حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنِي شَبَابَةُ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عُمَرَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَدْنَى أَهْلِ الْجَنَّةِ مَنْزِلَةً لَمَنْ يَنْظُرُ إِلَى جِنَانِهِ وَأَزْوَاجِهِ وَنَعِيمِهِ وَخَدَمِهِ وَسُرُرِهِ مَسِيرَةَ أَلْفِ سَنَةٍ وَأَكْرَمَهُمْ عَلَى اللَّهِ مَنْ يَنْظُرُ إِلَى وَجْهِهِ غُدْوَةً وَعَشِيَّةً " . ثُمَّ قَرَأَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم: (وُجُوهٌ يَوْمَئِذٍ نَاضِرَةٌ * إِلَى رَبِّهَا نَاظِرَةٌ ) . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ إِسْرَائِيلَ عَنْ ثُوَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ مَرْفُوعٌ . وَرَوَاهُ عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبْجَرَ عَنْ ثُوَيْرٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ مَوْقُوفٌ . وَرَوَى عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَوْلَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ حَدَّثَنَا بِذَلِكَ أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ ثُوَيْرٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: менга Шабоба, Исроилдан, у Сувайрдан хабар берди, у деди: мен ибн Умарнинг шундай деганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, жаннат аҳлининг манзили энг пасти бўлган киши ўзининг боғларига, жуфтларига, неъматларига, хизматчиларига ва сўриларига минг йиллик йўл (масофаси) (чамасида) қарайдиган кишидир. Уларнинг Аллаҳ ҳузурида энг кароматлиси (улуғи) эса Унинг юзига эртаю кеч қарайдиган кишидир,» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўша куни юзлар (порлаб) тароватлидир, Роббисига боққувчидир,» (Қиёмат сураси, 22-23) (деб) ўқидилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Исроилдан, у Сувайрдан, у ибн Умардан марфуъ (Набийга кўтарилган) ҳолда бошқа бир йўл билан ҳам ривоят қилинган. Уни Абдулмалик ибн Абжар Сувайрдан, у ибн Умардан мавқуф (саҳобанинг ўз сўзи сифатида) ривоят қилган. Убайдуллаҳ ал-Ашжаий эса Суфёндан, у Сувайрдан, у Мужоҳиддан, у ибн Умардан, унинг (ўз) сўзини ривоят қилиб, уни (Набийга) кўтармаган. Буни бизга Абу Курайб Муҳаммад ибнул-Ало ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллаҳ ал-Ашжаий, Суфёндан, у Сувайрдан, у Мужоҳиддан, у ибн Умардан шунга ўхшаш (ривоят) қилди ва уни (Набийга) кўтармади.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ طَرِيفٍ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ نُوحٍ الْحِمَّانِيُّ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تُضَامُّونَ فِي رُؤْيَةِ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ وَتُضَامُّونَ فِي رُؤْيَةِ الشَّمْسِ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَإِنَّكُمْ سَتَرَوْنَ رَبَّكُمْ كَمَا تَرَوْنَ الْقَمَرَ لَيْلَةَ الْبَدْرِ لاَ تُضَامُّونَ فِي رُؤْيَتِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَهَكَذَا رَوَى يَحْيَى بْنُ عِيسَى الرَّمْلِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَحَدِيثُ ابْنِ إِدْرِيسَ عَنِ الأَعْمَشِ غَيْرُ مَحْفُوظٍ وَحَدِيثُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَصَحُّ وَهَكَذَا رَوَاهُ سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ مِثْلُ هَذَا الْحَدِيثِ وَهُوَ حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Ториф ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Жобир ибн Нуҳ ал-Ҳиммоний, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўлин ой кечасида ойни кўришда бир-бирингизни қисиб (сиқиб) заҳмат чекасизларми ва қуёшни кўришда (бир-бирингизни) қисасизларми?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дедилар. У: «Бас, албатта, сизлар Роббингизни тўлин ой кечасидаги ойни кўрганингиздек кўрасизлар, Уни кўришда (бир-бирингизни) қисмайсизлар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Шу тарзда Яҳё ибн Исо ар-Ромлий ва бир нечтаси ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Абдуллаҳ ибн Идрис эса ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Ибн Идриснинг ал-Аъмашдан (қилган) ҳадиси маҳфуз (сақланган, мустаҳкам) эмас; Абу Солиҳнинг Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ҳадиси эса асаҳҳ (кўпроқ саҳиҳ)дир. Шу тарзда уни Суҳайл ибн Абу Солиҳ ҳам отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Бу ҳадиснинг мисли Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа бир йўл билан ҳам ривоят қилинган ва у саҳиҳ ҳадисдир.