилди, у деди: мен ар-Рукайнни эшитдим, у ал-Қосим ибн Ҳассондан ривоят қилади, у амакиси Абдурраҳмон ибн Ҳармаладан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан (ривоят қилдики): Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўнта хислатни ёқтирмас эдилар: сариқликни — яъни халуқни, оқ сочни ўзгартиришни, изорни (ерга) судрашни, олтиндан узук тақишни, ошиқ (суяк)лар билан ўйнашни, зийнатни ўринсиз жойда очиб-ёйиб кўрсатишни, муъаввазатлар (паноҳ тилаш оятлари)дан бошқа нарса билан дуо-афсун (руқя) қилишни, туморлар осишни, сувни ўринсиз жойга тўкишни ва болага (унинг онаси билан жинсий яқинлик қилиб) зарар етказишни — бироқ у киши буни ҳаром демадилар.