حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ أُرَاهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَذَبَ فِي حُلْمِهِ كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَقْدَ شَعِيرَةٍ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алийдан (ривоят қилди), у деди: мен уни (Алийни) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган) деб ўйлайман: «Ким тушида ёлғон сўзласа, қиёмат куни уни арпа донасини тугишга (бир-бирига боғлашга) мажбур қилинади,» дедилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنِ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي شُرَيْحٍ وَوَاثِلَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنَ الْحَدِيثِ الأَوَّلِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона, Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшаш (ҳадисни) ривоят қилди. У деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу бобда Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Абу Шурайҳ ва Восиладан (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу (ривоят) аввалги ҳадисдан тўғрироқдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَحَلَّمَ كَاذِبًا كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَنْ يَعْقِدَ بَيْنَ شَعِيرَتَيْنِ وَلَنْ يَعْقِدَ بَيْنَهُمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, У дедилар: «Ким ёлғондан туш кўрганман деб даъво қилса, қиёмат куни унга икки арпа донасини бир-бирига тугиш (боғлаш) мажбур қилинади, ваҳоланки у уларни ҳеч қачон тугай олмайди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.