حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ السَّمَّانُ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَامِرِ بْنِ رَبِيعَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَفَرِهِ فِي لَيْلَةٍ مُظْلِمَةٍ فَلَمْ نَدْرِ أَيْنَ الْقِبْلَةُ فَصَلَّى كُلُّ رَجُلٍ مِنَّا عَلَى حِيَالِهِ فَلَمَّا أَصْبَحْنَا ذَكَرْنَا ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَزَلَتْ : (أَيْنَمَا تُوَلُّوا فَثَمَّ وَجْهُ اللَّهِ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَشْعَثَ السَّمَّانِ أَبِي الرَّبِيعِ عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ . وَأَشْعَثُ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилиб, бизга Вакииъ ривоят қилиб, бизга Ашъас ас-Саммон ривоят қилиб, у Осим ибн Убайдуллаҳдан, у Абдуллаҳ ибн Омир ибн Робиъадан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: биз қоронғи бир кечада Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга сафарда эдик, қибланинг қаердалигини билмадик, шунда ҳар биримиз ўз томонига (қараб) намоз ўқидик. Тонггимизда буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтдик, шунда: «(Қаёққа юзлансангиз, Аллаҳнинг юзи ўшадир)» (ояти) нозил бўлди (Бақара сураси, 115). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир; биз уни фақат Ашъас ас-Саммон Абур-Робиънинг Осим ибн Убайдуллаҳдан (қилган) ҳадисидан биламиз. Ашъас эса ҳадисда заиф саналади.