Аллаҳдан ўзга билан қасам ичишнинг макруҳлиги

Nazr va qasamlar kitobi · 3 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ الْحَلِفِ بِغَيْرِ اللَّهِ ‏

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، سَمِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عُمَرَ وَهُوَ يَقُولُ وَأَبِي وَأَبِي فَقَالَ ‏ "‏ أَلاَ إِنَّ اللَّهَ يَنْهَاكُمْ أَنْ تَحْلِفُوا بِآبَائِكُمْ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ فَوَاللَّهِ مَا حَلَفْتُ بِهِ بَعْدَ ذَلِكَ ذَاكِرًا وَلاَ آثِرًا ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ ثَابِتِ بْنِ الضَّحَّاكِ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَقُتَيْلَةَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ سَمُرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى قَالَ أَبُو عُبَيْدٍ مَعْنَى قَوْلِهِ وَلاَ آثِرًا ‏.‏ أَىْ لَمْ آثُرْهُ عَنْ غَيْرِي يَقُولُ لَمْ أَذْكُرْهُ عَنْ غَيْرِي ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Умарнинг: «Отам ҳақи, отам ҳақи!» деб (қасам ичиб) турганини эшитиб қолдилар-да: «Огоҳ бўлинглар, Аллаҳ сизларни оталарингиз билан қасам ичишдан қайтаради,» дедилар. Умар деди: «Аллаҳга қасамки, мен шундан кейин у билан қасам ичмадим — на (ўзим) эслаб, на (бошқадан) нақл қилиб.» (Термизий) деди: бу бобда Собит ибн аз-Заҳҳок, Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Қутайла ва Абдурраҳмон ибн Самурадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умар ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Убайд, (Умарнинг) «на нақл қилиб» деган сўзининг маъноси: «уни ўзгадан ривоят қилмадим — яъни уни бошқалардан келтирмадим» дегани, деди.

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَدْرَكَ عُمَرَ وَهُوَ فِي رَكْبٍ وَهُوَ يَحْلِفُ بِأَبِيهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ اللَّهَ يَنْهَاكُمْ أَنْ تَحْلِفُوا بِآبَائِكُمْ لِيَحْلِفْ حَالِفٌ بِاللَّهِ أَوْ لِيَسْكُتْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Умарга, у бир карвонда отаси билан қасам ичиб турганда йўлиқиб қолдилар-да: «Албатта Аллаҳ сизларни оталарингиз билан қасам ичишдан қайтаради; қасам ичувчи Аллаҳ билан қасам ичсин ёки жим турсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ سَعْدِ بْنِ عُبَيْدَةَ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، سَمِعَ رَجُلاً، يَقُولُ لاَ وَالْكَعْبَةِ ‏.‏ فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ لاَ يُحْلَفُ بِغَيْرِ اللَّهِ فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ مَنْ حَلَفَ بِغَيْرِ اللَّهِ فَقَدْ كَفَرَ أَوْ أَشْرَكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَفُسِّرَ هَذَا الْحَدِيثُ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ قَوْلَهُ ‏"‏ فَقَدْ كَفَرَ أَوْ أَشْرَكَ ‏"‏ عَلَى التَّغْلِيظِ ‏.‏ وَالْحُجَّةُ فِي ذَلِكَ حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سَمِعَ عُمَرَ يَقُولُ وَأَبِي وَأَبِي ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَلاَ إِنَّ اللَّهَ يَنْهَاكُمْ أَنْ تَحْلِفُوا بِآبَائِكُمْ ‏"‏ ‏.‏ وَحَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏"‏ مَنْ قَالَ فِي حَلِفِهِ وَاللاَّتِ وَالْعُزَّى فَلْيَقُلْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا مِثْلُ مَا رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏"‏ إِنَّ الرِّيَاءَ شِرْكٌ ‏"‏ ‏.‏ وَقَدْ فَسَّرَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ هَذِهِ الآيَة ‏:‏ ‏(‏ وَمَنْ كَانَ يَرْجُو لِقَاءَ رَبِّهِ فَلْيَعْمَلْ عَمَلاً صَالِحًا ‏)‏ الآيَةَ قَالَ لاَ يُرَائِي ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳдан, у Саъд ибн Убайдадан (ривоят қилдики), Ибн Умар бир кишининг: «Йўқ, Каъба ҳақи,» деяётганини эшитиб қолди-да: «Аллаҳдан ўзга билан қасам ичилмайди, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: Ким Аллаҳдан ўзга билан қасам ичса, куфр қилди ёки ширк келтирди, деганларини эшитганман,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу ҳадис баъзи илм аҳли ҳузурида шундай талқин қилинган: унинг «куфр қилди ёки ширк келтирди» дегани — (гуноҳни) оғирлаштириш (тарзида айтилган) бўлиб, ундаги ҳужжат Ибн Умар ҳадисидир: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Умарнинг: «Отам ҳақи, отам ҳақи,» деганини эшитиб: «Огоҳ бўлинглар, Аллаҳ сизларни оталарингиз билан қасам ичишдан қайтаради,» дедилар; яна Абу Ҳурайранинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ҳадисидир: у: «Ким қасамида: Лот ва Уззо ҳақи, деса, Ла илаҳа иллаллаҳъ деб айтсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу худди Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Албатта риё ширкдир,» деб ривоят қилингани кабидир. Баъзи илм аҳли «Ким Роббига рўбарў бўлишни умид қилса, солиҳ амал қилсин» (Каҳф сураси, 110) оятини «риё қилмасин» деб талқин қилган.