Биродари совчи қўйган аёлга совчилик қилмаслик

Nikoh kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ أَنْ لاَ يَخْطُبَ الرَّجُلُ عَلَى خِطْبَةِ أَخِيهِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَقُتَيْبَةُ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قُتَيْبَةُ يَبْلُغُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَقَالَ أَحْمَدُ - قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لاَ يَبِيعُ الرَّجُلُ عَلَى بَيْعِ أَخِيهِ وَلاَ يَخْطُبُ عَلَى خِطْبَةِ أَخِيهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَمُرَةَ وَابْنِ عُمَرَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ قَالَ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ إِنَّمَا مَعْنَى كَرَاهِيَةِ أَنْ يَخْطُبَ الرَّجُلُ عَلَى خِطْبَةِ أَخِيهِ إِذَا خَطَبَ الرَّجُلُ الْمَرْأَةَ فَرَضِيَتْ بِهِ فَلَيْسَ لأَحَدٍ أَنْ يَخْطُبَ عَلَى خِطْبَتِهِ ‏.‏ وَقَالَ الشَّافِعِيُّ مَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ ‏"‏ لاَ يَخْطُبُ الرَّجُلُ عَلَى خِطْبَةِ أَخِيهِ ‏"‏ ‏.‏ هَذَا عِنْدَنَا إِذَا خَطَبَ الرَّجُلُ الْمَرْأَةَ فَرَضِيَتْ بِهِ وَرَكَنَتْ إِلَيْهِ فَلَيْسَ لأَحَدٍ أَنْ يَخْطُبَ عَلَى خِطْبَتِهِ فَأَمَّا قَبْلَ أَنْ يَعْلَمَ رِضَاهَا أَوْ رُكُونَهَا إِلَيْهِ فَلاَ بَأْسَ أَنْ يَخْطُبَهَا وَالْحُجَّةُ فِي ذَلِكَ حَدِيثُ فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ حَيْثُ جَاءَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ لَهُ أَنَّ أَبَا جَهْمِ بْنَ حُذَيْفَةَ وَمُعَاوِيَةَ بْنَ أَبِي سُفْيَانَ خَطَبَاهَا فَقَالَ ‏"‏ أَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَرَجُلٌ لاَ يَرْفَعُ عَصَاهُ عَنِ النِّسَاءِ وَأَمَّا مُعَاوِيَةُ فَصُعْلُوكٌ لاَ مَالَ لَهُ وَلَكِنِ انْكِحِي أُسَامَةَ ‏"‏ ‏.‏ فَمَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ عِنْدَنَا وَاللَّهُ أَعْلَمُ أَنَّ فَاطِمَةَ لَمْ تُخْبِرْهُ بِرِضَاهَا بِوَاحِدٍ مِنْهُمَا وَلَوْ أَخْبَرَتْهُ لَمْ يُشِرْ عَلَيْهَا بِغَيْرِ الَّذِي ذَكَرَتْ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва Қутайба ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди). Қутайба: «Буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказди,» деди, Аҳмад эса: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтдилар,» деди: «Киши биродарининг савдоси устига савдо қилмасин ва биродарининг совчилиги устига совчилик қилмасин,» дедилар. У деди: бу бобда Самура ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайра ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Молик ибн Анас деди: «Кишининг биродари совчилиги устига совчилик қилиши макруҳ бўлишининг маъноси шуки, агар киши бир аёлга совчилик қилса ва у (аёл) унга рози бўлса, энди ҳеч ким унинг совчилиги устига совчилик қилолмайди.» Шофиий деди: «Бу ҳадис: «Киши биродарининг совчилиги устига совчилик қилмасин,» — нинг маъноси бизнинг назаримизда шуки, агар киши бир аёлга совчилик қилса, у (аёл) унга рози бўлиб, унга мойил бўлса, ҳеч ким унинг совчилиги устига совчилик қилолмайди. Аммо унинг розилиги ёки унга мойиллиги маълум бўлишидан олдин, унга совчилик қилишда ҳеч қандай зарар йўқ. Бунга далил Фотима бинт Қайс ҳадисидир; у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, Абу Жаҳм ибн Ҳузайфа ва Муовия ибн Абу Суфён унга совчилик қилганини айтди. Шунда У: «Абу Жаҳмга келсак, у аёллардан таёғини кўтармайдиган кишидир, Муовияга келсак, у моли йўқ камбағалдир, аммо сен Усомага турмушга чиқ,» дедилар. Бу ҳадиснинг маъноси бизнинг назаримизда — Аллаҳ билувчироқдир — Фотима уларнинг бирортасига розилигини У (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтмаган; агар айтганида эди, У унга ўзи айтгандан бошқасини кўрсатмас эди.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي الْجَهْمِ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَحَدَّثَتْنَا أَنَّ زَوْجَهَا طَلَّقَهَا ثَلاَثًا وَلَمْ يَجْعَلْ لَهَا سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً ‏.‏ قَالَتْ وَوَضَعَ لِي عَشَرَةَ أَقْفِزَةٍ عِنْدَ ابْنِ عَمٍّ لَهُ خَمْسَةً شَعِيرًا وَخَمْسَةً بُرًّا ‏.‏ قَالَتْ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ ‏.‏ قَالَتْ فَقَالَ ‏"‏ صَدَقَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ فَأَمَرَنِي أَنْ أَعْتَدَّ فِي بَيْتِ أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ بَيْتَ أُمِّ شَرِيكٍ بَيْتٌ يَغْشَاهُ الْمُهَاجِرُونَ وَلَكِنِ اعْتَدِّي فِي بَيْتِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَعَسَى أَنْ تُلْقِي ثِيَابَكِ فَلاَ يَرَاكِ فَإِذَا انْقَضَتْ عِدَّتُكِ فَجَاءَ أَحَدٌ يَخْطُبُكِ فَآذِنِينِي ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا انْقَضَتْ عِدَّتِي خَطَبَنِي أَبُو جَهْمٍ وَمُعَاوِيَةُ ‏.‏ قَالَتْ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏"‏ أَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ لاَ مَالَ لَهُ وَأَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَرَجُلٌ شَدِيدٌ عَلَى النِّسَاءِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ فَخَطَبَنِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ فَتَزَوَّجَنِي فَبَارَكَ اللَّهُ لِي فِي أُسَامَةَ ‏.‏ هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَقَدْ رَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي الْجَهْمِ، نَحْوَ هَذَا الْحَدِيثِ وَزَادَ فِيهِ فَقَالَ لِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ انْكِحِي أُسَامَةَ ‏"‏ ‏.‏ حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي الْجَهْمِ بِهَذَا ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: менга Абу Бакр ибн Абул-Жаҳм хабар берди, у деди: «Мен ва Абу Салама ибн Абдурраҳмон Фотима бинт Қайснинг олдига кирдик. У бизга сўзлаб бердики, эри уни уч (талоғ билан) талоқ қилган ва унга на турар жой, на нафақа белгиламаган экан. У деди: «(Эрим) менга ўзининг амакиваччаси ҳузурида ўн қафиз (дон) қолдирди — бештаси арпа, бештаси буғдой.» У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни унга айтдим.» У деди: «(Расулуллаҳ): «Тўғри айтибди,» дедилар.» У деди: «Сўнг менга Умму Шарик уйида иддамни ўтказишни буюрдилар. Кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Умму Шарикнинг уйи — муҳожирлар тез-тез келиб турадиган уйдир, лекин сен Ибн Умму Мактум уйида иддангни ўтка, у ерда кийимингни ечишинг мумкин, у сени кўрмайди. Иддинг тугагач, бирор киши сенга совчилик қилиб келса, менга билдир,» дедилар.» Иддам тугагач, менга Абу Жаҳм ва Муовия совчилик қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни унга айтдим. Шунда: «Муовияга келсак, у моли йўқ кишидир, Абу Жаҳмга келсак, у аёлларга қаттиққўл кишидир,» дедилар.» У деди: «Сўнг менга Усома ибн Зайд совчилик қилди ва у мени никоҳига олди. Аллаҳ Усома (ила) менга барака берди.» Бу ҳадис саҳиҳдир. Суфён ас-Саврий ҳам буни Абу Бакр ибн Абул-Жаҳмдан шунга ўхшаш ривоят қилган ва унда ортиқча (сўз) келтириб: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Усомага турмушга чиқ,» дедилар,» деган. Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Суфёндан, у Абу Бакр ибн Абул-Жаҳмдан, шу (ҳадисни).