Ҳакамлик ҳукмига рози бўлиб таслим бўлиш

Janglar kitobi · 3 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي النُّزُولِ عَلَى الْحُكْمِ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّهُ قَالَ رُمِيَ يَوْمَ الأَحْزَابِ سَعْدُ بْنُ مُعَاذٍ فَقَطَعُوا أَكْحَلَهُ أَوْ أَبْجَلَهُ فَحَسَمَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالنَّارِ فَانْتَفَخَتْ يَدُهُ فَتَرَكَهُ فَنَزَفَهُ الدَّمُ فَحَسَمَهُ أُخْرَى فَانْتَفَخَتْ يَدُهُ فَلَمَّا رَأَى ذَلِكَ قَالَ اللَّهُمَّ لاَ تُخْرِجْ نَفْسِي حَتَّى تُقِرَّ عَيْنِي مِنْ بَنِي قُرَيْظَةَ ‏.‏ فَاسْتَمْسَكَ عِرْقُهُ فَمَا قَطَرَ قَطْرَةً حَتَّى نَزَلُوا عَلَى حُكْمِ سَعْدِ بْنِ مُعَاذٍ فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ فَحَكَمَ أَنْ يُقْتَلَ رِجَالُهُمْ وَيُسْتَحْيَى نِسَاؤُهُمْ يَسْتَعِينُ بِهِنَّ الْمُسْلِمُونَ ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَصَبْتَ حُكْمَ اللَّهِ فِيهِمْ ‏"‏ ‏.‏ وَكَانُوا أَرْبَعَمِائَةٍ فَلَمَّا فَرَغَ مِنْ قَتْلِهِمُ انْفَتَقَ عِرْقُهُ فَمَاتَ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَعَطِيَّةَ الْقُرَظِيِّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Аҳзоб (Хандақ) куни Саъд ибн Муозга (ўқ) отилди ва унинг (қўлидаги) томирини — ал-акҳал ёки ал-абжал томирини — кесиб юбордилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни олов билан доғладилар (куйдириб қон тўхтатдилар), шунда қўли шишди ва У уни қўйиб қўйдилар, қон эса ундан оқиб кетди. Сўнг яна бир бор доғладилар, қўли яна шишди. У буни кўрганида (Саъд): «Аллаҳим! Бани Қурайза (жазоси) билан кўзларимни қувонтирмагунингча жонимни олма,» деди. Шунда унинг томири (қонни) ушлаб қолди ва улар Саъд ибн Муознинг ҳукмига (таслим бўлиб) тушмагунча бир томчи ҳам қон оқмади. (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (Саъдга) одам юбордилар, у эса: уларнинг эркаклари ўлдирилсин, аёллари тирик қолдирилиб, мусулмонлар улардан фойдаланишсин, деб ҳукм қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сен улар ҳақида Аллаҳнинг ҳукмига тўғри келдингми,» дедилар (яъни Аллаҳнинг ҳукми билан ҳукм қилдинг). Улар тўрт юз киши эди. (Саъд) уларни ўлдиришдан фароғат топгач, унинг томири ёрилиб, вафот этди. (Термизий) деди: бу бобда Абу Саид ва Атийя ал-Қуразидан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَبُو الْوَلِيدِ الدِّمَشْقِيُّ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ بَشِيرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ اقْتُلُوا شُيُوخَ الْمُشْرِكِينَ وَاسْتَحْيُوا شَرْخَهُمْ ‏"‏ ‏.‏ وَالشَّرْخُ الْغِلْمَانُ الَّذِينَ لَمْ يُنْبِتُوا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَرَوَاهُ الْحَجَّاجُ بْنُ أَرْطَاةَ عَنْ قَتَادَةَ نَحْوَهُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Абдурраҳмон Абул-Валид ад-Димашқий ривоят қилди, бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, у Саид ибн Баширдан, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самура ибн Жундабдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мушрикларнинг қарияларини (жанг қилувчи кексаларини) ўлдиринглар ва уларнинг ёшларини (шарх) тирик қолдиринглар,» дедилар. Шарх — бу (ҳали балоғатга етиб) тук чиқармаган ўғил болалардир. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Уни Ҳажжож ибн Артоа Қатодадан шунга ўхшаш ривоят қилган.

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَطِيَّةَ الْقُرَظِيِّ، قَالَ عُرِضْنَا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ قُرَيْظَةَ فَكَانَ مَنْ أَنْبَتَ قُتِلَ وَمَنْ لَمْ يُنْبِتْ خُلِّيَ سَبِيلُهُ فَكُنْتُ مِمَّنْ لَمْ يُنْبِتْ فَخُلِّيَ سَبِيلِي ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّهُمْ يَرَوْنَ الإِنْبَاتَ بُلُوغًا إِنْ لَمْ يُعْرَفِ احْتِلاَمُهُ وَلاَ سِنُّهُ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Атийя ал-Қуразидан (ривоят қилдики), у деди: биз Қурайза куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўрсатилдик. Кимда (тук) чиққан бўлса, ўлдирилди, кимда чиқмаган бўлса, йўлига қўйиб юборилди. Мен (тук) чиқмаганлардан эдим, шунинг учун йўлимга қўйиб юборилдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли олдида амал шунга биноандир: улар, агар унинг эҳтилом (балоғат аломати) ёки ёши маълум бўлмаса, тук чиқишини балоғат (белгиси) деб кўрадилар. Бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.