حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي الْجَهْمِ، قَالَ دَخَلْتُ أَنَا وَأَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَلَى فَاطِمَةَ بِنْتِ قَيْسٍ فَحَدَّثَتْنَا أَنَّ زَوْجَهَا طَلَّقَهَا ثَلاَثًا وَلَمْ يَجْعَلْ لَهَا سُكْنَى وَلاَ نَفَقَةً . قَالَتْ وَوَضَعَ لِي عَشَرَةَ أَقْفِزَةٍ عِنْدَ ابْنِ عَمٍّ لَهُ خَمْسَةً شَعِيرًا وَخَمْسَةً بُرًّا . قَالَتْ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ . قَالَتْ فَقَالَ " صَدَقَ " . قَالَتْ فَأَمَرَنِي أَنْ أَعْتَدَّ فِي بَيْتِ أُمِّ شَرِيكٍ ثُمَّ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ بَيْتَ أُمِّ شَرِيكٍ بَيْتٌ يَغْشَاهُ الْمُهَاجِرُونَ وَلَكِنِ اعْتَدِّي فِي بَيْتِ ابْنِ أُمِّ مَكْتُومٍ فَعَسَى أَنْ تُلْقِي ثِيَابَكِ فَلاَ يَرَاكِ فَإِذَا انْقَضَتْ عِدَّتُكِ فَجَاءَ أَحَدٌ يَخْطُبُكِ فَآذِنِينِي " . فَلَمَّا انْقَضَتْ عِدَّتِي خَطَبَنِي أَبُو جَهْمٍ وَمُعَاوِيَةُ . قَالَتْ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " أَمَّا مُعَاوِيَةُ فَرَجُلٌ لاَ مَالَ لَهُ وَأَمَّا أَبُو جَهْمٍ فَرَجُلٌ شَدِيدٌ عَلَى النِّسَاءِ " . قَالَتْ فَخَطَبَنِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ فَتَزَوَّجَنِي فَبَارَكَ اللَّهُ لِي فِي أُسَامَةَ . هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي الْجَهْمِ، نَحْوَ هَذَا الْحَدِيثِ وَزَادَ فِيهِ فَقَالَ لِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " انْكِحِي أُسَامَةَ " . حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي الْجَهْمِ بِهَذَا .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: менга Абу Бакр ибн Абул-Жаҳм хабар берди, у деди: «Мен ва Абу Салама ибн Абдурраҳмон Фотима бинт Қайснинг олдига кирдик. У бизга сўзлаб бердики, эри уни уч (талоғ билан) талоқ қилган ва унга на турар жой, на нафақа белгиламаган экан. У деди: «(Эрим) менга ўзининг амакиваччаси ҳузурида ўн қафиз (дон) қолдирди — бештаси арпа, бештаси буғдой.» У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни унга айтдим.» У деди: «(Расулуллаҳ): «Тўғри айтибди,» дедилар.» У деди: «Сўнг менга Умму Шарик уйида иддамни ўтказишни буюрдилар. Кейин Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Умму Шарикнинг уйи — муҳожирлар тез-тез келиб турадиган уйдир, лекин сен Ибн Умму Мактум уйида иддангни ўтка, у ерда кийимингни ечишинг мумкин, у сени кўрмайди. Иддинг тугагач, бирор киши сенга совчилик қилиб келса, менга билдир,» дедилар.» Иддам тугагач, менга Абу Жаҳм ва Муовия совчилик қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, буни унга айтдим. Шунда: «Муовияга келсак, у моли йўқ кишидир, Абу Жаҳмга келсак, у аёлларга қаттиққўл кишидир,» дедилар.» У деди: «Сўнг менга Усома ибн Зайд совчилик қилди ва у мени никоҳига олди. Аллаҳ Усома (ила) менга барака берди.» Бу ҳадис саҳиҳдир. Суфён ас-Саврий ҳам буни Абу Бакр ибн Абул-Жаҳмдан шунга ўхшаш ривоят қилган ва унда ортиқча (сўз) келтириб: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Усомага турмушга чиқ,» дедилар,» деган. Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Суфёндан, у Абу Бакр ибн Абул-Жаҳмдан, шу (ҳадисни).