حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ عَطِيَّةَ الْقُرَظِيِّ، قَالَ عُرِضْنَا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ قُرَيْظَةَ فَكَانَ مَنْ أَنْبَتَ قُتِلَ وَمَنْ لَمْ يُنْبِتْ خُلِّيَ سَبِيلُهُ فَكُنْتُ مِمَّنْ لَمْ يُنْبِتْ فَخُلِّيَ سَبِيلِي . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّهُمْ يَرَوْنَ الإِنْبَاتَ بُلُوغًا إِنْ لَمْ يُعْرَفِ احْتِلاَمُهُ وَلاَ سِنُّهُ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Абдулмалик ибн Умайрдан, у Атийя ал-Қуразидан (ривоят қилдики), у деди: биз Қурайза куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га кўрсатилдик. Кимда (тук) чиққан бўлса, ўлдирилди, кимда чиқмаган бўлса, йўлига қўйиб юборилди. Мен (тук) чиқмаганлардан эдим, шунинг учун йўлимга қўйиб юборилдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Баъзи илм аҳли олдида амал шунга биноандир: улар, агар унинг эҳтилом (балоғат аломати) ёки ёши маълум бўлмаса, тук чиқишини балоғат (белгиси) деб кўрадилар. Бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.