حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اقْتَرَبَ الزَّمَانُ لَمْ تَكَدْ رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ تَكْذِبُ وَأَصْدَقُهُمْ رُؤْيَا أَصْدَقُهُمْ حَدِيثًا وَرُؤْيَا الْمُسْلِمِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ وَالرُّؤْيَا ثَلاَثٌ فَالرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ بُشْرَى مِنَ اللَّهِ وَالرُّؤْيَا مِنْ تَحْزِينِ الشَّيْطَانِ وَالرُّؤْيَا مِمَّا يُحَدِّثُ بِهَا الرَّجُلُ نَفْسَهُ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ مَا يَكْرَهُ فَلْيَقُمْ وَلْيَتْفُلْ وَلاَ يُحَدِّثْ بِهَا النَّاسَ قَالَ وَأُحِبُّ الْقَيْدَ فِي النَّوْمِ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ الْقَيْدُ ثَبَاتٌ فِي الدِّينِ " . قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, бизга Абдулваҳҳоб ас-Сақафий ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, у Муҳаммад ибн Сирийндан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Замон яқинлашганида (қиёмат яқинлашганида), мўминнинг туши деярли ёлғон чиқмайди ва уларнинг туши энг рост бўлгани сўзи энг рост бўлганидир. Мусулмоннинг туши нубувватнинг қирқ олтидан бир қисмидир. Туш уч хил бўлади: солиҳ туш Аллаҳдан (келган) хушхабар, (иккинчиси) шайтоннинг (инсонни) қайғуга солувчи туши, (учинчиси) кишининг ўзи билан ўзи гаплашганидан (келган) тушдир. Бас, сизлардан бири ёқтирмайдиган нарсани кўрса, турсин ва (чап томонига) тупурсин, уни одамларга айтмасин,» дедилар. (Рови) деди: «Мен тушда кишан (банд)ни яхши кўраман ва кишанли ҳалқани (ғулл) ёмон кўраман; кишан динда собитлик (рамзи)дир,» (дедилар). (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسًا، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي رَزِينٍ الْعُقَيْلِيِّ وَأَبِي سَعِيدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَعَوْفِ بْنِ مَالِكٍ وَابْنِ عُمَرَ وَأَنَسٍ . قَالَ وَحَدِيثُ عُبَادَةَ حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, у Шуъбадан, у Қатодадан (ривоят қилдики), у Анасдан эшитди, у Убода ибн ас-Сомитдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминнинг туши нубувватнинг қирқ олтидан бир қисмидир,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Разин ал-Уқайлий, Абу Саид, Абдуллоҳ ибн Амр, Авф ибн Молик, Ибн Умар ва Анасдан (ҳам ҳадис) бор. (Абу Исо) деди: Убоданинг ҳадиси саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ يَعْنِي ابْنَ زِيَادٍ، حَدَّثَنَا الْمُخْتَارُ بْنُ فُلْفُلٍ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الرِّسَالَةَ وَالنُّبُوَّةَ قَدِ انْقَطَعَتْ فَلاَ رَسُولَ بَعْدِي وَلاَ نَبِيَّ " . قَالَ فَشَقَّ ذَلِكَ عَلَى النَّاسِ فَقَالَ " لَكِنِ الْمُبَشِّرَاتُ " . قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ وَمَا الْمُبَشِّرَاتُ قَالَ " رُؤْيَا الْمُسْلِمِ وَهِيَ جُزْءٌ مِنْ أَجْزَاءِ النُّبُوَّةِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَحُذَيْفَةَ بْنِ أَسِيدٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأُمِّ كُرْزٍ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ الْمُخْتَارِ بْنِ فُلْفُلٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Абдулвоҳид — яъни Ибн Зиёд — ривоят қилди, бизга ал-Мухтор ибн Фулфул ривоят қилди, бизга Анас ибн Молик ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, рисолат ва нубувват узилиб бўлди; бас, мендан кейин на расул, на набий бўлади,» дедилар. У (Анас) деди: бу одамларга оғир ботди. Шунда У: «Лекин мубашширот (хушхабар берувчилар бор),» дедилар. Улар: «Эй Расулуллаҳ! Мубашширот нима?» дедилар. У: «Мусулмоннинг туши; у нубувват қисмларидан бир қисмдир,» дедилар. Бу бобда Абу Ҳурайра, Ҳузайфа ибн Асид, Ибн Аббос ва Умму Курздан (ҳам ҳадис) бор. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ал-Мухтор ибн Фулфулнинг ҳадисидан шу йўл билан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ رَجُلٍ، مِنْ أَهْلِ مِصْرَ قَالَ سَأَلْتُ أَبَا الدَّرْدَاءِ عَنْ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى: (لَهُمُ الْبُشْرَى فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ) فَقَالَ مَا سَأَلَنِي عَنْهَا أَحَدٌ غَيْرَكَ إِلاَّ رَجُلٌ وَاحِدٌ مُنْذُ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا سَأَلَنِي عَنْهَا أَحَدٌ غَيْرَكَ مُنْذُ أُنْزِلَتْ هِيَ الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ يَرَاهَا الْمُسْلِمُ أَوْ تُرَى لَهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Ато ибн Ясордан, у Миср аҳлидан бўлган бир кишидан (ривоят қилдики), у деди: мен Абуд-Дардодан Аллаҳ таолонинг: «Улар учун бу дунё ҳаётида хушхабар бор,» (Юнус сураси, 64) сўзи ҳақида сўрадим. У: «Мендан буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраганимдан бери сендан бошқа фақат бир кишигина сўраган эди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўраган эдим, У: «Бу (оят) нозил бўлганидан бери буни мендан сендан бошқа ҳеч ким сўрамаган эди. У — мусулмон кўрадиган ёки унинг ҳақида кўриладиган солиҳ тушдир,» дедилар,» деди. (Абу Исо) деди: бу бобда Убода ибн ас-Сомитдан (ҳам ҳадис) бор. (Абу Исо) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ دَرَّاجٍ، عَنْ أَبِي الْهَيْثَمِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " أَصْدَقُ الرُّؤْيَا بِالأَسْحَارِ "
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ибн Лаҳиъа ривоят қилди, у Даррождан, у Абул-Ҳайсамдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики): «Тушларнинг энг рости саҳар пайтларидагисидир,» (дедилар).
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، حَدَّثَنَا حَرْبُ بْنُ شَدَّادٍ، وَعِمْرَانُ الْقَطَّانُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، قَالَ نُبِّئْتُ عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ قَوْلِهِ (لَهُمُ الْبُشْرَى فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ) قَالَ " هِيَ الرُّؤْيَا الصَّالِحَةُ يَرَاهَا الْمُؤْمِنُ أَوْ تُرَى لَهُ " . قَالَ حَرْبٌ فِي حَدِيثِهِ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Ҳарб ибн Шаддод ва Имрон ал-Қаттан, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абу Саламадан (ривоят қилди), у деди: менга Убада ибн ас-Сомит (розияллаҳу анҳу)дан хабар берилдики, у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Унинг (Аллоҳнинг) «Уларга дунё ҳаётида хушхабар бордир» деган сўзи ҳақида сўрадим. У: «Бу — мўмин кўрадиган ёки унинг ҳақида кўриладиган солиҳ (яхши) тушдир,» дедилар. Ҳарб ўз ҳадисида: «Менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ رَآنِي فِي الْمَنَامِ فَقَدْ رَآنِي فَإِنَّ الشَّيْطَانَ لاَ يَتَمَثَّلُ بِي " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي قَتَادَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ عَنْ أَبِيهِ وَأَبِي بَكْرَةَ وَأَبِي جُحَيْفَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Абу Ишоқдан, у Абул-Аҳвасдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким мени тушида кўрса, демак у ҳақиқатан мени кўрибди, чунки шайтон менинг суратимга кира олмайди,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Қатода, Ибн Аббос, Абу Саид, Жобир, Анас, Абу Молик ал-Ашжаъий ўз отасидан, Абу Бакра ва Абу Жуҳайфадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " الرُّؤْيَا مِنَ اللَّهِ وَالْحُلْمُ مِنَ الشَّيْطَانِ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ شَيْئًا يَكْرَهُهُ فَلْيَنْفُثْ عَنْ يَسَارِهِ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ وَلْيَسْتَعِذْ بِاللَّهِ مِنْ شَرِّهَا فَإِنَّهَا لاَ تَضُرُّهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَأَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرٍ وَأَنَسٍ . قَالَ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Яҳё ибн Саиддан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Қатодадан, у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У дедилар: «Солиҳ туш Аллоҳдан, (ёмон) туш эса шайтондандир. Бас, сизлардан бирингиз ўзи ёқтирмайдиган бир нарсани (тушида) кўрса, чап томонига уч марта тупурсин ва унинг ёмонлигидан Аллоҳга паноҳ тиласин, шунда у (туш) унга зарар етказмайди.» У деди: бу бобда Абдуллоҳ ибн Амр, Абу Саид, Жобир ва Анасдан (ривоятлар) бор. У деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي يَعْلَى بْنُ عَطَاءٍ، قَالَ سَمِعْتُ وَكِيعَ بْنَ عُدُسٍ، عَنْ أَبِي رَزِينٍ الْعُقَيْلِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ جُزْءٌ مِنْ أَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ وَهِيَ عَلَى رِجْلِ طَائِرٍ مَا لَمْ يَتَحَدَّثْ بِهَا فَإِذَا تَحَدَّثَ بِهَا سَقَطَتْ " . قَالَ وَأَحْسَبُهُ قَالَ " وَلاَ يُحَدِّثُ بِهَا إِلاَّ لَبِيبًا أَوْ حَبِيبًا " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у деди: менга Яъло ибн Ато хабар берди, у деди: мен Вакииъ ибн Удусдан эшитдим, у Абу Разин ал-Уқайлийдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминнинг туши нубувватнинг қирқ қисмидан бир қисмидир. У эса, гапирилмаган экан, қуш оёғида (осиғлиқ) туради; гапирилгач эса тушиб кетади,» дедилар. (Рови) деди: мен у: «Ва у (тушни) фақат ақлли ёки суюкли (яқин) кишигагина айтсин,» деди деб ўйлайман.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ، عَنْ وَكِيعِ بْنِ عُدُسٍ، عَنْ عَمِّهِ أَبِي رَزِينٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " رُؤْيَا الْمُسْلِمِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ وَهِيَ عَلَى رِجْلِ طَائِرٍ مَا لَمْ يُحَدِّثْ بِهَا فَإِذَا حَدَّثَ بِهَا وَقَعَتْ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو رَزِينٍ الْعُقَيْلِيُّ اسْمُهُ لَقِيطُ بْنُ عَامِرٍ . وَرَوَى حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ فَقَالَ عَنْ وَكِيعِ بْنِ حُدُسٍ وَقَالَ شُعْبَةُ وَأَبُو عَوَانَةَ وَهُشَيْمٌ عَنْ يَعْلَى بْنِ عَطَاءٍ عَنْ وَكِيعِ بْنِ عُدُسٍ وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Яъло ибн Атодан, у Вакииъ ибн Удусдан, у амакиси Абу Разиндан (ривоят қилди), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, У дедилар: «Мусулмоннинг туши нубувватнинг қирқ олтидан бир қисмидир. У эса, гапирилмаган экан, қуш оёғида (осиғлиқ) туради; гапирилгач эса рўй беради.» У деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Разин ал-Уқайлийнинг исми Лақит ибн Омирдир. Ҳаммод ибн Салама Яъло ибн Атодан ривоят қилиб, «Вакииъ ибн Ҳудусдан» деди; Шуъба, Абу Авона ва Ҳушайм эса Яъло ибн Атодан, у Вакииъ ибн Удусдан деб (ривоят қилишди) — бу тўғрироқдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ أَبِي عُبَيْدِ اللَّهِ السَّلِيمِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الرُّؤْيَا ثَلاَثٌ فَرُؤْيَا حَقٌّ وَرُؤْيَا يُحَدِّثُ بِهَا الرَّجُلُ نَفْسَهُ وَرُؤْيَا تَحْزِينٌ مِنَ الشَّيْطَانِ فَمَنْ رَأَى مَا يَكْرَهُ فَلْيَقُمْ فَلْيُصَلِّ " . وَكَانَ يَقُولُ " يُعْجِبُنِي الْقَيْدُ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ الْقَيْدُ ثَبَاتٌ فِي الدِّينِ " . وَكَانَ يَقُولُ " مَنْ رَآنِي فَإِنِّي أَنَا هُوَ فَإِنَّهُ لَيْسَ لِلشَّيْطَانِ أَنْ يَتَمَثَّلَ بِي " . وَكَانَ يَقُولُ " لاَ تُقَصُّ الرُّؤْيَا إِلاَّ عَلَى عَالِمٍ أَوْ نَاصِحٍ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَأَبِي بَكْرَةَ وَأُمِّ الْعَلاَءِ وَابْنِ عُمَرَ وَعَائِشَةَ وَأَبِي مُوسَى وَجَابِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Абу Убайдуллоҳ ас-Салимий ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у деди: бизга Саид, Қатодадан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Туш уч хилдир: ҳақ туш, киши ўз-ўзига гапирадиган (хаёлидан кечган) туш ва шайтондан бўлган ғамгин қилувчи туш. Бас, ким ёқтирмайдиган нарсани (тушида) кўрса, туриб намоз ўқисин,» дедилар. Ва У: «Менга (тушда) кишан ёқади, ҳалқа (бўйин занжири)ни эса ёмон кўраман; кишан диндаги собитликдир,» дердилар. Ва У: «Ким мени (тушида) кўрса, демак у ўзим (ни кўрибди), чунки шайтон менинг суратимга кира олмайди,» дердилар. Ва У: «Туш фақат олим ёки насиҳат берувчи (хайрихоҳ) кишигагина айтилади,» дердилар. Бу бобда Анас, Абу Бакра, Уммул-Ало, Ибн Умар, Оиша, Абу Мусо, Жобир, Абу Саид, Ибн Аббос ва Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ أُرَاهُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ كَذَبَ فِي حُلْمِهِ كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ عَقْدَ شَعِيرَةٍ " .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алийдан (ривоят қилди), у деди: мен уни (Алийни) Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилган) деб ўйлайман: «Ким тушида ёлғон сўзласа, қиёмат куни уни арпа донасини тугишга (бир-бирига боғлашга) мажбур қилинади,» дедилар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ السُّلَمِيِّ، عَنِ عَلِيٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي شُرَيْحٍ وَوَاثِلَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنَ الْحَدِيثِ الأَوَّلِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона, Абдул-Аълодан, у Абу Абдурраҳмон ас-Суламийдан, у Алийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшаш (ҳадисни) ривоят қилди. У деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу бобда Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Абу Шурайҳ ва Восиладан (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу (ривоят) аввалги ҳадисдан тўғрироқдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ تَحَلَّمَ كَاذِبًا كُلِّفَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَنْ يَعْقِدَ بَيْنَ شَعِيرَتَيْنِ وَلَنْ يَعْقِدَ بَيْنَهُمَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдулваҳҳоб ривоят қилди, у деди: бизга Айюб, Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, У дедилар: «Ким ёлғондан туш кўрганман деб даъво қилса, қиёмат куни унга икки арпа донасини бир-бирига тугиш (боғлаш) мажбур қилинади, ваҳоланки у уларни ҳеч қачон тугай олмайди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " بَيْنَمَا أَنَا نَائِمٌ إِذْ أُتِيتُ بِقَدَحِ لَبَنٍ فَشَرِبْتُ مِنْهُ ثُمَّ أَعْطَيْتُ فَضْلِي عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ " . قَالُوا فَمَا أَوَّلْتَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الْعِلْمَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي بَكْرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ وَخُزَيْمَةَ وَالطُّفَيْلِ بْنِ سَخْبَرَةَ وَسَمُرَةَ وَأَبِي أُمَامَةَ وَجَابِرٍ . قَالَ حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Уқайлдан, у аз-Зуҳрийдан, у Ҳамза ибн Абдуллоҳ ибн Умардан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди), у деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг шундай деганларини эшитдим: «Мен ухлаб ётган эдим, бирдан менга бир пиёла сут келтирилди, мен ундан ичдим, сўнг ортиғини Умар ибн ал-Хаттобга бердим.» Улар: «Эй Расулуллаҳ, буни нимага таъбир қилдингиз?» дейишди. У: «Илмга,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Бакра, Ибн Аббос, Абдуллоҳ ибн Салом, Хузайма, Туфайл ибн Сахбара, Самура, Абу Умома ва Жобирдан (ривоятлар) бор. У деди: Ибн Умар ҳадиси саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْجُرَيْرِيُّ الْبَلْخِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ بَعْضِ، أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْنَمَا أَنَا نَائِمٌ رَأَيْتُ النَّاسَ يُعْرَضُونَ عَلَىَّ وَعَلَيْهِمْ قُمُصٌ مِنْهَا مَا يَبْلُغُ الثُّدِيَّ وَمِنْهَا مَا يَبْلُغُ أَسْفَلَ مِنْ ذَلِكَ فَعُرِضَ عَلَىَّ عُمَرُ وَعَلَيْهِ قَمِيصٌ يَجُرُّهُ " . قَالُوا فَمَا أَوَّلْتَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " الدِّينَ " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Муҳаммад ал-Журайрий ал-Балхий ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан баъзисидан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: «Мен ухлаб ётган эдим, одамлар менга кўрсатилаётганини кўрдим, улар устида кўйлаклар бор эди; улардан баъзиси кўкраккача, баъзиси эса ундан пастроққача етадиган эди. Сўнг менга Умар кўрсатилди, унинг устида (ерда) судралиб турган кўйлаги бор эди.» Улар: «Эй Расулуллаҳ, буни нимага таъбир қилдингиз?» дейишди. У: «Динга,» дедилар.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ صَالِحِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ . قَالَ وَهَذَا أَصَحُّ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд, отасидан, у Солиҳ ибн Кайсондан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Умома ибн Саҳл ибн Ҳунайдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан, маъноси жиҳатидан бунга ўхшашини (ривоят қилди). У деди: бу (ривоят) тўғрироқдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ذَاتَ يَوْمٍ " مَنْ رَأَى مِنْكُمْ رُؤْيَا " . فَقَالَ رَجُلٌ أَنَا رَأَيْتُ كَأَنَّ مِيزَانًا نَزَلَ مِنَ السَّمَاءِ فَوُزِنْتَ أَنْتَ وَأَبُو بَكْرٍ فَرَجَحْتَ أَنْتَ بِأَبِي بَكْرٍ وَوُزِنَ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ فَرَجَحَ أَبُو بَكْرٍ وَوُزِنَ عُمَرُ وَعُثْمَانُ فَرَجَحَ عُمَرُ ثُمَّ رُفِعَ الْمِيزَانُ . فَرَأَيْنَا الْكَرَاهِيَةَ فِي وَجْهِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Ашъас, ал-Ҳасандан, у Абу Бакра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир куни: «Сизлардан ким туш кўрди?» дедилар. Шунда бир киши: «Мен кўрдим, гўё осмондан бир тарози тушди-да, сиз ва Абу Бакр тортилдингиз, сиз Абу Бакрдан оғир келдингиз; Абу Бакр ва Умар тортилди, Абу Бакр (Умардан) оғир келди; Умар ва Усмон тортилди, Умар (Усмондан) оғир келди, сўнг тарози кўтариб олинди,» деди. Шунда биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзларида нохушлик (аломатини) кўрдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنِي عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ وَرَقَةَ فَقَالَتْ لَهُ خَدِيجَةُ إِنَّهُ كَانَ صَدَّقَكَ وَلَكِنَّهُ مَاتَ قَبْلَ أَنْ تَظْهَرَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أُرِيتُهُ فِي الْمَنَامِ وَعَلَيْهِ ثِيَابٌ بَيَاضٌ وَلَوْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ لَكَانَ عَلَيْهِ لِبَاسٌ غَيْرُ ذَلِكَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَعُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ لَيْسَ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ بِالْقَوِيِّ .
Бизга Абу Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, у деди: менга Усмон ибн Абдурраҳмон, аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Варақа ҳақида сўралганида, Хадижа унга: «У сени тасдиқлаган эди, лекин (сенинг пайғамбарлигинг) зоҳир бўлишидан олдин вафот этди,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен уни тушимда оқ кийимларда кўрдим; агар у дўзах аҳлидан бўлганида, унинг устида бундан бошқа либос бўлар эди,» дедилар. У деди: бу ҳадис ғарибдир. Усмон ибн Абдурраҳмон ҳадис аҳли наздида кучли (рови) эмас.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، أَخْبَرَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ رُؤْيَا النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ قَالَ " رَأَيْتُ النَّاسَ اجْتَمَعُوا فَنَزَعَ أَبُو بَكْرٍ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ فِيهِ ضَعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ ثُمَّ قَامَ عُمَرُ فَنَزَعَ فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا يَفْرِي فَرِيَّهُ حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . وَهَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж хабар берди, у деди: менга Мусо ибн Уқба хабар берди, у деди: менга Солим ибн Абдуллоҳ хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умарнинг туши ҳақида (ривоят қилди). У дедилар: «Мен одамлар тўпланганини кўрдим; Абу Бакр бир ёки икки челак (сув) тортди, унда (челак тортишида) заифлик бор эди, Аллоҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Умар туриб (сув) тортди, у (челак) катта челакка айланди; мен ҳеч бир моҳир (киши) Умардек меҳнат қилганини кўрмадим, ҳатто одамлар (туяларини) қондириб, сувлоққа (чўктириб) қўйишди.» У деди: бу бобда Абу Ҳурайрадан (ривоят) бор. Бу Ибн Умар ҳадисидан саҳиҳ ғариб ҳадисдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، أَخْبَرَنِي سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ رُؤْيَا النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم قَالَ " رَأَيْتُ امْرَأَةً سَوْدَاءَ ثَائِرَةَ الرَّأْسِ خَرَجَتْ مِنَ الْمَدِينَةِ حَتَّى قَامَتْ بِمَهْيَعَةَ وَهِيَ الْجُحْفَةُ وَأَوَّلْتُهَا وَبَاءَ الْمَدِينَةِ يُنْقَلُ إِلَى الْجُحْفَةِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж ривоят қилди, у деди: менга Мусо ибн Уқба хабар берди, у деди: менга Солим ибн Абдуллоҳ хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг туши ҳақида (ривоят қилди). У дедилар: «Мен сочи тўзғиган қора бир аёлни кўрдим, у Мадинадан чиқиб, Маҳяъага — яъни Жуҳфага келиб турди. Мен буни Мадина вабоси Жуҳфага кўчирилиши (билан) таъбир қилдим.» У деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " فِي آخِرِ الزَّمَانِ لاَ تَكَادُ رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ تَكْذِبُ وَأَصْدَقُهُمْ رُؤْيَا أَصْدَقُهُمْ حَدِيثًا وَالرُّؤْيَا ثَلاَثٌ الْحَسَنَةُ بُشْرَى مِنَ اللَّهِ وَالرُّؤْيَا يُحَدِّثُ الرَّجُلُ بِهَا نَفْسَهُ وَالرُّؤْيَا تَحْزِينٌ مِنَ الشَّيْطَانِ فَإِذَا رَأَى أَحَدُكُمْ رُؤْيَا يَكْرَهُهَا فَلاَ يُحَدِّثْ بِهَا أَحَدًا وَلْيَقُمْ فَلْيُصَلِّ " . قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ " يُعْجِبُنِي الْقَيْدُ وَأَكْرَهُ الْغُلَّ الْقَيْدُ ثَبَاتٌ فِي الدِّينِ " . قَالَ وَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " رُؤْيَا الْمُؤْمِنِ جُزْءٌ مِنْ سِتَّةٍ وَأَرْبَعِينَ جُزْءًا مِنَ النُّبُوَّةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَيُّوبَ مَرْفُوعًا وَرَوَاهُ حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ أَيُّوبَ وَوَقَفَهُ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Айюбдан, у Ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), У дедилар: «Замоннинг охирида мўминнинг туши деярли ёлғон чиқмайди; уларнинг энг рост туш кўрувчиси уларнинг энг ростгўйидир. Туш уч хилдир: яхши (туш) Аллоҳдан бўлган хушхабардир, (иккинчиси) киши ўз-ўзига гапирадиган туш, (учинчиси) эса шайтондан бўлган ғамгин қилувчи тушдир. Бас, сизлардан бирингиз ёқтирмайдиган тушни кўрса, уни ҳеч кимга айтмасин ва туриб намоз ўқисин.» Абу Ҳурайра: «Менга кишан ёқади, ҳалқа (бўйин занжири)ни эса ёмон кўраман; кишан диндаги собитликдир,» деди. (Рови) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўминнинг туши нубувватнинг қирқ олтидан бир қисмидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Абдулваҳҳоб ас-Сақафий бу ҳадисни Айюбдан марфуъ (Пайғамбарга уланган) ҳолда ривоят қилган; Ҳаммод ибн Зайд эса уни Айюбдан ривоят қилиб, мавқуф (саҳобага тўхтатилган) қилиб қўйган.
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعِيدٍ الْجَوْهَرِيُّ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، عَنْ شُعَيْبٍ، وَهُوَ ابْنُ أَبِي حَمْزَةَ عَنِ ابْنِ أَبِي حُسَيْنٍ، وَهُوَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي حُسَيْنٍ عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " رَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ كَأَنَّ فِي يَدَىَّ سِوَارَيْنِ مِنْ ذَهَبٍ فَهَمَّنِي شَأْنُهُمَا فَأُوحِيَ إِلَىَّ أَنْ أَنْفُخَهُمَا فَنَفَخْتُهُمَا فَطَارَا فَأَوَّلْتُهُمَا كَاذِبَيْنِ يَخْرُجَانِ مِنْ بَعْدِي يُقَالُ لأَحَدِهِمَا مُسَيْلِمَةُ صَاحِبُ الْيَمَامَةِ وَالْعَنْسِيُّ صَاحِبُ صَنْعَاءَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ .
Бизга Иброҳим ибн Саид ал-Жавҳарий ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Ямон, Шуъайбдан — у Ибн Абу Ҳамза — у Ибн Абу Ҳусайндан — у Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ибн Абу Ҳусайн — у Нофиъ ибн Жубайдан, у Ибн Аббосдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен тушимда гўё икки қўлимда олтиндан икки билакузук борлигини кўрдим, уларнинг ҳоли мени ташвишга солди. Шунда менга уларни пуфлашим ваҳий қилинди, мен уларни пуфладим, улар учиб кетди. Мен уларни мендан кейин чиқадиган икки ёлғончи деб таъбир қилдим: улардан бири Ямома соҳиби Мусайлима, (иккинчиси) эса Санъа соҳиби ал-Ансий деб аталади,» дедилар. У деди: бу ҳадис саҳиҳ ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ أَبُو هُرَيْرَةَ يُحَدِّثُ أَنَّ رَجُلاً، جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنِّي رَأَيْتُ اللَّيْلَةَ ظُلَّةً يَنْطِفُ مِنْهَا السَّمْنُ وَالْعَسَلُ وَرَأَيْتُ النَّاسَ يَسْتَقُونَ بِأَيْدِيهِمْ فَالْمُسْتَكْثِرُ وَالْمُسْتَقِلُّ وَرَأَيْتُ سَبَبًا وَاصِلاً مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ وَأَرَاكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَخَذْتَ بِهِ فَعَلَوْتَ ثُمَّ أَخَذَ بِهِ رَجُلٌ بَعْدَكَ فَعَلاَ ثُمَّ أَخَذَ بِهِ رَجُلٌ بَعْدَهُ فَعَلاَ ثُمَّ أَخَذَ بِهِ رَجُلٌ فَقُطِعَ بِهِ ثُمَّ وُصِلَ لَهُ فَعَلاَ بِهِ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَىْ رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي وَاللَّهِ لَتَدَعَنِّي أَعْبُرْهَا فَقَالَ " اعْبُرْهَا " . فَقَالَ أَمَّا الظُّلَّةُ فَظُلَّةُ الإِسْلاَمِ وَأَمَّا مَا يَنْطِفُ مِنَ السَّمْنِ وَالْعَسَلِ فَهُوَ الْقُرْآنُ لِينُهُ وَحَلاَوَتُهُ وَأَمَّا الْمُسْتَكْثِرُ وَالْمُسْتَقِلُّ فَهُوَ الْمُسْتَكْثِرُ مِنَ الْقُرْآنِ وَالْمُسْتَقِلُّ مِنْهُ وَأَمَّا السَّبَبُ الْوَاصِلُ مِنَ السَّمَاءِ إِلَى الأَرْضِ فَهُوَ الْحَقُّ الَّذِي أَنْتَ عَلَيْهِ فَأَخَذْتَ بِهِ فَيُعْلِيكَ اللَّهُ ثُمَّ يَأْخُذُ بِهِ بَعْدَكَ رَجُلٌ آخَرُ فَيَعْلُو بِهِ ثُمَّ يَأْخُذُ بِهِ بَعْدَهُ رَجُلٌ آخَرُ فَيَعْلُو بِهِ ثُمَّ يَأْخُذُ رَجُلٌ آخَرُ فَيَنْقَطِعُ بِهِ ثُمَّ يُوصَلُ لَهُ فَيَعْلُو أَىْ رَسُولَ اللَّهِ لَتُحَدِّثَنِّي أَصَبْتُ أَوْ أَخْطَأْتُ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَصَبْتَ بَعْضًا وَأَخْطَأْتَ بَعْضًا " قَالَ أَقْسَمْتُ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي لَتُخْبِرَنِّي مَا الَّذِي أَخْطَأْتُ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُقْسِمْ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Зуҳрийдан хабар берди, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) шундай ривоят қиларди: Бир киши Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келди ва: «Мен бу кеча (тушимда) бир булут сояни кўрдим, ундан сариёғ ва асал томиб турарди, одамларни кўрдим, улар қўллари билан ундан олишарди, кимдир кўп, кимдир оз оларди. Яна осмондан ергача уланган бир арқонни кўрдим, ва эй Расулуллаҳ, сизни кўрдимки, уни ушлаб кўтарилдингиз, сўнг сиздан кейин бир киши уни ушлаб кўтарилди, сўнг ундан кейин яна бир киши уни ушлаб кўтарилди, сўнг яна бир киши уни ушлади, лекин у узилиб кетди, кейин эса унга уланди ва у (яна) кўтарилди,» деди. Шунда Абу Бакр: «Эй Расулуллаҳ, ота-онам сизга фидо бўлсин, Аллаҳга қасамки, менга уни таъбир қилишимга рухсат беринг,» деди. (У): «Уни таъбир қил,» дедилар. У (Абу Бакр) деди: «Булут сояга келсак, у Ислом соясидир. Ундан томиб турган сариёғ ва асал эса Қуръон, унинг майинлиги ва ширинлигидир. Кўп олувчи ва оз олувчи эса Қуръондан кўп олувчи ва ундан оз олувчидир. Осмондан ерга уланган арқон эса сиз турган ҳақдир, сиз уни ушладингиз ва Аллаҳ сизни юксалтирди. Сўнг сиздан кейин уни бошқа бир киши ушлайди ва у билан юксалади, сўнг ундан кейин яна бошқа бир киши уни ушлайди ва у билан юксалади, сўнг яна бошқа бир киши уни ушлайди, лекин у узилиб кетади, кейин унга уланади ва у юксалади. Эй Расулуллаҳ, менга албатта айтиб беринг, мен тўғри қилдимми ё хато қилдимми?» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Баъзисида тўғри қилдинг ва баъзисида хато қилдинг,» дедилар. У: «Ота-онам сизга фидо бўлсин, қасам ичаман, менга албатта айтиб беринг, мен нимада хато қилдим?» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қасам ичма,» дедилар. (Абу Исо) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا وَهْبُ بْنُ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي رَجَاءٍ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا صَلَّى بِنَا الصُّبْحَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ بِوَجْهِهِ وَقَالَ " هَلْ رَأَى أَحَدٌ مِنْكُمُ اللَّيْلَةَ رُؤْيَا " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَيُرْوَى هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ عَوْفٍ وَجَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ عَنْ أَبِي رَجَاءٍ عَنْ سَمُرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي قِصَّةٍ طَوِيلَةٍ . قَالَ وَهَكَذَا رَوَى مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ وَهْبِ بْنِ جَرِيرٍ مُخْتَصَرًا .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ваҳб ибн Жарир ибн Ҳозим отасидан, у Абу Ражодан, у Самура ибн Жундубдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга бомдод (намозини) ўқиб бўлгач, юзлари билан одамларга юзланиб: «Кечаси сизлардан бирор киши туш кўрдими?» дердилар. (Абу Исо) деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис Авфдан ва Жарир ибн Ҳозимдан, улар Абу Ражодан, у Самурадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан узун бир қисса ичида ҳам ривоят қилинади. (У) деди: Муҳаммад ибн Башшор бу ҳадисни Ваҳб ибн Жарирдан ана шу тарзда қисқартириб ривоят қилган.