حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْبَجَلِيِّ، قَالَ كُنَّا جُلُوسًا عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَنَظَرَ إِلَى الْقَمَرِ لَيْلَةَ الْبَدْرِ فَقَالَ " إِنَّكُمْ سَتُعْرَضُونَ عَلَى رَبِّكُمْ فَتَرَوْنَهُ كَمَا تَرَوْنَ هَذَا الْقَمَرَ لاَ تُضَامُونَ فِي رُؤْيَتِهِ فَإِنِ اسْتَطَعْتُمْ أَنْ لاَ تُغْلَبُوا عَلَى صَلاَةٍ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَصَلاَةٍ قَبْلَ غُرُوبِهَا فَافْعَلُوا " . ثُمَّ قَرَأََ: (سَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ قَبْلَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَقَبْلَ الْغُرُوبِ ) قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ, Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Жарир ибн Абдуллаҳ ал-Бажалийдан (ривоят қилиб) деди: биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурида ўтирган эдик. У тўлин ой кечасидаги ойга қараб: «Албатта, сизлар Роббингизга (рўбарў) кўндаланг қилинасизлар ва Уни шу ойни кўрганингиздек кўрасизлар; Уни кўришда (сиқилиб) заҳмат чекмайсизлар. Бас, агар қуёш чиқишидан олдинги намозда ва у ботишидан олдинги намозда (қолдирмасликка) қодир бўлсангиз, шундай қилинглар,» дедилар. Сўнг: «Роббингга ҳамд айтиб (Уни) тасбеҳ айт — қуёш чиқишидан олдин ва ботишидан олдин,» (деб) ўқидилар (Қоф сураси, 39). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.