باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ النَّفْخِ فِي الصَّلاَةِ
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، أَخْبَرَنَا مَيْمُونٌ أَبُو حَمْزَةَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، مَوْلَى طَلْحَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ رَأَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم غُلاَمًا لَنَا يُقَالُ لَهُ أَفْلَحُ إِذَا سَجَدَ نَفَخَ فَقَالَ " يَا أَفْلَحُ تَرِّبْ وَجْهَكَ " . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ وَكَرِهَ عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ النَّفْخَ فِي الصَّلاَةِ وَقَالَ إِنْ نَفَخَ لَمْ يَقْطَعْ صَلاَتَهُ . قَالَ أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ وَبِهِ نَأْخُذُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى بَعْضُهُمْ عَنْ أَبِي حَمْزَةَ هَذَا الْحَدِيثَ وَقَالَ مَوْلًى لَنَا يُقَالُ لَهُ رَبَاحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Аббод ибн ал-Аввом ривоят қилди, бизга Маймун Абу Ҳамза хабар берди, Абу Солиҳдан — Талҳанинг озодлик берган қули — у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг Афлаҳ деб аталадиган бир боламизни кўрдилар, у сажда қилганида (ерни) пуфлар эди. Шунда у: «Эй Афлаҳ, юзингни тупроққа теккиз,» дедилар. Аҳмад ибн Манииъ деди: Аббод ибн ал-Аввом намозда пуфлашни ёқтирмасди ва: «Агар пуфласа, намози бузилмайди,» деди. Аҳмад ибн Манииъ деди: биз ҳам шунга (кўра) оламиз. Абу Исо (Термизий) деди: уларнинг баъзилари бу ҳадисни Абу Ҳамзадан ривоят қилиб, «бизнинг Рабоҳ деб аталадиган қулимиз» деди.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدَةَ الضَّبِّيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ مَيْمُونٍ أَبِي حَمْزَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ وَقَالَ غُلاَمٌ لَنَا يُقَالُ لَهُ رَبَاحٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ أُمِّ سَلَمَةَ إِسْنَادُهُ لَيْسَ بِذَاكَ . وَمَيْمُونٌ أَبُو حَمْزَةَ قَدْ ضَعَّفَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي النَّفْخِ فِي الصَّلاَةِ فَقَالَ بَعْضُهُمْ إِنْ نَفَخَ فِي الصَّلاَةِ اسْتَقْبَلَ الصَّلاَةَ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَأَهْلِ الْكُوفَةِ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ يُكْرَهُ النَّفْخُ فِي الصَّلاَةِ وَإِنْ نَفَخَ فِي صَلاَتِهِ لَمْ تَفْسُدْ صَلاَتُهُ . وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Аҳмад ибн Абда аз-Заббий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Маймун Абу Ҳамзадан, шу иснод билан шунга ўхшаш (ҳадисни), ва у: «бизнинг Рабоҳ деб аталадиган боламиз» деди. Абу Исо (Термизий) деди: Умму Саламанинг ҳадисининг исноди унчалик (кучли) эмас. Маймун Абу Ҳамзани илм аҳлининг баъзилари заиф санаган. Илм аҳли намозда пуфлаш ҳақида ихтилоф қилдилар. Уларнинг баъзилари: «Агар намозда пуфласа, намозни қайтадан бошлайди,» деди. Бу Суфён ас-Саврий ва Куфа аҳлининг сўзидир. Уларнинг баъзилари: «Намозда пуфлаш ёқимсиз (макруҳ), аммо намозида пуфласа, намози бузилмайди,» деди. Бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.