حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ يَقُولُ لأَهْلِ الْجَنَّةِ يَا أَهْلَ الْجَنَّةِ . فَيَقُولُونَ لَبَّيْكَ رَبَّنَا وَسَعْدَيْكَ . فَيَقُولُ هَلْ رَضِيتُمْ فَيَقُولُونَ مَا لَنَا لاَ نَرْضَى وَقَدْ أَعْطَيْتَنَا مَا لَمْ تُعْطِ أَحَدًا مِنْ خَلْقِكَ . فَيَقُولُ أَنَا أُعْطِيكُمْ أَفْضَلَ مِنْ ذَلِكَ . قَالُوا وَأَىُّ شَيْءٍ أَفْضَلُ مِنْ ذَلِكَ قَالَ أُحِلُّ عَلَيْكُمْ رِضْوَانِي فَلاَ أَسْخَطُ عَلَيْكُمْ أَبَدًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Зайд ибн Асламдан, у Ато ибн Ясордан, у Абу Саид ал-Худрийдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ жаннат аҳлига: «Эй жаннат аҳли!» дейди. Улар: «Лаббайка, Роббимиз ва саъдайка (амрингга шаймиз),» дейдилар. (Аллаҳ): «Рози бўлдингизми?» дейди. Улар: «Бизга нима бўлиб рози бўлмасмидик, ҳолбуки Сен бизга махлуқотингдан ҳеч кимга бермаган нарсани бердинг,» дейдилар. (Аллаҳ): «Мен сизларга ундан ҳам афзалини бераман,» дейди. Улар: «Ундан афзал қайси нарса бўлади?» дейдилар. (Аллаҳ): «Сизларга ризолигимни нозил қиламан ва бундан кейин сизлардан ҳеч қачон ғазабланмайман,» дейди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.