حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ زَوْجُ بَرِيرَةَ عَبْدًا فَخَيَّرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاخْتَارَتْ نَفْسَهَا وَلَوْ كَانَ حُرًّا لَمْ يُخَيِّرْهَا .
Бизга Али ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ибн Абдул-Ҳамид хабар берди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Бариранинг эри қул эди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (турмушда қолиш ёки ажралиш) ихтиёрига қўйдилар, у ўзини (ажралишни) ихтиёр қилди; агар эри ҳур (озод) бўлганида, уни ихтиёрга қўймас эдилар.»
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ زَوْجُ بَرِيرَةَ حُرًّا فَخَيَّرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَائِشَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . هَكَذَا رَوَى هِشَامٌ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ كَانَ زَوْجُ بَرِيرَةَ عَبْدًا . وَرَوَى عِكْرِمَةُ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ رَأَيْتُ زَوْجَ بَرِيرَةَ وَكَانَ عَبْدًا يُقَالُ لَهُ مُغِيثٌ . وَهَكَذَا رُوِيَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَقَالُوا إِذَا كَانَتِ الأَمَةُ تَحْتَ الْحُرِّ فَأُعْتِقَتْ فَلاَ خِيَارَ لَهَا وَإِنَّمَا يَكُونُ لَهَا الْخِيَارُ إِذَا أُعْتِقَتْ وَكَانَتْ تَحْتَ عَبْدٍ . وَهُوَ قَوْلُ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَرَوَى الأَعْمَشُ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنِ الأَسْوَدِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْ كَانَ زَوْجُ بَرِيرَةَ حُرًّا فَخَيَّرَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى أَبُو عَوَانَةَ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنِ الأَسْوَدِ عَنْ عَائِشَةَ فِي قِصَّةِ بَرِيرَةَ قَالَ الأَسْوَدُ وَكَانَ زَوْجُهَا حُرًّا . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنَ التَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан (ривоят қилди), у деди: «Бариранинг эри ҳур (озод) эди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни (турмушда қолиш ёки ажралиш) ихтиёрига қўйдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: Оишанинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Ҳишом отасидан, у Оишадан: «Бариранинг эри қул эди,» деб шундай ривоят қилган. Икрима Ибн Аббосдан ривоят қилиб: «Мен Бариранинг эрини кўрдим, у қул эди, унга Муғис дейиларди,» деди. Ибн Умардан ҳам шундай ривоят қилинган. Баъзи илм аҳли шунга амал қилиб айтишдики: агар чўри ҳур (озод) кишининг никоҳида бўлиб, сўнг озод қилинса, унга (ажралиш) ихтиёри йўқ; ихтиёр фақат у озод қилиниб, қулнинг никоҳида бўлгандагина бўлади. Бу Шофиъий, Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Ал-Аъмаш Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан: «Бариранинг эри ҳур эди, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни ихтиёрга қўйдилар,» деб ривоят қилди. Абу Авона ҳам бу ҳадисни ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оишадан Барира қиссасида ривоят қилиб, ал-Асвад: «Унинг эри ҳур эди,» деди. Тобеинлардан ва улардан кейингилардан бўлган баъзи илм аҳли шунга амал қилади; бу Суфён ас-Саврий ва Куфа аҳлининг сўзидир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، وَقَتَادَةَ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ زَوْجَ، بَرِيرَةَ كَانَ عَبْدًا أَسْوَدَ لِبَنِي الْمُغِيرَةِ يَوْمَ أُعْتِقَتْ بَرِيرَةُ وَاللَّهِ لَكَأَنِّي بِهِ فِي طُرُقِ الْمَدِينَةِ وَنَوَاحِيهَا وَإِنَّ دُمُوعَهُ لَتَسِيلُ عَلَى لِحْيَتِهِ يَتَرَضَّاهَا لِتَخْتَارَهُ فَلَمْ تَفْعَلْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَسَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ هُوَ سَعِيدُ بْنُ مِهْرَانَ وَيُكْنَى أَبَا النَّضْرِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, у Саид ибн Абу Арувадан, у Айюб ва Қатодадан, улар Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики): Бариранинг эри Барира озод қилинган куни Банул-Муғирага тегишли қора қул эди. (Ибн Аббос): «Валлаҳи, мен уни Мадина кўчалари ва атрофларида (кўргандек) бўламан, кўз ёшлари соқолига оқиб, ундан ўзини ихтиёр қилишини илтижо қиларди, аммо у (Барира) буни қилмади,» (деди). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Саид ибн Абу Арува — у Саид ибн Миҳрондир, куняси Абун-Назр.