حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، ح وَحَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَمُوتُ لأَحَدٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ ثَلاَثَةٌ مِنَ الْوَلَدِ فَتَمَسَّهُ النَّارُ إِلاَّ تَحِلَّةَ الْقَسَمِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَمُعَاذٍ وَكَعْبِ بْنِ مَالِكٍ وَعُتْبَةَ بْنِ عَبْدٍ وَأُمِّ سُلَيْمٍ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي ذَرٍّ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي ثَعْلَبَةَ الأَشْجَعِيِّ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَقُرَّةَ بْنِ إِيَاسٍ الْمُزَنِيِّ . قَالَ وَأَبُو ثَعْلَبَةَ الأَشْجَعِيُّ لَهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَدِيثٌ وَاحِدٌ هُوَ هَذَا الْحَدِيثُ وَلَيْسَ هُوَ الْخُشَنِيَّ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у Молик ибн Анасдан; (бошқа иснод) — ва бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмонлардан бирор кишининг уч фарзанди вафот этса, қасам ҳаққини адо этишдан (жаннатга ўтиб кетишдан) бошқа, унга дўзах ўти тегмайди,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Умар, Муоз, Каъб ибн Молик, Утба ибн Абд, Умму Сулайм, Жобир, Анас, Абу Зарр, Ибн Масъуд, Абу Саълаба ал-Ашжаъий, Ибн Аббос, Уқба ибн Омир, Абу Саид ва Қурра ибн Иёс ал-Музанийдан ҳам (ривоят) бор. (У) деди: Абу Саълаба ал-Ашжаъийнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан битта ҳадиси бор, у шу ҳадисдир, ва у ал-Хушаний эмас. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا الْعَوَّامُ بْنُ حَوْشَبٍ، عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ قَدَّمَ ثَلاَثَةً لَمْ يَبْلُغُوا الْحُلُمَ كَانُوا لَهُ حِصْنًا حَصِينًا مِنَ النَّارِ " . قَالَ أَبُو ذَرٍّ قَدَّمْتُ اثْنَيْنِ . قَالَ " وَاثْنَيْنِ " . فَقَالَ أُبَىُّ بْنُ كَعْبٍ سَيِّدُ الْقُرَّاءِ قَدَّمْتُ وَاحِدًا قَالَ " وَوَاحِدًا وَلَكِنْ إِنَّمَا ذَاكَ عِنْدَ الصَّدْمَةِ الأُولَى " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَأَبُو عُبَيْدَةَ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ أَبِيهِ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, у деди: бизга Ишоқ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Аввом ибн Ҳавшаб ривоят қилди, у Абу Муҳаммаддан — Умар ибн ал-Хаттобнинг озод қилинган ғуломидан, у Абу Убайда ибн Абдуллаҳ ибн Масъуддан, у Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кимнинг балоғатга етмаган учта (фарзанди) ўзидан олдин (вафот этиб) кетса, улар у учун дўзахдан (сақловчи) мустаҳкам қалъа бўлади,» дедилар. Абу Зар: «Мен иккитасини олдинга юбордим,» деди. У: «Иккитаси ҳам (шундай),» дедилар. Сўнг қориларнинг сарвари Убай ибн Каъб: «Мен биттасини олдинга юбордим,» деди. У: «Биттаси ҳам (шундай). Лекин бу фақат биринчи мусибат (зарбаси) пайтида (сабр қилган киши учундир),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Абу Убайда отасидан (ҳадис) эшитмаган.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، وَأَبُو الْخَطَّابِ، زِيَادُ بْنُ يَحْيَى الْبَصْرِيُّ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ رَبِّهِ بْنُ بَارِقٍ الْحَنَفِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ جَدِّي أَبَا أُمِّي، سِمَاكَ بْنَ الْوَلِيدِ الْحَنَفِيَّ يُحَدِّثُ أَنَّهُ سَمِعَ ابْنَ عَبَّاسٍ، يُحَدِّثُ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ كَانَ لَهُ فَرَطَانِ مِنْ أُمَّتِي أَدْخَلَهُ اللَّهُ بِهِمَا الْجَنَّةَ " . فَقَالَتْ لَهُ عَائِشَةُ فَمَنْ كَانَ لَهُ فَرَطٌ مِنْ أُمَّتِكَ قَالَ " وَمَنْ كَانَ لَهُ فَرَطٌ يَا مُوَفَّقَةُ " . قَالَتْ فَمَنْ لَمْ يَكُنْ لَهُ فَرَطٌ مِنْ أُمَّتِكَ قَالَ " فَأَنَا فَرَطُ أُمَّتِي لَنْ يُصَابُوا بِمِثْلِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ رَبِّهِ بْنِ بَارِقٍ وَقَدْ رَوَى عَنْهُ غَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ . حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الْمُرَابِطِيُّ، حَدَّثَنَا حَبَّانُ بْنُ هِلاَلٍ، أَنْبَأَنَا عَبْدُ رَبِّهِ بْنُ بَارِقٍ، فَذَكَرَ نَحْوَهُ . وَسِمَاكُ بْنُ الْوَلِيدِ هُوَ أَبُو زُمَيْلٍ الْحَنَفِيُّ .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ва Абул-Хаттоб Зиёд ибн Яҳё ал-Басрий ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абдураббиҳи ибн Бориқ ал-Ҳанафий ривоят қилди, у деди: мен бобом — онамнинг отаси Симок ибн ал-Валид ал-Ҳанафийдан эшитдим, у Ибн Аббосдан эшитганини ривоят қиларди, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитганини (ривоят қилдики), у: «Кимнинг умматимдан иккита (вафот этиб ўзидан) олдин кетгани бўлса, Аллаҳ уни ўша иккиси сабабли жаннатга киритади,» деярдилар. Шунда Оиша унга: «Умматингдан кимнинг битта олдин кетгани бўлса-чи?» деди. У: «Кимнинг биттаси бўлса ҳам (шундай), эй муваффаққа (ҳақ йўлга муваффақ қилинган)!» дедилар. У: «Умматингдан кимнинг олдин кетгани бўлмаса-чи?» деди. У: «Мен умматимнинг олдин кетувчисиман; улар ҳеч қачон мен каби (мусибатга) дучор бўлмайдилар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Абдураббиҳи ибн Бориқнинг ҳадисидан биламиз. Ундан имомлардан бир нечтаси ривоят қилган. Бизга Аҳмад ибн Саид ал-Муробитий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаббон ибн Ҳилол ривоят қилди, бизга Абдураббиҳи ибн Бориқ хабар бериб, шунга ўхшашини зикр қилди. Симок ибн ал-Валид эса Абу Зумайл ал-Ҳанафийдир.