حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ طَرِيفٍ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ نُوحٍ الْحِمَّانِيُّ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تُضَامُّونَ فِي رُؤْيَةِ الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ وَتُضَامُّونَ فِي رُؤْيَةِ الشَّمْسِ " . قَالُوا لاَ . قَالَ " فَإِنَّكُمْ سَتَرَوْنَ رَبَّكُمْ كَمَا تَرَوْنَ الْقَمَرَ لَيْلَةَ الْبَدْرِ لاَ تُضَامُّونَ فِي رُؤْيَتِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَهَكَذَا رَوَى يَحْيَى بْنُ عِيسَى الرَّمْلِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَرَوَى عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ عَنِ الأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَحَدِيثُ ابْنِ إِدْرِيسَ عَنِ الأَعْمَشِ غَيْرُ مَحْفُوظٍ وَحَدِيثُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَصَحُّ وَهَكَذَا رَوَاهُ سُهَيْلُ بْنُ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ مِثْلُ هَذَا الْحَدِيثِ وَهُوَ حَدِيثٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн Ториф ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Жобир ибн Нуҳ ал-Ҳиммоний, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Тўлин ой кечасида ойни кўришда бир-бирингизни қисиб (сиқиб) заҳмат чекасизларми ва қуёшни кўришда (бир-бирингизни) қисасизларми?» дедилар. Улар: «Йўқ,» дедилар. У: «Бас, албатта, сизлар Роббингизни тўлин ой кечасидаги ойни кўрганингиздек кўрасизлар, Уни кўришда (бир-бирингизни) қисмайсизлар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Шу тарзда Яҳё ибн Исо ар-Ромлий ва бир нечтаси ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Абдуллаҳ ибн Идрис эса ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Ибн Идриснинг ал-Аъмашдан (қилган) ҳадиси маҳфуз (сақланган, мустаҳкам) эмас; Абу Солиҳнинг Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ҳадиси эса асаҳҳ (кўпроқ саҳиҳ)дир. Шу тарзда уни Суҳайл ибн Абу Солиҳ ҳам отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Бу ҳадиснинг мисли Абу Саиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа бир йўл билан ҳам ривоят қилинган ва у саҳиҳ ҳадисдир.